 |
U postupku rehabilitacije četničkog vodje
Dragoljuba Draže Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu dogodilo se
nešto što do sada nije nikada vidjeno u dvovekovnoj modernoj
istoriji pravosudja. Naime, u želji da izdejstvuje
hitnu rehabilitaciju osudjenog Mihailovića, predsednik Republike
Tomislav Nikolić poslao je na ročište od 24. decembra svog glavnog
savetnika Olivera Antića kako bi ovaj jasno stavio do znanja sudu
šta mora da učini. |
|
Već i samo pojavljivanje u sudnici tako uticajnog
nosioca izvršne vlasti predstavlja nedozvoljeno mešanje u rad suda i
direktan pritisak na sudsko veće, a činjenica da se ta osoba u
sudnici ponašala arogantno i agresivno samo potvrdjuje da je cela ta
operacija izvršena umišljajno i planirano, da se radi o potpuno
svesnom i namernom pritisku na sud. Time je Tomislav Nikolić, kao
predsednik Republike, povredio Ustav Republike Srbije, odnosno član
4. Ustava u kome se kaže: „Sudska vlast je nezavisna“.
Ne postoji ništa što bi se moglo uzeti kao izgovor
i opravdanje za ovaj skandalozni čin. Ako je Tomislav Nikolić, kao
nosilac titule četničkog vojvode, osećao obavezu da interveniše u
korist svog uzora i idola Draže Mihailovića, to je njegova privatna
stvar, dočim je javna funkcija nešto što sa time ne sme da ima
nikakve veze. Ovaj čin ne opravdava ni činjenica da je Oliver Antić
u sudnicu ušao maskiran u zvanje „punomoćnika predlagača“, jer to
providno lukavstvo kompromituje ne samo pravni, već i moralni aspekt
te operacije. Konačno, Nikolića ne opravdava ni to što se na ovu
akciju odlučio pod pritiskom Ravnogorskog pokreta iz Kragujevca,
koji mu je nedavno uputio otvoreno pismo sa imperativnim zahtevom da
izdejstvuje hitnu rehabilitaciju Draže Mihailovića. Naprotiv. Jer,
ako predsednik Republike postupa po nalozima sledbenika neke Vudu
religije, tek je to razlog za ozbiljnu zabrinutost.
Narodna skupština Republike Srbije ima obavezu da
ovim povodom pokrene postupak za razrešenje Tomislava Nikolića
dužnosti predsednika Republike, budući da član 118. Ustava jasno
propisuje da se predsednik Republike „razrešava zbog povrede
Ustava“. Taj postupak podrazumeva da Skupština zatraži od Ustavnog
suda da oceni da li je u konkretnom slučaju bilo povrede Ustava,
odnosno da li upućivanje svog glavnog savetnika na sudsko ročište
predstavlja povredu ustavne norme o nezavisnosti sudstva.
Naravno, bilo bi logičnije i politički
celishodnije da sam Nikolić podnese ostavku zbog ovog neprimerenog
postupka. U drugim zemljama su ministri, predsednici vlada, pa i
šefovi država, podnosili ostavke zbog daleko manjih prekršaja.
Koliko se samo krunisanih glava odreklo prestola zbog ljubavi prema
ženama iz nižeg staleža! A legendarni Vili Brant odstupio je sa
dužnosti, mada je on sam bio žrtva komplota. To, medjutim, u Srbiji
nije praksa iako je upravo ovde vapijuća potreba da se prestane sa
shvatanjem vlasti kao sredstva za promociju ličnih interesa i
ciljeva.
U životu postoje trenuci kada se donose odluke od
presudnog značaja, trenuci kada se društvo nadje na raskršću i treba
da izabere put kojim će dalje ići. Ako ovo skandalozno uplitanje
predsednika Republike u sudski postupak ostane nesankcionisano, ako
se i Narodna skupština ogluši o svoju ustavnu obavezu da pokrene
pitanje njegove odgovornosti i razrešenja, onda će Srbija ponovo
izabrati put samovolje, bezakonja i pravne anarhije. |
