NASLOVNA
- AKTUELNOSTI -

AKTUELNOSTI

 

AKTUELNOSTI

STRANA 2/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

INFO   :::  Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti arhiva - STRANA 2 > Tajni agent Donald Tramp

 

Tajni agent Donald Tramp

Da li je republikanski kandidat lutka u Putinovim rukama?

 

Dejan Anastasijević

28. jul 2016, Vreme

 

Američka trka za izbor predsednika ostaće upamćena po dva presedana: prvi put u istoriji Sjedinjenih Država, jedna od dve velike partije nominovala je ženu za kandidata; a zatim, prvi put je jedan od kandidata velike partije direktno optužen od starne suprotnog tabora da je agent u službi neprijateljske sile.

Ovo se dogodilo republikanskom kandidatu Donaldu Trampu, nakon što je putem tvitera zatražio pomoć Rusa u pronalaženju izbrisanih elektronskih poruka koje je njegova protivnica Hilari Klinton držala na svom privatnom serveru dok je bila Državna sekretarka.. Iako je veliki deo poruka sa njenog kompjutera, uz ukor za nemaran odnos prema državnim tajnama vraćen i zaštićen, manji deo nedostaje, što Republikance navodi na sumnje da ju u tim porukama nešto kompromitujuće. „Rusi, ako me čujete, nadam se da ćete naći 30 000 nestalih poruka", napisao je Tramp na tviteru. Pre toga su nepoznati hakeri, za koje se pretpostavlja da su Rusi, provalili u bazu podataka Demokratske stranke i dostavili Vikiliksu prepisku sa mnogo neprijatnih detalja o unutrašnjim stranačkim zađevicama, što je zamalo bacilo u zasenak Hilarinu nominaciju. Nakon što je Tramp postavio citirani tvit, Demokrate su zgroženo reagovale ocenom da je Tramp pozvao stranu silu da špijunira Ameriku i da ima i previše indicija da on radi za Ruse, to jest za Vladimira Putina.

Ovome su prethodili Trampovi višekratni izlivi divljenja prema Putinu, najava preispitivanja ostanka SAD u NATO, izjava da možda ne bi trebalo braniti nove članice NATO od ruske invazije, kao i otvaranje mogućnosti da Amerka, kad on postane predsednik, prizna aneksiju Krima. Tome treba dodati i okolnost da je Trampov šef izbornog štaba Pol Manafort bio savetnik i lobista svrgnutog ukrajinskog predsednika i Putinovog štićenika Viktora Janukoviča, i da Trampov savetnik Karter Pejdž ima firmu u Rusiji.

Reklo bi se, sasvim dovoljno dokaza da Trampa optuže, u magazinu „Slejt" da je „deo Putinovog plana da uništi Zapad", a u uvodniku „Vašington Posta" da je „Mandžurijski kandidat". Reč je, inače, o kultnom političkom trileru Džona Frankenhajmera iz 1959. godine u kome Kinezi u korejskom ratu zarobe američkog vojnika iz bogate i uticajne porodice, odvedu ga u Mandžuriju i uz pomoć ruskih stručnjaka isperu mu mozak, a zatim ga puštaju da „pobegne". Mladić se vraća u Ameriku ovenčan slavom ratnog heroja i na kraju zamalo ne postane predsednik SAD.

Ovaj film, u kome je jednu od glavnih uloga glumio Frenk Sinatra, se svojevremeno odlično uklopio u atmosferu opšte paranoje i hladnog rata, baš kao što se oživljavanje tog zapleta uklapa u savremene američke, ali i globalne trendove. Međutim, kad se stvari malo pažljivije pogledaju, vidi se da optužba da je Tramp Putinov agent verodostojna otprilike koliko i scenario za pomenuti film. Najpre, Trampove izjave o NATO se potpuno uklapaju u njegovu dosledno izolacionističku ideologiju, po kojoj SAD treba da napusti ne samo vojne saveze, nego i trgovinske, kao što su Svetska trgovinska organizacija i EFTA. Izrazite simpatija za Putina gaje i mnogi drugi svetski političari skloni čvrstoj ruci, pa ni to ne treba da čudi. Kada je reč o Manafortu i Pejdžu, oni se jesu muvali po Kijevu i Moskvi, ali njih dvojica su lobisti koji su inače specijalizovani za diktatore, pa su u svojoj karijeri imali i klijente poput filipinskog predsednika Ferdinarda Markosa i ratnog zločinca Džonatana Savimbija iz Angole, koji su u hladnom ratu bili na strani SAD. I konačno, Trampov apel ruskim hakerima takođe se potpuno uklapa u njegov provokativni stil, pa ovoliko zgražanje nad jednim tvitom nije sasvim primereno.

Iako je sasvim verovatno da se Putin smejulji dok prati američku kampanju, on je u ovoj stvari sasvim nevin: Tramp je izvorno američki fenomen, kao pita od jabuka i povremeni odstrel crnaca. Nije Tramp izmislio ni ksenofobiju, ni rasizam ni mizoginiju, ni busanje u patriotska prsa, ni izolacionizam. On je samo uzjahao talas koji su pokrenuli „Čajanka" i Sara Pejlin čim je Obama došao na vlast. Taj talas, nošen strahom belaca iz srednje i radničke klase da će im manjine i imigranti ugroziti pozicije, preplavio je velike delove Amerike mnogo pre nego što se Tramp kandidovao. Optužujući Putina da pokušava da se meša u američke izbore, a Trampa da je njegov agent, Hilari Klinton i njene pristalice traže uzrok svojih problema u subverzivnom delovanju stranog faktora. To je, mora se konstatovati, čista trampovština.

 

AKTUELNOSTI

STRANA 2/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment