Projekat „Make a difference – Be the Change“

Relativizacija i negiranje odgovornosti

Okrugli sto „Gde je tranziciona pravda u Srbiji danas“

13. novembar 2012.

Helsinški odbor za ljudska prava organizovao je u utorak 13. novembra u Velikoj sali Media centra okrugli sto sa temom „Gde je tranziciona pravda u Srbiji danas?“. Na skupu su predstavnici organizacija civilnog društva koje se bave suočavanjem sa prošlošću, predstavili stav državnih institucija u odnosu na ratno nasleđe 20 godina nakon početka agresije na Bosnu i Hercegovinu.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, rekla je da je u Srbiji još uvek jak proces negiranja i relativizacije odgovornosti. Sudovi koji se bave procesuiranjem ratnih zločina izbegavaju predmete u kojima bi na odgovornost mogle da se pozovu pripadnici elite, mediji ili visoki predstavnici vojnih i policijskih struktura. Nastavlja se i negativan odnos prema Haškom tribunalu, bez kritičkog osvrta na njegovu ulogu u razjašnjavanju činjenica iz ratova devedesetih.

Biseko je istakla da Srbija ignoriše i Međunarodni sud pravde. Dve odluke koje je ovaj sud doneo (o genocidu u Srebrenici i o legalnosti nezavisnosti Kosova), za Srbiju kao da ne postoje. U društvu su marginalizovane civilni žrtve, pa čak i srbijanski i srpski veterani. Žrtve se izlažu ponižavajućim postupcima za naknadu štete, a memorijali i simboličke nadoknade su potpuno zanemarene i prepuštene na odgovornost samo civilnom društvu. Loš je i obrazovni sistem koji je i dalje konzervativan i „nacionalan“ i „proizvodi“ nove frustrirane generacije. Mediji izveštavaju van konteksta, a paralelno se vrše procesi rehabilitacije zločinaca iz Drugog svetskog rata, rekla je Biserko.

Žarko Marković, u ime Beogradskog centra za ljudska prava osvrnuo se na ulogu i stavove institucija u odnosu prema ratnom nasleđu. Predsednik Tadić je u odnosu prema prošlosti bio dosta kontradiktoran, dok je Nikolić već na početku mandata izrekao neprihvatljive stavove, podsetio je Marković. Tokom mandata Vojislava Koštunice vlada je donela protivustavnu odluku o finansiskoj pomoći haškim optuženicima, dok su jedinice policije zadužene za zaštitu svedoka optužene za zlostavljanje i zastrašivanje. U sudskim postupcima bilo je dosta propusta.

Dušan Bogdanović, iz Fonda „Biljana Kovačević Vučo“, je izjavio da kod nas nema tranzicione pravde, jer nema ni tranzicije. On je govorio o knjizi koju je BKV Fond izdao, „Zloupotrebljene institucije“, u kojoj je navedeno više od 1400 osoba koje su bile deo Miloševićevog režima. Umesto očekivane bure u javnosti, povodom ove provokativne knjige, izostala je bilo kakva reakcija. Ti podaci su jednostavno ignorisani, rekao je Bogdanović. Govoreći o Igmanskoj inicijativi, istakao je da je to koalicija organizacija civilnog društva, vladinih institucija, strukovnih organizacija i istaknutih pojedinaca koja za cilj ima istinsko pomirenje kroz saradnju regionalnih struktura.

Gordana Igrić, direktorka organizacije BIRN je rekla da je nivo medijskog izveštavanja o pitanjima tranzicione pravde manjkav. „Mediji su odraz društva“, istakla je Igrić. Oni se nalaze u teškoj finansijskoj situaciji i novinari su primorani da „svaštare“. Osim nedovoljne obrazovanosti novinara, istaknuta je i visoka zatvorenost institucija. U Srbiji se o suočavanju s prošlošću govori samo iz pragmatičnih razloga. Prvenstveno, zbog evropskih integracija. Prethodna vlast je bila neiskrena u procesu suočavanja, dok nova nema ni nameru da u taj proces uđe, zaključila je Igrić.

Staša Zajović, iz Žena u crnom, predstavila je projekat Ženskih sudova i ukazala na alternative koje se civilnom društvu, u ovako hostilnom okruženju pružaju za bavljenje pitanjima tranzicione pravde. Istakla je da ova država deluje samo pod spoljnim pritiskom, a da se na untrašnjem planu koristi navijačkim i huliganskim grupama za ućutkivanje. Zajović je takođe, podsetila i na sudbinu porodica stradalih vojnika u Leskovcu, gardista na Topčideru, kao i na porodice stradalih radnika u RTS, 1999. godine.

Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, se zapitala da li u Srbiji uopšte postoje institucije. Ako i postoje, one usporavaju i otežavaju svaki proces. Time, one „ogađuju“ stanovništvu svako pitanje od životne važnosti. Pavićević je istakla i da je nakon nacionalističke histerije iz devedesetih, sad je fokus ponovo pomeren na klasno pitanje – ratni profiteri, tajkuni i politička kasta naspram obespravljenog, osiromašenog i poniženog građanstva.

Okrugli sto „Gde je tranziciona pravda u Srbiji danas“ je nastao u okviru projekta „Make a difference – Be the Change“ koga Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji sprovodi u partnerstvu sa sarajevskom organizacijom GARIWO i zagrebačkim Građanskim odborom za ljudska prava, koga je podržala ambasada Kraljevine Norveške u BiH.

GALERIJA:::