|
Tvrdite da je ruska propaganda u Srbiji u velikoj ekspanziji.
Imajući u vidu uvreženo mišljenje da premijer Srbije ima ogroman
uticaj na medije, a s druge strane, njegovu navodnu proevropsku
politiku, koja iritira zvaničnu Rusiju, kako komentarišete taj
fenomen, koji u takvoj postavci izgleda paradoksalno?
- Retki su mediji poput vašeg ili nekolicine nedeljnika i portala
koji nemaju tu tendenciju, već prevashodno štite javni interes
Srbije. Ovde se u jednom znatnom delu medija poistovetio interes
Rusije i njene autokratske vlasti sa našim javnim interesom. To je
opasna zamena teze. Ne slažem se sa vama, prorusku orijentaciju
imaju brojni provladini, ali i svi opozicioni, desničarski mediji.
Rusija je u srpskoj javnosti prikazana kao alternativa
globalističkim tendencijama SAD i EU. Da li i šta se tu, međutim,
prećutkuje?
- Prećutkuje se da Srbija ima veći izvoz na Kosovo nego u Rusiju.
Prećutkuje se da u bilansima o iznosu stranih donacija nigde nema
Rusije. Dakle, ovde hoće zapadne pare, a podrška se daje Rusiji. To
je licemerno. S druge strane, i ultradesni i ultralevi su zagledani
u Rusiju kao alternativu. Prvi zabrinuti za "identitet" u svom
neznanju previđaju da se u EU niko nije pretopio ili
denacionalizovao; u Rusiji su čitavi narodi asimilovani,
rusifikovani, zabranjivano im je pravo na jezik... Dok levičari
previđaju u svom antikapitalizmu, da na Zapadu ipak postoje
mehanizmi za izvesna ograničavanja eksploatacije, iako nedovoljna,
dok je u Rusiji ona neograničena. Neznanje, neobaveštenost i
ideologizovanost od Rusije prave alternativu.
Na primeru Crne Gore vidimo mogućnost izazivanja ozbiljnijih
poremećaja u društvu nastalih zbog poziva toj zemlji da postane
članica NATO. Šta nam to govori o mogućim scenarijima koji bi se
odvili u Srbiji usled sličnih okolnosti?
- U demokratskom društvu sa izgrađenom pravnom državom, vladavinom
prava, stabilnim i efikasnim institucijama takvi scenariji nisu
mogući. Pravni poredak, procedure i institucije postoje da bi
kanalisali protivrečnosti u društvu. A svako društvo je puno
protivrečnosti. Bez svega toga ljudi bi kontradikcije rešavali
toljagama ili oružanim sukobima. Od toga koliko demokratsko i
uređeno društvo gradimo zavisi da li ćemo usled spoljnopolitičke ili
neke druge kontroverze skliznuti u nestabilnost. Isto važi i za Crnu
Goru. Većinska Crna Gora je, siguran sam, za pristupanje NATO, ali
institucije i pravni poredak bi morali da kanališu nezadovoljstvo
onih građana koji imaju pravo da mirnim sredstvima iskazuju svoje
neslaganje sa činom koji, duboko verujem, doprinosi stabilizaciji
evropskog jugoistoka.
Kako biste ocenili Vučićev odnos prema Rusiji, da li je on u
prilici, odnosno da li uopšte ima nameru da zaustavi taj uticaj koji
je usmeren, kako tvrdite, protiv evropskih integracija?
- Ruski zvaničnici nominalno se drže stava da se ne protive
evropskim integracijama Srbije, već samo približavanju NATO. Ipak,
reč je o usko povezanim procesima. Dihotomija Zapad - Rusija nije
veštački izazvana niti se tiče samo geopolitičkih interesa. Reč je o
različitim poimanjima pravne države, pluralnosti društva,
institucija, individualizma, ljudskih prava, medijskih sloboda,
kritičke misli. Radi se o tipu društva koje želite da gradite. To je
težnja da se u Srbiji presadi jedan tip autokratije i prevlasti
države nad društvom i pojedincem. S druge strane, sama Rusija već
dva veka pokazuje interes za Balkan jer je ovaj prostor bio pogodan
da se na njemu, bez rizika po sebe, dokazuje kao velika, a ne samo
regionalna sila. Dakle, nijedan političar u Srbiji ne može da deluje
izvan pomenutih konteksta, pa ni aktuelni premijer. To su okviri.
Unutar njih, on vuče u ovom segmentu racionalne spoljnopolitičke
poteze.
Nikolić oponira Vučiću
* Predsednik Srbije najotvorenije izražava stavove koji
nedvosmisleno ukazuju na to da, ukoliko bi Srbija trebalo da se
opredeli ili ispuni neki zahtev Ruske Federacije koji bi suštinski
stajao protiv EU, da bi tome trebalo izaći u susret. Da li bi u tom
smislu mogao da nastane neki ozbiljniji sukob između Vučića i
Nikolića, odnosno da li on već postoji?
- Laviranje između ove dve spoljnopolitičke orijentacije nije dobro.
Time se gubi poverenje obe strane. Ovde je izgrađen mit o tome da je
druga Jugoslavija veoma profitirala iz te pozicije, pa se često
priziva slična politika. A ne zna se da Jugoslavija nije imala
veliki benefit od toga. Šezdesetih godina 20. veka Jugoslavija
zapada u velike ekonomske teškoće jer se oba tržišta i SEV i EEZ
zatvaraju u svoje okvire, nesvrstani su daleko, oni imaju politički
i simbolički značaj, ali minoran ekonomski. Ključni
spoljnotrgovinski partneri su i tada, kao i danas nepromenjeni -
Italija i Nemačka. Dakle, Zapad. A vi zbog nemogućnosti da se
odlučite gubite investicije. Tako je i danas, investicije su male,
jer nema poverenja, Srbija nikako da se opredeli. Vlada vodi spoljnu
politiku i nije dobro da se stvara utisak kako predsednik često
oponira svojim spoljnopolitičkim potezima Vladi. Tako kao država
delujemo neuverljivo. Pokušaj sedenja na dve stolice najčešće se
završava tako što propadnete između te dve stolice. |
