|
U procesu Radovanu Karadžiću nije suđeno i
Slobodanu Miloševiću, te su nečasni i neosnovani pokušaji da se on
rehabilituje vađenjem iz konteksta jedne rečenice, kaže za RSE
Džefri Najs (Geoffrey Nice), nekadašnji glavni tužilac na suđenju
bivšem predsedniku Jugoslavije u Hagu.
On smatra da su takvi navodi britanskog novinara
Nila Klarka (Neil Clark) verovatno deo kampanje orkestrirane iz
Srbije - i moguće je iz Rusije - da se Milošević oslobodi krivice
deset godina nakon smrti.
Najs ističe da, iako su na svim stranama činjeni
ratni zločini, neosporna je činjenica da je Srbija daleko
najodgovornija, te da svi putevi vode ka Slobodanu Miloševiću. To je
konstatovalo i sudsko veće na kraju prezentovanja dokaza tužilaštva,
ali je Miloševićeva smrt onemogućila izricanje presude, naglašava
Najs.
RSE: Prililčnu konfuziju je izazvala informacija
koju je objavio britanski novinar Nil Klark da je sudsko veće u
procesu Radovanu Karadžiću utvrdilo da nema dovoljno dokaza da je
Slobodan Milošević bio deo zajedničkog kriminalnog poduhvata u cilju
čišćenja teritorija od nesrpskog stanovništva u BiH. To je u
odgovoru RSE delimično potvrdio i Haški sud. Klark je na osnovu toga
izveo zaključak da je tokom postupka Karadžiću, Milošević oslobođen
svake odgovornosti za ratove od 1991. do 1995. godine. Ako je tačna
Klarkova tvrdnja, kakav je njen praktični značaj odnosno posledice?
Najs: To nije tačno. I Haški tribunal je odgovorio
da tokom suđenja Karadžiću nije pronađeno dovoljno dokaza da je
Milošević bio deo zajedničkog kriminalnog poduhvata. Međutim, veoma
je važno imati u vidu da se svaki postupak vodi posebno. To znači da
dokazi u procesu jednom optuženom, u ovom slučaju Karadžiću, nisu
toliko usredsređeni na ostala osumnjičena lica koja su pomenuta u
ovom predmetu, dakle na Miloševića.
Klark navodi pola paragrafa, koji pritom pogrešno
tumači.
Sudsko veće u postupku Karadžiću pominje usput šta
je Milošević rekao, odnosno šta drugi navode da je Milošević kazao
ili uradio tokom rata. Međutim, ovo veće nije trebalo da se
izjašnjava da li Milošević govori istinu, odnosno da li je kriv, jer
mu nije ni sudilo.
Dakle, Klarkovi navodi nisu tačni i verovatno su
deo kampanje orkestrirane iz Srbije - i moguće je iz Rusije - da se
Milošević oslobodi krivice deset godina nakon smrti. Ako je neko
zainteresovan da detaljno istražuje treba da se fokusira na odluku
sudija u procesu Miloševiću na kraju izvođenja dokaza tužilaštva. Na
primer, u delu o genocidu sudsko veće je zaključilo da je tužilaštvo
predočilo dovoljno dokaza da se postupak može nastaviti. Dvojica
sudija su konstatovala da je Milošević bio direktno odgovoran za
genocid.
Da ponovim, postupak Karadžiću odnosi se
isključivo na njega, a ne i na Miloševića.
RSE: To znači da se ni tužilac u procesu Karadžiću
nije previše bavio prikupljanjem dokaza protiv Miloševića.
Najs: Da, međutim, to i nije bilo nužno jer je
tužilac odlučio da se usredsredi usko na slučaj samog Karadžića. To
je svakako jedan od razloga što nije prikupio dovoljno dokaza o
umešanosti i krivici Miloševića, koji inače postoje.
Zanimljivo je pročitati i rezime presude
Karadžiću. Sudije su bile veoma selektivne. Pominju ovaj ili onaj
događaj, šta je Milošević kazao u određenim prilikama, a nema
sveobuhvatnog uvida šta je sve učinio. Naročito je nesrećno
osvrtanje Sudskog veća na jedan sastanak srpskihlidera u novembru
1995, a pri tom nije sveobuhvatno razmotreno šta se dešavalo na tom
kao i na prethodnim okupljanjima srpskih lidera nakon genocida u
Srebrenici u julu iste godine. Ta detaljna analiza bi pokazala da je
Milošević precizno znao šta se desilo u Srebrenici, a da pri tom
nije uopšte nije postavio nijedno pitanje ili izrazio zabrinutost
Ratku Mladiću zbog pomenutih zbivanja.
Sve je to deo akumulacije dokaza koji su omogućili
sudijama u procesu Miloševiću da kada je tužilaštvo završilo svoj
deo posla, zaključe da se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu, a
što on nije doveo u pitanje pre smrti 2006. Sudije su bile
zadovoljne da postoji dovoljno dokaza da se nastavi postupak
Miloševiću po optužbi za genocid.
RSE: Da li to znači da Milošević nije preminuo
tokom postupka - da je bilo dovoljno dokaza da bude osuđen i za
genocid?
Najs: To svakako ne mogu da tvrdim, jer nisam bio
sudija. Stoga ne bi bilo korektno da kažem kako bi oni presudili.
Međutim, želim da ponovim da kada je tužilaštvo završilo
prezentiranje dokaza, sudsko veće je zaključilo da ih je sasvim
dovoljno da se nastavi suđenje. Tačnije, dvojica sudija su smatrala
da postoje neoborovi dokazi o odgovornosti Miloševića za genocid,
dok je treći sudija konstatovao da ima dovoljno elemenata za optužbu
o krivici za ratne zločine. No, Milošević je umro pre kraja procesa
tako da nije bilo presude. Ali, pomenuti stav sudskog veća na kraju
prezentiranja dokaza tužilaštva nedvosmisleno ukazuje na
Miloševićevu krivicu, što Nil Klark uopšte ne pominje.
Sramno je što vlasti BiH ne obnove postupak za
genocid pred ICJ.
RSE: Bivša glavna haška tužiteljka Karla Del Ponte
pristala je pre nekoliko godina na uslov vlasti u Srbiji da stave na
uvid važna dokumenta iz ratnih vremena, ali da pojedini delovi budu
zatamnjeni.
Najs: Da, to je bio deo sporazuma kako bi se
Srbija poštedela od velikog uznemiravanja. Tačno je da ni
Međunarodni sud pravde nije imao u potpunosti uvid u važne dokumente
u postupku povodom tužbe BiH protiv Srbije za genocid. Takođe,
očigledno je da sada ima više dokaza da je Srbija prekršila
konvenciju o genocidu, pa bi trebalo obnoviti proces pred
Međunarodnim sudom pravde.
Međutim, problem je što vlasti u BiH, koje jedino
mogu da traže reviziju postupka, ne pokazuju volju da to učine, tako
da njeni građani moraju da se pomire sa nezadovoljavajućom i
pogrešnom odlukom Međunarodnog suda pravde.
Rok od deset godina do kada se može tražiti obnova
procesa, ističe 2017. Stoga je sramotno što vlasti u BiH ne čine
ništa u prikupljanju novih dokaza i podnošenja zahteva da se ponovo
razmori čitav slučaj, iako im je to sa raznih strana savetovano.
Naravno, moguće je i nakon isticanja ovog roka
ukazivati na drugačije načine na genocid u BiH za koji je odgovorna
Srbija. Pre svega istoričari, ali ne samo oni. Sud nije jedino mesto
za to. Uostalom, sudski postupak nije baš idealan način da se
utvrđuju istorijske činjenice. Doduše, sudovis vremena na vreme
analiziraju i istorijske činjenice kao deo svog redovnog posla.
Sve dok genocid bude deo zajedničkog nasleđa u
odnosima dve države, treba nastojati da se pokaže da je Srbija
odgovorna za ovaj najteži zločin.
Svi tragovi vode ka Miloševiću
RSE: Kao što ste pomenuli, na delu je pokušaj
rehabilitacije Slobodana Miloševića, odnosno dokazivanje da Srbija
nije odgovorna za najteže zločine. Svedoci smo sve učestalije prakse
dovođenja u pitanje presuda Haškog suda i tretiranja okrivljenih kao
heroja. Da li to znači da se rad Međunarodnog tribunala jednog dana
može pokazati uzaludnim?
Najs: Zajedničko je za sve lidere optužene i
osuđene za najteže zločine - o čemu postoji neoborivi dokazi – da
njihovi sledbenici nastoje da ih rehabilituju nečasno i bez osnova.
Međutim, građani, uključujući i Vaše čitaoce i slušaoce, ne bi
trebalo da nasedaju na takve pokušaje.
Verovatno ima mnogo razloga zašto to služi
nacionalnim interesima Srbije. Jedan od njih je i što je Miloševića
partija sada deo vlasti. Možda i međunarodna zajednica ima razloga
da se ne drži čvrsto pozicije o Miloševićevoj ulozi, za razliku od
jasnog stava Haškog tribunala.
Međutim, jednostavna i neoboriva činjenica u
sukobima 1990-ih – na osnovu raznih analiza i istraga - da od svih
zločina na raznim stranama, daleko najviše je počinila Srbija – i po
broju i po težini – i oni vode ka Miloševiću. Za to postoje jasni
dokazi.
Stoga ne postoji prečica za ljude, poput Klarka,
koji nastoje da rehabilituju Miloševića tako što istrgnu jedan
paragraf iz cele presude, pogrešno ga citirajući i koristeći van
konteksta.
Utvrđivanje krivice ljudi poput Miloševića,
Karadžića, Mladića i ostalih – veoma je kompleksan proces za šta je
potrebno pažljivo razmatranje svih dokaza.
Kada je reč o delu vašeg pitanja da li je Haški
tribunal doživeo neuspeh – odgovor zavisi da li ćete verovati
ljudima poput Klarka koji istrgnu jednu rečenicu iz konteksta. U tom
slučaju ovaj međunarodni sud nije ispunio svoj zadatak.
Međutim, ako se ima u vidu da je Haški tribunal
prikupio ogromnu evidenciju pouzdanih svedočanstava – uključujući i
unakrsnim ispitivanjem – onda je to veliki uspeh. Sakupljen je
materijal što ni u kom slučaju ne bi bilo moguće na bilo koji drugi
način. A taj materijal nedvosmisleno pokazuje da je Srbija pod
Miloševićevim vođstvom kriva za ubedljivo najviše zločina u odnosu
na druge države na tom prostoru iako i one snose odgovornost zbog
uloge njihovih političara i vojnih komandanata u strašnoj tragediji
koja se dogodila. |
