Aktivnosti > Seminari > Tekst

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Seminar “Srbija i Kosovo:
kultura bez granica”

Beograd, Novi Sad, Priština i Prizren, 9-17. novembar 2016.

 

 

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao je šesti u nizu seminar “Srbija i Kosovo: kultura bez granica” u periodu od 9. do 17. novembra. Mladi aktivni i zainteresovni za oblasti kulture i umetnosti iz Srbije i Kosova proveli su 10 dana u Beogradu, Novom Sadu, Prištini i Prizrenu u kreativnoj i radnoj atmosferi, upoznavajući jedni druge, društva i kulturne okvire iz kojih dolaze.

Polaznici/e su slušali predavanja/radionice predavača/ica i stručnjaka/inja sa velikim iskustvom u oblasti kulture i umetnosti. Tako je pisac Saša Ilić govorio o “Književnost odvojenih svetova” i kulturnoj razmeni kao izgradnji mira (Kosovo/Srbija), gde je između ostalog pričao i o podeljenosti i istoriji odnosa dva društva, o kulturno-političkim dešavanjima od ranih ’80-ih do danas, o kulturi i politici poricanja, o dosadašnjim oblicima saradnje u oblasti kulture i umetnosti, sa posebnim osvrtom na saradnju književne scene, o važnosti kulturne razmene i sl. Naglasio je: “Komunikacija se uspostavlja preko kulture i umetnosti. Neophodno je pokazati tu vrstu otvorenosti u komunikaciji i dozvoliti da informacije i priče utiču na promenu nas samih, i preko nas na promenu društva u kom živimo”. Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić je na predavanju održanom u Novom Sadu govorila o “Kulturi koja ne ćuti - o dekonstrukciji ideoloških kodova u zatvorenim društvima”. Predavanje filmskog reditelja i profesora Ismet Sijarina se održalo na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerziteta u Prištini, a filozof, politički analitičar i kritičar umetnosti Shkelzen Maliqi predstavio je savremenu umetničku scenu Kosova i govorio je važnosti zaštite kulturne baštine. Pored predavanja, polaznici su tokom svakodnevnih radionica sa sociologom Demirom Mekićem osmišljavali zajedničke kreativne aktivnosti/kampanje. Tokom 2017. godine mladi umetnici/e će predstaviti svoj zajednički rad. Pored toga, polaznici/e su svoje utiske i misli podelili i putem eseja koji će biti dostupni na našoj web stranici.

Tokom seminara obilazili smo i različite kulturne institucije i organizacije u Beogradu, Novom Sadu, Prištini i Prizrenu. Obišli smo Salon Muzeja savremene umetnosti i Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Zatim, posetili smo i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu gde smo razgovarali sa dekanom Zoranom Popovićem i studentima sa različitih smerova Fakulteta. U Novom Sadu su nas dočekali u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i na Akademiji umetnosti. U Prištini smo pored posete Fakulteta dramskih umetnosti, posetili i Centar za savremenu umetnosti – Stacion. Bili smo i na premijeri predstave u Narodnom pozorištu u Prištini nakon koje nas je dočekao umetnik Jeton Neziraj sa kojim su polaznici/e mogle da popričaju o predstavi i podele svoje iskustvo na temu srpsko-albanskih odnosa u kulturi i umetnosti. U Prizrenu su se polaznici/e sastali i sa osnivačima i glavnim organizatorima Dokufest-a, i posetili su i Muzej Albanske Lige Prizrena i Etnografski muzej. Uživali smo i u kulturnim događajima kao što je filmski festival Slobodna zona i dr.

Jedan od polaznika seminara, Dejan Krstić, student završne godine slikarstva na Akademiji umetnosti Novi Sad podelio je svoje utiske nakon seminara: “Nakon sumiranja utisaka, dolazim do zaključka da je za mene učešće u ovom programu rezultiralo krajnje radikalnim promenama u shvatanju i prihvatanju odnosa dveju različitih kultura. Celokupni koncept eksponiranja, direktne interakcije i diskusije o zajedničim idejama, kao i problemima koji nas okupiraju, doprineo je samoj suštini u rezultiranju međusobnog vezivanja i razumevanja onog ko se nalazi "sa druge strane granice". Iskustva koja sam stekao tokom perioda trajanja seminara, kroz interakciju sa kolegama sa Kosova kao i kroz raznovrsna predavanja koja su na veoma kreativan i krajnje konkretan način uticala na interakciju dveju kultura, takođe su probudile i želju za daljim razvojem i negom ideja spajanja na izgled dva različita sveta. Veoma me raduje fleksibilnost i pristupačnost programa koja nam obezbeđuje apsolutnu slobodu i pravo da svoja stečena saznanja dalje negujemo i transformišemo u nešto više putem kolonija i organizacija zajedničkih projekata koji se odvijaju u mesecima nakon održanog seminara. Ono što me najviše ohrabruje u ostvarivanju projekta jeste njegov umetničko stvaralački karakter koji se prožima kroz celokupni rad. Jedino kroz nešto tako univerzalno, a opet provokativno, nešto što doprinosi drugačijoj perspektivi sagledavanja situacije, može se doći i do finalne promene, do ostavljenog utiska, tolerancije i poštovanja. Umetnost, kao nešto što ima moć da spaja, obrazuje i ne poznaje granice izražavanja idealan je medijum za razbijanje ustanovljenih negativnih stereotipa i osećaja u društvu koji sami po sebi zahtevaju dug vremenski interval kako bi iskusili ikakvu promenu. Često se govori: "Na mladima svet ostaje", u tom slučaju, drago mi je da činimo da ti mladi poznaju svet koji ih okružuje i kulture koje ga ispunjavaju i da se, uz puno poštovanje i saznaje prošlosti, trudimo i ustupamo mesto novim, savremenim, idejama i vizijama koje će poučene ranijim iskustvima rezultirati ka nečemu što bi, pod najprostijim izrazom, oslovili "boljim".”

Trendaljina Haljilji, rođena u Prištini, studentkinja filmske i televizijske režije na Akademiji umetnosti, Univerziteta u Prištini, podelila je sa nama: „Problem međukulturne interakcije obično leži u lošem načinu interpretacije tokom prenošenja poruke. Nedostatak znanja ili informisanja o kulturi neke druge zemlje može nas dovesti do nelagodne situacije kao posledica navedenog problema, takođe može nas odvesti i na jedan opasan put. To je problematika koja se dešava između dve susedne zemlje, Kosova i Srbije. Mislim da je poznavanje kulture jednog društva istina koja izaziva strah onima koji se iz različitih političkih razloga trude da je sakriju, stvarajući zidove. Mislim da je ovaj program razbio taj zid, spajajući ova dva društva različitih kultura, kako bi sarađivali, što nas vodi ka jednoj mirnijoj situaciji. Kulturna komunikacija između ove dve zemlje je bila na priličnoj distanci, iz tog razloga verujem da je ideja seminara bila veoma efikasna, stvarajući napredak u kulturnoj integraciji.

Putovanje u Srbiju i susret sa jednom mladom generacijom koja je bila veoma spremna za kulturnu saradnju, učinili su da se razbiju sve one predrasude koje su stvorene tokom pogrešnih prenošenja, to je bio dosta emotivan deo ovog seminara. Posete različitim institucijama u Beogradu i Novom Sadu, kao što su Fakultet dramskih umetnosti, galerije, muzeji, pozorišta, festivali itd, su kod mene razvili veliku ljubav prema ovoj zemlji sa veoma širokom kulturom, otvorenom za interakciju. Dok su radionice bile najzabavniji, ali istovremeno i najemotivniji deo ovog seminara, gde je svaki od učesnika sa ostalima podelio kroz lične priče svoja životna iskustva, kao i nove ideje i informacije u vezi sa kulturom svoje zemlje. Zbog svega ovoga mislim da u svom životu sada imam da ispričam novu priču.“

Ideja je da ovakvim kulturnim razmenama doprinesemo obnavljanju ranije uspostavljenih odnosa i stvaranju novih mreža mladih ljudi, akademskih i umetničkih grupa, medija i civilnog društva iz Beograda i Prištine.

 

 

Galerija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tokom 2015. godine projekat je finansirala EU u okviru programa “Podrška civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013“.
Tokom 2016. godine projekat je finansirala fondacija Robert Bosch Stiftung GmbH i Ambasada SR Nemačke u Beogradu.
Stavovi izneti na ovoj internet stranici predstavljaju stavove autora/organizatora i
nužno ne izražavaju stavove Evropske unije, Robert Bosch Stiftung GmbH i
Ambasade SR Nemačke u Beogradu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2015

Web Design * ParadoXFactory