|
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska
prava u Srbiji o finansiranju stranaka, organizacija i medija iz
Moskve i Brisela
Biserko: Novac koji stiže iz Rusije je
netransparentan
Očigledno je ko propagira antievropsku
politiku. Većina medija - od Politike, Novosti, Pečata, raznih
tabloida...
Autor: S. Čongradin
12. jun 2016, Danas
|
|
Legitimno je pravo da se svako zalaže za vrednosti koje smatra
relevantnim za zemlju u kojoj živi. Otkud takva histerija kada je
reč o par ljudi koji se javno zalažu za zapadne vrednosti i članstvo
u NATO. Agresivnost i rečnik koji se koristi u diskvalifikaciji tih
ljudi je disproporcionalan navodnoj većinskoj podršci ruskoj opciji.
Reklo bi se da ta agresija ukazuje da se radi o jednoj propagandnoj
mašineriji koja baš i nema podršku na koju se stalno poziva - ističe
za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska
prava.
Sagovornica Danasa je komentarisala saopštenje Državotvornog pokreta
Srbije u kojem se navodi da je "u današnjoj Srbiji otvoren lov na
sve one koji žele dobro svojoj zemlji i smatraju da se u smutnim
vremenima međunarodnih odnosa ne treba svrstavati ni na jednu
stranu". DPS tvrdi da je "očigledno da će svako ko tako misli, od
NATO i EU lobista biti optužen da je proruski orijentisan, plaćen i
samim tim spreman da nestane pod okriljem neke nove "narandžaste
revolucije" NATO aktivista". "Spisak je napravljen, čeka se samo
revolucija...", piše u tom saopštenju, i ponovo kritikuje rad ne
samo Helsinškog odbora već i Centra za evroatlantske studije, čija
se direktorka Jelena Milić nedavno ponovo našla na udaru opasnih
pretnji ekstremnih desničarski i klerofašističkih pokreta u Srbiji,
sa kojima, inače, Sonja Biserko živi i radi već dve decenije Srbiji.
- Zašto je Jelena Milić nelegitimna i opasna a brojni promoteri
Rusije i ruske opcije poželjni. Kako je ona izdajica zato što
podržava zapadnu opciju, a oni nisu kad podržavaju rusku opciju -
navodi Sonja Biserko za Danas.
Sagovornica Danasa ističe da "nije problem što Rusija finansira neke
medije ili organizacije, već je problem u tome kakve vrednosti
promoviše".
- One su suprotne onome za šta se Srbija zvanično zalaže. Problem je
i u tome što je ta pomoć netransparentna. Vlada bi morala jasno da
kaže šta su njeni prioriteti. Njeno laviranje između Zapada i
Rusije, kada je reč o vrednostima, neodrživo je i protiv interesa
građana Srbije - smatra predsednica Helsinškog odbora za ljudska
prava. Upitana koje stranke i organizacije dobijaju novac iz Rusije
za propagiranje antievropske politike, Biserko ka- že da to samo
može država da utvrdi, jer Rusija u tom pogledu ne vodi
transparentnu politiku.
- Očigledno je ko propagira antievropsku politiku. Većina medija -
od Politike, Novosti, Pečata, raznih tabloida. Stalno se spinuju
zapadne teorije zavera protiv Srbije, zatim se svaki zahtev EU u
pogledu ispunjavanja kriterija u procesu pregovara tumači kao ucena
Srbije, povratak Šešelja se tumačio kao pokušaj da se destabilizuje
vlada Vučića, protesti zbog fantomki pripisuju se zaveri američkog
ambasadora i šefa EU delegacije u Beogradu kao njihovom pokušaju da
sruše Vučića. Zatim tu su i neke desničarske partije koje su sada i
u parlamentu, razni analitič ari i brojne organizacije poput
Zavetnika i druge. Šta zapravo premijer poručuje Zapadu i građanima
Srbije? Da nema jasnu viziju, da nema odlučnost koja je neophodna da
se napravi suštinski zaokret i očigledno da nema ni potencijal za
takvo nešto - napominje naša sagovornica.
Upitana kako komentariše izjave premijera Vučića kojim omalovažava
novac koji stiže iz EU za medije i organizacije, Biserko kaže da je
očigledno da premijer nije raščistio neke elementarne stvari kada je
reč o podršci koja se daje civilnom sektoru i medijima - svima koji
zastupaju pravnu državu, ljudska prava, slobodne medije, pluralizam
i različitost.
- Civilni sektor i neki mediji su jedina stvarna opozicija ovoj
vladi i zato se na svaki način pokušava osporiti podrška koju oni
dobijaju od zapadnih donatora. Tačno je da je EU veoma benevolentna
prema Srbiji koja već 15 godina uživa značajnu finansijsku podršku,
ne samo Komisije, nego i pojedinačnih zemalja članica EU. Osim
investicija i obnavljanja brojnih školskih i zdravstvenih
institucija, Komisija je u velikoj meri fokusirana na uspostavljanje
pravne države, uvođenje civilizacijskih standarda, poštovanja
ljudskih prava. To podrazumeva da Srbija mora ispuniti i kriterije
koji joj otvaraju put ka EU. Nažalost, upravo se to najviše
kritikuje i kvalifikuje kao ucena - zaključuje Sonja Biserko za
Danas. |
