Aktivnosti > Mladi umetnici/e u akciji > Tekst

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Who is Shqipe?

Edin Alija, Suri Atilla, Video, 6'10'', Jun 2016.

   

 

 

 

Na koji način ime ili prezime može da nas obeleži i svrsta u sliku „Drugog“, menjajući odnos okoline prema nama?! Stara latinska izreka „Nomen est nomen“ (Ime je znak), upućivala je na tradiciju davanja imena zasnovanu na verovanju da je ime lični znak čoveka i da će bitno odrediti njegovo mesto u društvu, sudbinu i život. U post-konfliktnom društvu odnos prema imenima i prezimenima sveden je na pripadnost entitetskim zajednicama, a sudbina pojedinaca koji ih nose uslovljena je slikama koje postoje o njima.

Kada ime ili prezime oslikavaju pripadnost većinskoj kulturi, ne osvešćujemo privilegiju zaštite od diskriminacije koja se dešava već na nivou izgovaranja imena i prezimena. Emocije straha, mržnje, ljubavi i bliskosti, vidljive su prilikom upoznavanja i predstavljanja i dovode do udaljavanja ili približavanja „Drugom“. Proces svrstavanja pojedinaca u grupe već na osnovu imena i prezimena odvija se na osnovu slike o kulturi, (id)entitetskoj zajednici. Reakcije ljudi na ime ili prezime osobe reflektuju iskrivljena uverenja i stereotipne reprezentacije narodne, kulturne, istorijske, jezičke i religijske posebnosti različitih grupa.

Jedno od negativnih uverenja, predrasuda koje su posledica stereotipizacije Srba i Albanaca je i to da se Albanci i Srbi razlikuju i po fizičkim konstitucijama i „čim ih vidimo, mi možemo da znamo ko su „ljuti Arbanasi“, „Šiptari“ ili ko su „Škije“ (pežorativni nazivi za Albance i Srbe). Ime ili prezime osobe nas navodi na traganje za tim karakteristikama.

Instalacija nudi priliku za dekonstrukciju slika kroz preispitivanje postojećih uverenja (predrasuda).

Video snimak koji su napravili umetnici iz Srbije i Kosova inspirisan je njihovim iskustvima upoznavanja jedni drugih i upoznavanja međusobnih kultura i društava u okviru programa Helsinškog odbora za ljudska prava "Serbia and Kosovo: Intercultural Icebreakers." (“Srbija i Kosovo: kultura bez granica”). Video snimak daje uvid u proces raspakivanja stereotipnih slika i predstava u susretu ovih mladih umetnika i njihovu konstrukciju ideja o kulturi „Drugog“. Iskustva koja su doživeli na predavanjima i radionicama, prilikom poseta kulturnim institucijama i u procesu kreiranja video snimkova i instalacija, omogućila su umetnicima da preispitaju slike koje imaju jedni o drugima, i o kulturama iz kojih dolaze. Instalacije koje su nastale u ovim situacijama simuliraju neke od procesa koji u post-konfliktnim zajednicama dovode do nevidljivosti kultura i stereotipizacije u negativnom smislu i provociraju ličnu odgovornost svakog od nas u (de)konstrukciji kulture.

 

 

 

 

 

 

 

 

Tokom 2015. godine projekat je finansirala EU u okviru programa “Podrška civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013“.
Tokom 2016. godine projekat je finansirala fondacija Robert Bosch Stiftung GmbH i Ambasada SR Nemačke u Beogradu.
Stavovi izneti na ovoj internet stranici predstavljaju stavove autora/organizatora i
nužno ne izražavaju stavove Evropske unije, Robert Bosch Stiftung GmbH i
Ambasade SR Nemačke u Beogradu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2015

Web Design * ParadoXFactory