NASLOVNA
- AKTUELNOSTI -

AKTUELNOSTI

 

AKTUELNOSTI

STRANA 4/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

INFO   :::  Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti arhiva - STRANA 4 > Okrugli sto "Gde je Kosovo danas"

 

Okrugli sto "Gde je Kosovo danas"

Beograd, 19. februar 2012. | Medija centar

Sonja Biserko, izlaganje - PDF (48kb) >>>

Petar Miletić, izlaganje - PDF (19kb) >>>

 

U utorak 19. februara 2013. godine, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i nemački forumZFD su organizovali okrugli sto „Gde je Kosovo danas“. U prepunoj Velikoj sali beogradskog Medija centra, predstavnici medija, političkih partija i organizacija civilnog društva iz Beograda i Prištine, kao i predstavnici međunarodne zajednice, otvorili su debatu o prošlosti, budućnosti i sadašnjosti odnosa Srbije i Kosova.

Christan Pfeifer, direktor beogradske kancelarije forumZFD, pozdravivši sve prisutne, istakao je da su postojeći mehanizmi za rešavanje problema na relaciji Beograd-Priština još uvek slabi. Zaključio je da je proces pregovaranja još uvek spor, ali da su primetni i pojačani napori.

Sonja Biserko, direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, skrenula je pažnju na teret sa kojim je premijer Dačić otišao u Brisel. Ona je istakla da je dosada počela primena dogovora o carinama i graničnim prelazima. Međutim, postoji jak otpor na krajnjoj desnici političkog i društvenog spektra u Srbiji koje personifikuju pre svega Srpska pravoslavna crkva i konzervativni delovi Vlade i opozicije. Vlada ima rok da postigne dogovor sa Prištinom do 15. aprila, do kadabi trebalo da se odluči da li će Srbija dobiti datum pregovora ili ne, istakla je Biserko.

“U takvom kontekstu nije iznenađujuće što su nedavni događaji vezani za ‘aferu Šarić’, zbog tajminga i načina na koji je došlo do obelodanjivanja podataka vezanih za državni vrh, bili usmereni na diskreditaciju premijera koji je jedini u novoj Vladi, do sada, postigao konkretne rezultate”, kazala je Biserko.

Petar Miletić, potpredsednik Skupštine Kosova i generalni sekretar Srpske liberalne stranke, se zahvalio na pozivu da govori na okruglom stolu i rekao da on takvu priliku u Beogradu retko ima. Ovakav ignorantski stav Beograda prema Srbima južno od Ibra samo ilustruje rizik s kojim se ova zajednica suočava. Ipak, Miletić je istakao i da su susreti premijera Hašima Tačija i Ivice Dačića znak najozbiljnijeg napretka ostvarenog u odnosima Kosova i Srbije u poslednjih deset godina.

Miletić je istako da su upravo Srbi ti koji najviše koriste prelaze između Kosova i Srbije i koji masovno plaćaju preskupe telefonske impulse kada sa Kosova pozivaju u Srbiju, i upravo su katastri način da zaštite svoju imovinu od zloupotreba. S toga, u prvom redu kosovski Srbi imaju problem u snabdevanju strujom, njima većinom radni staž nije povezan i oni nisu popisani ni na srpskom ni na kosovskom popisu. „Zbog svega ovoga, dogovori su za Srbe na Kosovu neophodni“, zaključio je. Ipak, među dogovorima čija je korisnost neupitna jedan je izrazito štetan, posebno po Srbe ali i za Albance koji žive na jugu Srbije i pomoravskom delu Kosova.

“Administrativne prepreke za putovanja pregovarači su zamenili finansijskim. A to se pokazalo kao veći problem, pa danas Merdare i Končulj prelazi samo onaj ko mora. Pregovori se doživljavaju kao proces u kome Beograd i Priština jedni drugima daju ili uzimaju neke nadležnosti. Primer dogovora o slobodi kretanja i katastrofalno rešenje o naplati preskupog auto osiguranja govori da dogovori mogu biti i nepovoljni za građane obe strane, a da, kao u ovom slučaju, profitiraju samo osiguravajuća društva”, navodi Miletić.

Adriatik Kelmendi, glavni i odgovorni urednik televizije Kohavision, je istakao da je za život na Balkanu neophodan kompromis. U središtu tog balkanskog kompromisa nalazi se Kosovo. On je naglasio da je Kosovo danas nezavisna država koju priznaje oko stotinu država i koja ima političku, ali i vojnu podršku najjačih svetskih centara. U prvom redu u Vašingtonu i Briselu. U tom kontekstu, spekulacije oko razmene teritorija su vrlo opasne i takvi scenariji ne bi mogli proći bez sukoba, rekao je on. Samo Dačić vidi secesiju severnog Kosova kao rešenje i niko drugi. Ali takav potez ne bi mogao da se ostvari bez otvaranja pitanja Preševske doline. To je možda put ka monoetničkim državama, ali zar ka tome danas težimo, zapitao je Kelmendi. On budućnost Balkana vidi jedino u evropskoj perspektivi.

“Današnje srpske granice su rezulteta kolapsa koji je doživela država Srbija u ratovima devedesetih, kao i odluka koje su proistekle iz različitih organizacija i svetskih sila. Za Srbiju ovo je nepromenljiva realnost novog milenijuma, a takva realnost je bila i ostaje i za Albaniju”, rekao je Kelmendi.

Henri-Giscard Bohnet, direktor Konrad Adenauer Stiftung, je rekao da je poslednjih godinu dana ipak primetan napredak u dijalogu Beograda i Prištine. On je naglasio da nije niti želi da bude glasnogovornik nemačke Vlade, ali da je premijerka Merkel najdirektnija u isticanju postignuća koja treba ostvariti kroz pregovore. U iščekivanje odluke o dodeljivanju datuma otpočinjanja pregovora Srbije sa EU, vlasti u Beogradu bi trebalo da imaju ove uslove u vidu, istakao je Bohnet.

Zoran Ostojić, član Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju i poslanik Liberalno demokratske partije, je naglasio da je suština izmena nastalih posle promene vlasti u Srbiji u tome da se odustalo od krilatice da nema priznanja ni po koju cenu, na čemu je insitirala ranija garnitura Borisa Tadića. Nova vlast, naglašava Ostojić, mora učiniti sve kako bi promenila odnose u regionu.

“Ali dubinski. Oni koji su dvadeset godina vodili politiku zločina imaju pravo da se promene i da kažu da smo mi liberali od početka bili u pravu. Ali imaju i obavezu da stotine hiljada ljudi koje su zaludeli tokom dvadeset godina, da njima promene mišljenje. Reč je o onom mišljenju koje je dvadeset godina vodilo pogrešnim putem u haos, bedu i zločine. Ovakvom politikom, jednom koja se vodi u Briselu, a pumpanjem patriotskih mišića u Beogradu, to se ne radi”, rekao je Ostojić.

Ognjen Pribićević, politički analitičar, je rekao da je najbitnija implementacija postignutih dogovora. U prvom redu, potrebno je obratiti pažnju kako ćese izvršiti ukidanje paralelnih institucija i kako će se izvršiti preraspodela nadležnosti između Prištine i severne Mitrovice. Takođe, ostaje i otvoreno pitanje kako će se prema tome postaviti Srbi na severnom Kosovu. On je istakao da u celoj kosovskoj i balkanskoj problematici stoji i pasivnost Evrope. Izgovori da EU nema sredstava da primi u svoje članstvo nisu realne, jer su „naše ekonomije mrvice za EU“. Jeftinije bi vam bilo da nas integrišete, nego da nas mirite, rekao je on. Osvrćući se na izlaganje Adriatika Kelmendia, Pribićević je rekao da je pitanje „ko je dobio rat“ prevaziđeno.

“Mislim da nije dobro na skupovima ove vrste danas govoriti o tome ko je dobio a ko izgubio rat. To je, po meni, potpuno prevaziđen pristup. Pitam se da li bi Francuzi i Nemci došli do dogovora o pomirenju do kojih su došli, da su ta pitanja postavljali. Zašto je to prevaziđeno? Moramo biti realni. Zato što ovde najmanje u narednih nekoliko decenija, pa i više, ljudi će imati vrlo različiti pristup o onome što se događalo ne samo devedesetih, nego i šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih”, kaže on.

Kelmendi je na ovo replicirao: “Mi nismo pravi primer primer zato što Srbija nije Nemačka ili Francuska, baš kao ni Kosovo. Takođe, ako bi neko trebalo da bude alergičan na pominjanje rata to sam verovatno ja, koji sam došao u Beograd, a koji je glavni grad države koja je odgovorna za sve loše što se dogodilo meni i mojoj porodici. Ja nisam mogao da pohađam školu na svom jeziku, morao sam da idem u škole po podrumima kuća, moji roditelji su izbačeni iz svoje kuće samo zato što su Albanci. Hoću reći da sve što se dogodilo u devedesetim godinama ja sam osetio na sopstvenoj koži”.

Na kraju okruglog stola pored otvorenih pitanja vezanih za dijalog u Briselu, ostalo je otvoreno i stalno pitanje koje se mora rešiti u Beogradu – gde je tranziciona pravda u Srbiji i da li je uopšte moguća ikakva budućnost bez nje.

 

GALERIJA:::

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

AKTUELNOSTI

STRANA 4/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment