|
Vlada Srbije mora pojačati mere neophodne za
suzbijanje kulture nekažnjivosti za zločine po medjunarodnom pravu –
ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, koje su tokom
ratova ‘90tih godina prošlog veka počinili srpska policija, vojska i
paravojne snage, izjavila je danas organizacija Amnesti
Internešenel.
Izveštaj Amnesti Internešenela, Srbija: Okončati
kulturu nekažnjivosti za zločine po medjunarodnom pravu, koji je
danas objavljen na srpskom jeziku, analizira nedostatke u sudskom i
tužilačkom sistemu Srbije i identifikuje brojne prepreke i
institucionalne barijere koje sprečavaju iscrpno, objektivno i
delotvorno istraživanje i procesuiranje zločina po medjunarodnom
pravu.
“Nekoliko narednih godina biće od presudne
važnosti za suzbijanje klime nekažnjivosti u Srbiji. Vreme prolazi,
svedoci umiru a sećanja blede. Počiniocima ratnih zločina mora hitno
da se sudi kako bi se osiguralo zadovoljenje pravde za žrtve pre
nego što bude prekasno,” izjavio je John Dalhuisen, direktor
Programa za Evropu i centralnu Aziju u Amnesti Internešenelu.
“Proces pridruženja Srbije Evropskoj Uniji pruža
jedinstvenu priliku da se prevazidju nedostaci u pravnom sistemu i
da se u narednih nekoliko godina obezbede potrebna sredstva i
resursi neophodni za istraživanje i procesuiranje ovih zločina.
Kultura nekažnjivosti za zločine po medjunarodnom pravu treba da
bude ključni element u zadovoljavanju kriterijuma o pravosudju i
osnovnim pravima.”
Deceniju nakon osnivanja Odeljenja za ratne
zločine u okviru beogradskog Okružnog suda, za zločine po
medjunarodnom pravu koji su tokom ratova ’90-ih godina prošlog veka
činjeni širom regiona, procesuirano je samo oko 160 pojedinaca.
Pristup pravdi je uskraćen hiljadama žrtava širom
Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova. Veoma mali broj žrtava je
uspio da ostvari pristup reparaciji ili odšteti za zločine koje su
preživeli. Porodice nestalih jos uvek čekaju da saznaju ko je
odgovoran za smrt njihovih najmilijih a žene i devojke koje su bile
podvrgnute ratnim zločinima seksualnog nasilja još uvek čekaju da se
počinioci izvedu pred lice pravde.
Od objavljivanja izveštaja na engleskom jeziku u
junu ove godine, Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku
Srbije ka Evropskoj Uniji objavljenom u oktobru ove godine ukazala
na mnoge razloge za zabrinutost koji su pomenuti u ovom izveštaju
kao što su neuspeh u pokretanju istraga protiv visokorangiranih
vojnih i policijskih zvaničnika, nepostojanje efikasnog sistema
zaštite svedoka i podrške svedocima kao i nepostojanje pristupa
reparacijama, uključujući i odšteti za većinu žrtava ratnih zločina.
Medjutim, primećuju se i znaci napretka, kao na
primer ponovno otvaranje istrage u septembru na poligonu
Ministarstva unutrašnjih poslova u Batajnici gde su 1999. godine
sahranjena tela kosovskih Albanaca kao i stvaranje mogućnosti da se
reši problem neuspešne Jedinice za zaštitu svedoka smenjivanjem
načelnika te jedinice u junu ove godine.
“Napredak je jedino moguć uz obvezivanje Vlade
Srbije da sprovede konkretne mere koje su neophodne da bi se
ostvario pristup pravdi za sve. Vlada mora da pokaže političku volju
da prekine kulturu nekažnjivosti u Srbiji,” izjavio je John
Dalhuisen.
Amnesti Internešenel predlaže niz mera koje vlada
Srbije treba preduzeti a koje uključuju: obezbedjivanje dovoljnog
broja dodatnog osoblja i sredstava Tužilastvu za ratne zločine;
formiranje efikasne Službe za otkrivanje ratnih zločina;
osiguravanje adekvatne podrške svedocima uključujući i
specijalizovanu podršku preživelima ratnog zločina seksualnog
nasilja kao i prekida sa zastrašivanjem svedoka zaštićenih od strane
Jedinice za zaštitu svedoka. Izveštaj takodje naglašava nepostojanje
efikasnog administrativnog sistema koji bi žrtvama omogućio
ostvarivanje prava na reparacije, uključujući i odštetu. |
