NASLOVNA
- AKTUELNOSTI -

AKTUELNOSTI

 

AKTUELNOSTI

STRANA 3/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

INFO   :::  Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti arhiva - STRANA 3 > Pomoći ćemo Srbiji u predsedavanju OEBS-u

 

  

Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Pomoći ćemo Srbiji u predsedavanju OEBS-u

Autor: Safeta Biševac

14. decembar 2014, Danas

 

Beograd - Platforma građanske solidarnosti, mreža koju čini više od 60 organizacija civilnog društva iz zemalja članica OEBS, osnovana je pre tri i po godine i izrasla je u jednu od najznačajnijih mreža civilnog društva u okviru OEBS-a. Helsinški odbor je jedan od osnivača Platforme i zato je naša sagovornica Izabela Kisić, izvršna direktorka ove NVO, prisustvovala nedavnoj Ministarskoj i Paralelnoj konferenciji OEBS-a. Naime, svake godine u organizaciji Platforme održava se Paralelni OEBS, konferencija civilnog društva, neposredno pred početak Ministarskog sastanka OEBS-a.

Ovogodišnjem Paralelnom OEBS-u u Bazelu prisustvovalo je više od 100 predstavnika civilnog društva, koji su usvojili „Bazelsku deklaraciju“.

Praksa je da Platforma priprema niz preporuka za najvažnija pitanja iz oblasti ljudskih prava, koje se predaju predsedavajućem OEBS-a, delegacijama i institucijama OEBS. Preporuke je tako dobio i ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić, kao novi predsedavajući.

Šta bi trebalo da budu prioriteti srpskog predsedavanja OEBS-u?

- Platforma je kao jedan od prioriteta navela jačanje uloge predsedavajućeg OEBS-a kroz razvijanje konkretnih akcionih planova za sprovođenje preporuka OEBS-a iz oblasti ljudskih prava. Važno je da zažive preporuke iz novousvojenih vodiča za sigurnost zaštitnika ljudskih prava i slobodu udruživanja. Pored toga što su se članice OEBS obavezale da obezbede siguran rad zaštitnika ljudskih prava, svedoci smo veoma grubog odnosa prema našim kolegama i ugrožavanja osnovnih ljudskih sloboda. To je slučaj posebno u nekim postsovjetskim zemljama, pre svega u Rusiji. Alarmantni su trendovi i u Azerbejdžanu, gde je veliki broj naših kolega uhapšen, a mnoge organizacije civilnog društva praktično paralisane. Takođe bi bilo značajno da Srbija izađe sa izveštajem o tome kako se sprovode preporuke OEBS u samoj Srbiji u oblasti ljudskih prava. Ta samoevaluacija predsedavajućeg je nešto što je Švajcarska prva uradila u istoriji OEBS. Ukoliko bi i Srbija to učinila, bila bi to jedna sasvim nova praksa u OEBS, za šta se inače civilno društvo zalaže.

Da li je predsedavanje OEBS-u šansa za međunarodnu promociju Srbije?

- Svakako je i šansa i izazov. Danas je neophodno vraćanje principima Helsinškog akta nasuprot oživljavanju novih podela na „sfere uticaja“. To bi bilo u skladu sa dokumentima ministarskog samita iz Astanje (2010) kada su članice reafirmisale principe helsinškog procesa. Nacionalne manjine se ne smeju instrumentalizovati da bi se intervenisalo na tuđim teritorijama. Ruska Federacija, moćna članica OEBS-a, radi nasuprot tim principima. To je ozbiljan izazov za međunarodnu zajednicu, a kamoli za Srbiju. Ministar Dačić je izjavio u Bazelu da Srbija podržava suverenitet i integritet Ukrajine i da je posvećena dijalogu, što je bitno. Veoma je važno izvući pouke iz ukrajinske krize, ali i bivše Jugoslavije kako preventivno reagovati i reformisati mehanizme za sprečavanje konflikta. Prošle godine Paralelna i Ministarska konferencija održane su u Kijevu. Unutar civilnog društva puno smo razgovarali o prevenciji krize i zaista je poražavajuće ono što se u međuvremenu desilo na Majdanu, Krimu i u Istočnoj Ukrajini. Dakle, neophodno je raditi na reformi mehanizama OEBS-a za prevenciju konflikta, otvoriti razgovore o odnosu države i njenih nacionalnih manjina u drugim državama (što je bilo već predmet nekih OEBS papira, kao što je vodič iz Bolcana). Konflikt između Rusije i Ukrajine ponovo je u centar pažnje stavio pitanje propagande i medijskih sloboda tokom konflikta. Naravno, ne treba zaboraviti da se sve odluke u OEBS-u donose konsenzusom i da je taj konsenzus nekada nemoguće postići. Recimo, jedan od pravaca delovanja OEBS, što je i predlog ukrajinskih, ruskih i drugih organizacija sa Paralelne konferencije, jeste da se u okrilju predsedavajućeg oformi radna grupa koja bi bila sastavljena od regionalnih eksperata civilnog društva, predsedavajućeg, OEBS centra za prevenciju konflikata i OEBS institucija, kao što je specijalni predstavnik za medije. Ta grupa bi bila platforma za dijalog i zajedničke akcije OEBS i civilnog društva.

Da li bi i kako NVO sektor mogao da pomogne Srbiji i ministru Dačiću u predstojećem predsedavanju?

- OEBS je međuvladina organizacija, ali je saradnja vlada i civilnog društva u tradiciji te organizacije. Mi već sarađujemo sa Radnom grupom za predsedavanje OEBS-u u Ministarstvu spoljnih poslova koju vodi ambasador Dejan Šahović. Na zatvaranju Paralelne konferencije, na kojoj je govorio švajcarski predsedavajući Didier Burkhalter, trebalo je da govori i ministar Dačić. Avion međutim nije sleteo na vreme zbog magle, ali je tu bio ambasador Šahović. NVO u Srbiji imaju ekspertizu u oblasti ljudskih prava i mogu da pomognu Ministarstvu u adresiranju problema, pripremi raznih dokumenata, formulisanju preporuka kao i tema sastanaka u okviru treće dimenzije, koja se bavi ljudskim pravima. Recimo, tokom 2014. imali smo veoma dobru saradnju sa NVO iz Švajcarske, kao i sa Radnom grupom za predsedavanje OEBS. Neke teme koje je Srbija odredila kao prioritete u okviru treće dimenzije, kao što je sigurnost zaštitnika ljudskih prava, ili regionalno pomirenje, izuzetno su važne i sa naše pozicije. Ove godine u Bazelu, na Paralelnoj konferenciji, učestvovao je veći broj organizacija iz Srbije: Yucom (koji je takođe član mreže), Fond za humanitarno pravo, Forum za etničke odnose i Centar za istraživanje javnih politika. Veoma je važno učešće nevladinih organizacija iz Srbije, budući da se iduće godine održava Paralelna konferencija u Beogradu i da se očekuje aktivnija uloga organizacija iz Srbije tokom cele godine. U okviru preporuka Platforme imali smo i poseban odeljak koji se odnosi na Srbiju na kome je zajednički radilo ovih pet organizacija.

Na konferenciji u Bazelu usvojili ste „Bazelsku deklaraciju“. Šta je njena suština?

- Platforma i učesnici Paralelne konferencije složili su se da je glavni prioritet za 2015. godinu borba protiv svih oblika diskriminacije, rasizma, ksenofobije i netolerancije. Jedna od ključnih reči Deklaracije jeste organizovana diskriminacija. Zapravo, najviše zabrinjava trend rasta organizovane diskriminacije i drugih vidova mržnje kroz ekstremno desne partije i pokrete, zapadno i istočno od Beča. Raste broj organizovanih manifestacija mržnje, ali i široko prihvatanje takvih stavova, pri čemu nedostaje adekvatan odgovor. U Deklaraciji, ali i drugim dokumentima, izneli smo niz konkretnih preporuka (više od 100) u vezi sa tim kako reagovati. OEBS bi trebalo da razvije sveobuhvatni akcioni plan u tom smislu koji bi uključio različite OEBS institucije, kao i druge međunarodne organizacije. Neophodno je promovisati toleranciju kroz školski sistem i programe za mlade, a pre svega izbaciti iz nastavnih planova sadržaje koji promovišu stereotipe i mržnju. Takođe, bilo bi važno da lični predstavnik predsedavajućeg osnaži saradnju sa NVO u oblasti razvijanja tolerancije.

 

Susret sa Džonom Kerijem

- Predstavnici Platforme, zaštitnici ljudskih prava iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, Azerbejdžana, Kazahstana i Srbije uoči Ministarskog sastanka u Bazelu imali su priliku da se sretnu sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem. Srbija je tu uključena zbog budućeg predsedavanja OEBS. Za mene je bilo važno da ukažem na značaj regionalne stabilnosti i pomirenja na Zapadnom Balkanu i osnaživanje tih procesa tokom predsedavanja Srbije. Susreti civilnog društva sa američkim zvaničnicima i drugim delegacijama dešavaju se svake godine i već su neka vrsta tradicije, kaže Izabela Kisić.

 

AKTUELNOSTI

STRANA 3/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment