|
U najnovijem Mostu RSE dva inostrana stručnjaka za Balkan - Eric
Gordy sa Univerzitetskog koledža u Londonu i Florian Bieber sa
Univerziteta u Gracu - iznose svoje viđenje odnosa između Srbije i
Bosne i Hercegovine.
Bilo je reči o tome da li su se odnosi između Beograda i Sarajeva
popravili nakon nedavne posete članova Predsedništva Bosne i
Hercegovine Srbiji, koliko će Srbiju koštati ruski veto na britansku
rezoluciju o Srebrenici, zašto je britanska vlada ignorisala
antibritansku kampanju koja je danima vođena u srpskim medijima, šta
znači Vučićeva izjava da bi Srbija teško postojala bez Republike
Srpske, a Republika Srpska ništa manje teško bez Srbije, kako je
srpski vrh ojačao poljuljanu Dodikovu poziciju u Republici Srpskoj,
da li Srbija gleda na Republiku Srpsku kao na kompenzaciju za
Kosovo, koje se igre igraju oko najavljenog referenduma u Republici
Srpskoj, kao i o tome zašto je Briselu važnija normalizacija odnosa
između Srbije i Kosova od normalizacije odnosa između Beograda i
Sarajeva.
Omer Karabeg: U poslednje vreme bilo je velikih oscilacija u
odnosima između Beograda i Sarajeva. Prvo smo imali oštru reakciju
Srbije na predlog britanske rezolucije o srebreničkom genocidu, pa
potom napad na Vučića za vreme komemoracije u Potočarima i na kraju
poziv premijera Vučića članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine
da posete Srbiju. Mislite li da su se nakon te posete i
pomiriteljskih gestova i sa jedne i sa druge strane odnosi
popravili?
Eric Gordy: Ta poseta jeste odigrala izvesnu ulogu u smirivanju
tenzija između Srbije i Bosne i Hercegovine. Sa druge strane,
napravili su od toga veliki, nepotreban spektakl. Sasvim je normalno
da članovi Predsedništva susedne zemlje, sa kojom Srbija ima mnoge
zajedničke interese, dođu u posetu Srbiji i da razgovaraju o
bilateralnim odnosima. To bi trebalo češće da se događa, ali bez
pompeznih najava i performansa. Ovu posetu je Vučić iskoristio za
vlastitu promociju - da sebe predstavi kao pomiritelja, da ispadne
umereniji nego što jeste.
Florian Bieber: Srbija ima velike oscilacije ne samo u odnosima sa
Bosnom i Hercegovinom nego i sa drugim susedima - sa Hrvatskom i
Albanijom. Nekada vuče poteze koji su provokativni i koji otežavaju
odnose sa susedima - ti potezi su obično u funkciji domaćih
nacionalističkih igara - a nekada ide na smirivanje situacije i to
pokušava da proda kao svoj veliki uspeh. Čini se da je vladi Srbije
najvažnije da ostavi dobar utisak na Zapadu, dok joj je manje stalo
do dobrosusedskih odnosa.
Omer Karabeg: Rusija je na zahtev Srbije stavila veto na britansku
rezoluciju o srebreničkom genocidu i time pokazala da je
nezaobilazan faktor u bosansko-srpskim odnosima. Zapadu to izgleda
nije mnogo smetalo jer je nastavio da hvali Vučića i njegovu
pomiriteljsku ulogu u regionu.
Eric Gordy: Vučić je posle ruskog veta rekao da će ići u Potočare da
predstavlja Srbiju i to bez reči objašnjenja, bez reči isprike.
Njegova poseta Potočarima je ispala kao kompromis, nešto što će on
simbolično uraditi u zamenu za ruski veto. Mislim da je to bilo jako
uvredljivo i da je zato njegova poseta i izazvala takvu reakciju
kakvu je izazvala. Inače, mislim da će ruski veto dosta da košta
Srbiju.
Florian Bieber: I ja verujem da će taj veto da košta Srbiju, jer
Rusija nije to uradila zato što voli Srbiju, nego zato da bi od toga
imala neke koristi. Rusija je stavila veto na britansku rezoluciju
zato što je Srbija to tražila i jednog dana će sigurno tražiti nešto
zauzvrat. Iako zapadne vlade nisu preterano kritikovale ponašanje
Srbije, ruski veto spada u stvari koje se ne zaboravljaju. S druge
strane, zbivanja oko britanske rezolucije su pokazala da Srbija nije
spremna da se suoči sa prošlošću i prizna svoje učesće u zločinu
koji se dogodio u Srebrenici.
Umesto toga, ona pokušava da sabotira međunarodne inicijative, u
ovom slučaju inicijativu koja dolazi od jedne članice Evropske
unije. Mislim da će dugoročno cena biti visoka. Može se desiti da
prilikom nekog od sledećih koraka Srbije na putu kao Evropskoj uniji
neka od članica Unije postavi pitanje - a šta je sa vetom koji je
Srbija tražila od Rusije. Srbija za sada nije platila nikakvu cenu,
ali ne verujem da će se ruski veto tako lako zaboraviti.
Omer Karabeg: U srpskim medijama je nedeljama vođena kampanja protiv
Velike Britanije zbog toga sto je ona bila inicijator rezolucije o
Srebrenici koju je trebalo da usvoji Savet bezbednosti. Pisalo se da
je Velika Britanija u prošlosti počinila mnoge genocide, pa se je
postavljalo pitanje s kojim pravom ona optužuje Srbe za genocid.
Išlo se dotle da se tvrdilo kako je penzionisani agent britanske
tajne službe organizovao napad na Vučića u Potočarima. Nakon svega
toga britanski premijer piše pismo Vučiću u kome hvali njegovo
liderstvo i pozdravlja njegove napore da unapredi odnose na Zapadnom
Balkanu. Kako to tumačite?
Eric Gordy: Rekao bih da nema suštinskih neslaganja između britanske
i srpske vlade. To što se pisalo po medijima o tome koji je narod
genocidan, a koji nije - sve je to bila zabava za mase. Sve zemlje
Evropske unije nastavljaju da daju podrsku Vučiću jer misle da će on
ići reformskim putem, a Britanija vidi u Srbiji eventualnog
saveznika u evropskoj politici. Inače, britanski premijer David
Cameroon nema jasnu međunarodnu politiku. Za sada se međunarodna
politika Britanije uglavnom svodi na poboljšanje vlastite reputacije
po pitanju ljudskih prava. Zato je Britanija i predložila ovu
rezoluciju o Srebrenici. Zato su i počeli kampanju protiv nasilja u
ratu još u vreme kada je William Hague bio ministar inostranih
poslova. To je sada glavna tačka britanske spoljne politike.
Omer Karabeg: Kako gledate na činjenicu da je u celoj aferi oko
rezolucije o Srebrenici Nemačka bila jako uzdržana, rekao bih da se
čak neutralno držala?
Florian Bieber: Glavni cilj Nemačke je normalizacija odnosa između
Srbije i Kosova. Zbog toga ona nije bila toliko zainteresirana za
rezoluciju o Srebrenici. S druge strane, u svojoj politici prema
Zapadnom Balkanu Nemačka je više okrenuta budućnosti nego prošlosti.
Priznanje genocida nema nikakvog značaja za sadašnju politiku Srbije
prema Bosni i Hercegovini. To je pitanje odnosa prema prošlosti.
Naravno, Srbija će u jednom trenutku morati da prizna svoju ulogu
koju je imala u ratu u Bosni i Hercegovini, ali Nemačka u ovom
trenutku želi reforme u Bosni i Hercegovini i njenu evropsku
integraciju. Tako ja tumačim nemačku politiku.
Omer Karabeg: Kako tumačite Vučićevu izjavu da bi Srbija teško
postojala bez Republike Srpske, a Republika Srpska ništa manje teško
bez Srbije?
Eric Gordy: Mislim da je ta izjava uglavnom simboličke prirode.
Jasno je da bi Srbija mogla da postoji bez Republike Srpske i jasno
je da Republika Srpska ne bi mogla da postoji bez Srbije.
Florian Bieber: To je prilično smešna izjava, jer Srbija može da
postoji bez Republike Srpske, a i Republika Srpska bez Srbije. Ta
izjava je patetična fraza koja ništa ne znači. To su reči koje bi
trebalo da imaju nekakav nacionalni naboj, ali u stvari nemaju
nikakav sadržaj.
Omer Karabeg: Može li se reći da Srbija gleda na Republiku Srpsku
kao na kompenzaciju za gubitak Kosova i da je zato teško očekivati
da će bilo koja srpska vlada odustati od Republike Srpske?
Florian Bieber: Šta znači odustati od Republike Srpske? Niko ne
traži da se Republika Srpska ukine. Ne postoji nijedna međunarodna
relevantna snaga, ne postoji nikakav mehanizam kojim bi se mogla
ukinuti Republika Srpska. Priča o ukidanju Republike Srpske služi
samo da bi se podgrejavao nacionalizam. Dodik tu priču koristi za
svoju promociju - da bi se prikazao kao veliki branitelj Republike
Srpske. S druge strane, ne vidim da postoji ikakva mogućnost da se
Republika Srpska odvoji od Bosne i Hercegovine i pripoji Srbiji kao
kompenzacija za Kosovo. To je čista demagogija.
Eric Gordy: Hronološki gledano Republika Srpska ne može da bude
kompenzacija za Kosovo, jer je ona ustanovljena Dejtonskim
sporazumom 1995. godine, a Kosovo je postalo nezavisna država više
od deset godina kasnije.
Omer Karabeg: Čini se da je iz konflikta oko rezolucije o Srebrenici
najviše profitirao Milorad Dodik. Nakon prošlogodišnjih izbora, kada
je u trci za predsedničko mesto jedva pobedio kandidata opozicije,
njegova pozicija je bila prilično uzdrmana. Međutim, nakon snažne
podrške koju je dobio od srpskog vrha u kampanji protiv rezolucije o
Srebrenici, on je ponovo glavni igrač u Republici Srpskoj.
Florian Bieber: Tako to izgleda. Podsetio bih da je pre godinu dana
odnos između Vučića i Dodika bio jako loš zato što je Dodik
svojevremeno podržavao Borisa Tadića. Međutim, njihov odnos se
popravio i to je rezultiralo jačanjem Milorada Dodika. To se desilo
u trenutku kada se pojavila britanska rezolucija o Srebrenici, a
Dodik ume vrlo vešto da napumpa priču o pretnjama Republici Srpskoj.
On će i dalje to pokušavati, ali nema više rezolucije o Srebrenici,
prošla je i komemoracija u Potočarima i ne vidim da će u skorijoj
budućnosti Dodik imati sličnu priliku. Možda će se onda odnosi
između Vučića i Dodika vratiti na neki normalan nivo.
Eric Gordy: Dodik je profitirao pre svega zbog toga što je u
izvesnoj meri uspeo da ruski veto predstavi kao nekakvu svoju
pobedu, ali mislim da će ga ta pobeda, ako je to uopšte pobeda,
skupo koštati. Dodik već godinama uspeva da sebe predstavi kao
lidera koji jedini brani interese Republike Srpske i to je njegov
glavni adut.
Omer Karabeg: Zašto je Dodik toliko važan svim srpskim vladama, pa i
ovoj Vučićevoj? Pomenuli ste da su do pre godinu dana odnosi između
srpskog vrha i Dodika bili prilično hladni, međutim Vučić i Nikolić
su ga sada prigrlili, stali iza njega i obraćaju mu se kao vođi
Republike Srpske.
Florian Bieber: Mislim da Dodik nije toliko bitan, bitna je njegova
nacionalistička retorika koja je potrebna sadašnjoj vlasti Srbije -
kao i onoj prošloj - da bi dobila podršku u Srbiji. Njihova podrška
Dodiku u javnosti se tumači kao podrška srpstvu i Srbima u Bosni i
Hercegovini. Kada bi na čelu Republike Srpske bio neki drugi
političar koji bi pričao nešto slično, uveren sam da bi oni i njega
podržavali. To nije vezano za ličnost Milorada Dodika, nego za
nacionalsitičku retoriku koja vladajućim garniturama u Srbiji u
nekim trenutcima može biti korisna.
Eric Gordy: Dodik je važan zato što nema konkurencije. Mislim da
ljudi u Republici Srpskoj ne vide nikoga ko bi mogao preuzeti
njegovu poziciju.
Omer Karabeg: Da, ali Dodik je na prošlogodišnjim izborima sa veoma
malom razlikom u broju glasova pobedio kandidata opozicije. Posle
tih izbora njegov položaj je znatno oslabljen, međutim sada ga je
Beograd ponovo učvrstio kao lidera Republike Srpske.
Eric Gordy: Mislim da je njegova pozicija ista ili slična kao što je
bila i pre, jer ne treba zaboraviti kakvu kontrolu on ima nad
medijima, što mu daje ogromnu prednost nad konkurentima. Međutim, da
je opozicija na prošlogodišnjim izborima izašla sa kandidatom koji
je ozbiljan i koji ima čistu prošlost - mislim da bi Dodik i pored
te velike prednosti bio poražen.
Omer Karabeg: Kako gledate na igru oko najavljenog referenduma u
Republici Srpskoj o sudu i tužilaštvu Bosne i Hercegovine? Narodna
skupština Republike Srpske je na Dodikovu inicijativu donela odluku
o održavanju referenduma, a onda je Vučić zamolio Dodika da ipak još
jednom razmisli o svemu tome.
Florian Bieber: Dodik već godinama preti raznim referendumima. On
stalno koristi sukob sa međunarodnom zajednicom i institucijama
Bosne i Hercegovine da gradi svoj legitimitet. To je nešto što on
radi već osam godina i jako je uspešan u tome. On te stvari radi i
iz ličnog interesa. To se najbolje vidi na primeru sudstva i
tužilaštva Bosne i Hercegovine. On ne želi da postoji bilo kakva
sudska instanca u Bosni i Hercegovini koja bi mogla da istražuje
njegove poslove i koja ne bi bila pod njegovom kontrolom. Siguran
sam da je i ovaj refendum samo novo poglavlje u već dugoj i do
izvesne mere dosadnoj priči koja ima za cilj da Dodika predstavi kao
velikog branitelja Republike Srpske.
Omer Karabeg: Rekao sam da mi sve ovo oko referenduma liči na igru
zato što Beograd ima veliki uticaj na vlast u Republici Srpskoj i
Dodik nikada neće uraditi ništa protiv volje Beograda. Vučić je
mogao da kaže Dodiku: “Šta će ti taj referndum, od toga nema ništa“,
ali on to nije učinio nego je pustio da Narodna skupština Republike
Srpske donese odluku o referendumu, pa je onda Dodika zamolio da
ponovo razmisli o tome. Zar to ne liči na predstavu za međunarodnu
zajednicu?
Florian Bieber: Teško je proceniti u kojoj meri postoji koordinacija
između Republike Srpske i Srbije. Sumnjam da oni koordiniraju baš
svaki korak. Ali, ako je Vučić javno zamolio Dodika da ponovo
razmisli o referendumu, to znači da je cilj bio da cela priča bude
poznata javnosti, jer je vlada Srbije mogla i na drugi način da
pošalje signal vladi i predsedniku Republike Srpske i stavi im do
znanja šta misli o referendumu. Znači, želelo se da se javno saopšti
da vlada Srbije ima drugačiji stav oko referenduma i da je tražila
od Dodika da još jednom o svemu razmisli. U tom smislu slažem se da
je u pitanju neka igra, a ne ozbiljan pokušaj da se smire tenzije u
Republici Srpskoj.
Eric Gordy: Slažem se da sve to liči na igru. To je način da Vučić
još jednom pokaže međunarodnim političarima koliko im je neophodan.
Omer Karabeg: Može li se Bosna i Hercegovina konsolidovati kao
država dokle god Beograd bude tretirao Republiku Srpsku kao neku
vrstu svoje ispostave, pa se stalno drže zajedničke sednice vlada,
organizuju zajedničke akcije i demonstrira kako Beograd ima mnogo
čvršće veze sa Banjalukom nego sa Sarajevom?
Florian Bieber: Mislim da je to veoma teško sprečiti, jer te veze
već postoje. Ne mislim, međutim, da je to samo po sebi problem. Veći
je problem što se na tim zajedničkim sednicama dve vlade ne govori o
tome kako poboljšati ekonomsku i socijalnu situaciju građana
Republike Srpske nego se sve svodi na praznu priča u kojoj dominira
nacionalna simbolika. Kada bi se pričalo o ekonomskim problemima
građana Republike Srpske, bez obzira na to da li su oni Srbi,
Bošnjaci ili Hrvati, onda bi te zajedničke sednice bile sasvim
prihvatljive i ničim ne bi ugrožavale funkcionisanje Bosne i
Hercegovine kao države. Problem je u tome što Milorad Dodik - ali ne
samo on nego i Vučić - koriste te veze između Srbije i Republike
Srpske da pokažu svoju nacionalnu i nacionalističku orijentaciju.
Eric Gordy: Dejtonski sporazum predviđa da Srbija i Hrvatska mogu da
grade specijalne odnose sa pripadnicima svoga naroda u Bosni i
Hercegovini. To konkretno znači dvojno državljanstvo, zajedničke
sednice i takve stvari. Kada je hrvatski premijer Zoran Milanović
hteo za vreme prošlogodišnjih protesta da izrazi podršku vlastima u
Bosni i Hercegovini, on nije išao u Sarajevo, nego u Mostar. Tako
je, na žalost, predviđeno Dejtonskim sporazumnom kojim je Bosna i
Hercegovina uspostavljena kao država koja ne može da se konsoliduje.
Omer Karabeg: Znači, sve dok bude na snazi Dejtonski sporazum,
konsolidacija će u velikoj meri zavisiti od Beograda i Zagreba?
Eric Gordy: To je formalno-pravno tumačenje, a problem je u
nedostatku političke volje međunarodnih faktora koji nisu hteli da
ulože napore da Bosna i Hercegovina bude uređena kao normalna
država.
Omer Karabeg: Da li su u Evropskoj Uniji svesni koliko stabilnost
Bosne i Hercegovine zavisi od ponašanja suseda. Imam utisak da
Brisel čeka da se završi kosovska priča, pa da se tek onda pozabavi
odnosom suseda prema Bosni i Hercegovini.
Florian Bieber: Mislim da Evropska unija nije spremna da uloži
previše energije u rešavanje problema Bosne i Hercegovine. Nedavna
britansko-nemačka inicijativa bila je poslednja šansa posle deset
godina raznih neuspešnih inicijativa - od reforme policije, preko
butmirskog paketa, do uslovljavanja evropskih integracija
implementacijom presude Sejdić-Finci. Nisam, međutim, siguran da
ključ stabilnosti Bosne i Hercegovine drže susedi. Srbija i
Hrvatska, naravno, mogu da utiču na srpske i hrvatske političke
stranke u Bosni i Hercegovini, ali ne vidim da je njihov uticaj
presudan. Konsolidovanje Bosne i Hercegovine do izvesne mere zavisi
od suseda, ali ne samo od njih.
Eric Gordy: Mislim da je odnos Srbije i Kosova prioritet Evropske
unije, ali što se tiče odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i
Srbije i Hrvatske, pa i odnosa unutar same Bosne i Hercegovine, čini
mi se da Evropska unija nema pojma šta treba da radi - pa malo ide
na simboliku, malo na ljudska prava, malo na ekonomske reforme, a u
stvari nema jasan plan i cilj. |
