Vesti i najave > Tekst

 

 

 

VESTI I NAJAVE

 

 

 

 

 

Organizatori i učesnici "Srbija i Kosovo: kultura bez granica" o iskustvima u rušenju predrasuda između dve kulture

Znanje razbija zidove

Piše: S. Č., Danas ... Priština, Beograd 29. novembar 2016.

* Poznavanje kulture jednog društva je istina koja izaziva strah kod onih koji se iz različitih političkih razloga trude da je sakriju, stvarajući zidove - kaže za Danas Trendaljina Haljilji, studentkinja filmske i televizijske režije na Akademiji umetnosti u Prištini

Ideja Helsinškog odbora za ljudska prava je da programom "Srbija i Kosovo: kultura bez granica" doprinese razvoju veza u oblasti kulture između Beograda i Prištine i podstakne stvaranje novih mreža mladih ljudi, akademskih i umetničkih grupa, medija i civilnog društva.

 

 

 

 

Do sada je više od dve stotine mladih umetnika učestvovalo na našim seminarima, predavanjima, radionicama i kulturnim događajima. Tokom programa posećuju umetničke fakultete, institucije kulture, muzeje, kulturne događaje i festivale. Imaju priliku da se upoznaju i čuju predavanja od najboljih stručnjaka oba društva - ističe za Danas Jelena DŽombić, koordinatorka programa iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, nakon tek okončane obostrane posete studenata umetnosti iz Srbije Kosovu i kosovskih mladih umetnika Srbiji.

Prema njenim rečima, većina umetnika koji su nastupali ili izlagali u Beogradu i Prištini, ili učestvovali u seminarima je po prvi put i posetila ove gradove.

- Veliki je značaj programa što je omogućio da se mladi umetnici upoznaju, razmene ideje i razmišljaju o daljoj saradnji. Odnosi među kulturama počinju predstavama druge kulture, predstavama Drugog. Mario Vargas LJosa rekao je: "Najvažnija stvar koju sam naučio jeste da kulture nemaju potrebe da ih štite birokrate i policija, izolovane carinskim barijerama... da bi živele i bile snažne. Treba da žive slobodno, neprestano izložene poređenju sa drugim kulturama koje ih obogaćuju i obnavljaju, pomažući im da se razvijaju i prilagođavaju neprestanim promenama života... - kaže Jelena DŽombić za naš list.

Za Dejana Krstića, studenta završne godine slikarstva na Akademiji umetnosti Novi Sad, učešće u ovom programu rezultiralo je, kako kaže, krajnje radikalnim promenama u shvatanju i prihvatanju odnosa dveju različitih kultura.

- Celokupni koncept eksponiranja, direktne interakcije i diskusije o zajedničkim idejama, kao i problemima koji nas okupiraju, doprineo je samoj suštini u rezultiranju međusobnog vezivanja i razumevanja onog ko se nalazi "s druge strane granice". Iskustva koja sam stekao tokom perioda trajanja seminara, kroz interakciju sa kolegama sa Kosova kao i kroz raznovrsna predavanja koja su na veoma kreativan i krajnje konkretan način uticala na interakciju dveju kultura, takođe su probudile i želju za daljim razvojem i negom ideja spajanja na izgled dva različita sveta. Umetnost, kao nešto što ima moć da spaja, obrazuje i ne poznaje granice izražavanja idealan je medijum za razbijanje ustanovljenih negativnih stereotipa i osećaja u društvu koji sami po sebi zahtevaju dug vremenski interval kako bi iskusili ikakvu promenu - prenosi Dejan Krstić za Danas svoja iskustva.

Trendaljina Haljilji, studentkinja filmske i televizijske režije na Akademiji umetnosti u Prištini, ističe za Danas da "problem međukulturne interakcije obično leži u lošem načinu interpretacije tokom prenošenja poruke".

- Nedostatak znanja ili informisanja o kulturi neke druge zemlje može nas dovesti do nelagodne situacije kao posledica navedenog problema, takođe može nas odvesti i na jedan opasan put. To je problematika koja se dešava između dve susedne zemlje, Kosova i Srbije. Mislim da je poznavanje kulture jednog društva istina koja izaziva strah kod onih koji se iz različitih političkih razloga trude da je sakriju, stvarajući zidove. Ovaj program razbio taj zid, spajajući ova dva društva različitih kultura, kako bi sarađivali, što nas vodi ka jednoj mirnijoj situaciji - zaključuje Trendaljina Haljilji za naš list.

 

 

 

 

 

 

 

Tokom 2015. godine projekat je finansirala EU u okviru programa “Podrška civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013“.
Tokom 2016. godine projekat je finansirala fondacija Robert Bosch Stiftung GmbH i Ambasada SR Nemačke u Beogradu.
Stavovi izneti na ovoj internet stranici predstavljaju stavove autora/organizatora i
nužno ne izražavaju stavove Evropske unije, Robert Bosch Stiftung GmbH i
Ambasade SR Nemačke u Beogradu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2015

Web Design * ParadoXFactory