|
Neobična je pažnja koju Danas posvećuje nekoj fantomskoj
organizaciji iz severnog dela Kosovske Mitrovice pod nazivom Srpska
demokratija, koja je očigledno formirana sa zadatkom da svojim
ultra-ekstremnim stavovima omogući ekstremističkoj Srpskoj listi da
se prikaže kao neka umerena i razumna opcija.
Najnovija akcija ove organizacije jeste osnivanje nekakve srpske
straže sa zadatkom da zaštiti Srpkinje od navodnih seksualnih
zlostavljanja od strane Albanaca.
Priča o silovanju i drugim seksualnim napadima kojima su srpske žene
i devojke izložene na Kosovu ima dugu istoriju a svoje mesto našla
je i u knjizi Istorija Srbije poznatog autora Holma Zundhausena. U
stvari, mit o silovanju Srpkinja na Kosovu počeo je da se širi
krajem 80-ih godina kada je srpski nacionalizam zagospodario
političkom scenom Srbije. A onda je, da bi bio u trendu, Vuk
Drašković u romanu Ruski konzul lansirao fake news da su do kraja
Drugog svetskog rata silovane 3.743 srpske devojke i žene. Ništa
nisu vredela sociološka istraživanja koja su pokazala da, na primer
od 1987. godine, nije bilo ni jednog slučaja „međuetničkog“
silovanja na Kosovu, kao što ga nije bilo ni pre toga. Uprkos tome,
žalbe i dramatični apeli iz srpskih sredina stalno su se umnožavali,
a kako je to u praksi izgledalo opisao je dopisnik Viktor Majer koga
Zundhausen citira:
„Ispitivanja u srpskim selima Kosova odvijala su se... gotovo
stereotipno na sledeći način: najpre bi se čule beskrajne tirade o
silovanjima, poharama, ugrožavanju imovine, napadima i slično;
redovno i o Univerzitetu u Prištini kao leglu i ishodištu zla. Na
pitanje da li su se negde u okolini dogodile takve stvari, gotovo
redovno bi se dobijao odgovor da to nije bio slučaj, ali da ne treba
čekati da se stvarno i dogode.“
Dakle, priča o silovanju i seksualnom zlostavljanju Srpkinja, koju
pomenuta organizacija želi da oživi, predstavlja klasičan
pseudo-događaj iz koga za srpsku zajednicu neće ništa dobro da
proizađe. Umesto što sledi politiku Beograda, zasnovanu na etničkoj
mržnji i mentalitetu opsadnog stanja, koja priželjkuje da se
silovanja „stvarno i dogode“, srpska zajednica na Kosovu trebalo bi
da osniva organizacije koje će uspostavljati kontakte i saradnju sa
istim takvim albanskim organizacijama i kroz dijalog stvarati uslove
za bolji život svih na tom prostoru.
Aleksandar Sekulović |
