PROJEKTI

ARHIVA

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

INFO   :::  Projekti

 

 

Kosovo-Srbija: Interkulturni ledolomci (2015-2018)

 

Cilj: Obnoviti stare i uspostaviti nove veze između mladih, umetnika, akademskih radnika, medija i civilnog društva iz Srbije i Kosova kroz promociju interkulturnog dijaloga, pomirenja i normalizacije međusobnih odnosa.

Rezultati:

Više od 100 umetnika učestvovalo u obrazovnim programima, zajedničkoj umetničkoj kreaciji i kulturnim sadržajima koji su pripremljeni u okviru razmene mladih umetnika Srbije i Kosova;

Mladi umetnici iz Srbije i Kosova zajednički organizovali četiri filmske premijere, četiri koncerta, četiri izložbe umetničkih dela, i osam javnih debata, u Beogradu i Prištini;

Više od 90 mladih umetnika učestvovalo u obrazovnom programu koji su činili seminari, studijska putovanja i aktivističke akcije u Beogradu, Prištini i Prizrenu;

20 različitih kulturnih institucija uključeno u interkulturne razgovore sa mladim umetnicima iz Srbije i Kosova;

Četiri lokalne kampanje o projektnim rezultatima u oblasti interkulturne saradnje informisalo oko 24.000 ljudi iz obe zajednice;

Više od 200 medijskih izveštaja i napisa i oko 30 TV i radio priloga ispratilo je održavanje festivala „Mesec Prištine u Beogradu“ i „Mesec Beograda u Prištini“

Oko 3000 mladih, akademskih radnika, umetnika, medija i civilnog društva učestvovalo u javnim događajima koji su organizovani u okviru projekta;

20 novinara iz 12 medijskih kuća učestvovalo u obrazovnim i programima razmene.

 

Projekat su podržali Evropska unija, Fondacija Robert Boš, Ambasada Nemačke u Beogradu i Ambasada Švajcarske u Beogradu.

 

* * *

 

 

Škola ljudskih prava za mlade (2017-2019)

 

Cilj: Doprineti smanjenju socijalne i etničke distance mađu mladima u Srbiji kroz vršnjačke susrete, upoznavanje i učenje.

 

Rezultati:

200 mladih ljudi steklo socijalne, građanske i interkulturalne kompetencije, koje su važne za sprečavanje međunacionalnih antagonizama, netrpeljivosti i rasizma;

20 mladih ljudi osnaženo da budu aktivni i deluju protiv netolerancije u svojim sredinama;

Više od 10 lokalnih akcija na teme ljudska prava, uključujući nasilje nad Romima, rasističko nasilje u navijačkim grupama, kvir, radnička i prava manjina, međureligijska tolerancija, participacija mladih, kultura sećanja i memorijalizacija, suočavanje sa prošlošću, antifašizam;

50 nastavnika i školskog osoblja učestvovalo u pripremi i izvođenju pozorišne predstave;

Pripremljen kompendijum dobrih praksi “Obrazovanje mladih za ljudska prava - priručnik za nastavnike i praktičare“, namenjen nastavnicima srednjih škola i drugim praktičarima koji su angažovani u oblastima omladinskog rada, neformalnog obrazovanja i zaštite ljudskih prava;

Više od 200 članova šire školske zajednice informisano o ljudskim prava putem drame;

Promotivne akcije, uključujući kampanju na društvenim mrežama, dosegle više od 1000 ljudi.

 

Projekat je realizovan u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava u Srbiji, a uz podršku Evropske unije i Ambasade SAD u Srbiji.

 

* * *

 

 

Svi zajedno promovišemo toleranciju u Sandžaku (2018-2019)

 

Cilj: Doprineti senzibilisanju lokalne zajednice u Sandžaku o opasnostima radikalizacije i nasilnog ekstremizma, kroz aktivnosti koje su usmerene na promovisanje tolerancije i razvijanje veština među mladima.

 

Rezultati:

67 nastavnika i roditelja edukovano o ključnim pojmovima nasilnog ekstremizma, faktorima i procesima radikalizacije, te osposobljeno da prepoznaju ove fenomene u svom okruženju, identifikuju i rade sa ranjivim grupama;

Kroz nekoliko javnih akcija mladi iz Novog Pazara se založilii za mir, toleranciju i interkulturalnost, te građane informisali o pitanjima ljudskih prava iz perspektive mladih i svojim vizijama mogućih pristupa u rešavanju gorućih problema u oblastima identiteta, verskih sloboda, stereotipa i predrasude;

Preveden UNECO Vodič za prevenciju nasilnog ekstremizma putem obrazovnog sistema, koji nastoji da odgovori na potrebe zemalja-članica da kroz sisteme obrazovanja efikasnije odgovore na izazove nasilnog ekstremizma.

 

Projekat su podržali Evropska unija i Međunarodni centar za suzbijanje nasilnog ekstremizma „Hedaja”.

 

* * *

 

 

Učešće mladih na lokalnom nivou (2019)

 

Cilj: Podstaći učenike da osmisle i realizuju diskusije zasnovane na argumentima, informisanim i tolerantnim mišljenjima i na taj način poboljšaju sposobnost kritičkog mišljenja.

 

Rezultati:

Više od 170 srednjoškolaca upoznato sa lokalnim politikama i procesima donošenja odluka;

10 političara aktivnih na lokalnom nivou obučeno o dobrim praksama u učešću građana.

 

Projekat je realizovan u saradnji sa češkom NVO Agora, a podržalo ga je češko Ministarstvo spoljnih poslova.

 

* * *

 

 

Građanska akcija za Poglavlje 35 (2018-2019)

 

Cilj: Osnažiti sve relevantne aktere u Srbiji i na Kosovu znanjima o izazovima integracije srpskog stanovništva u kosovske institucije i društvo i preporučiti načine za rešavanje preostalih pitanja, te time doprineti boljem međuetničkom razumevanju kao ključnom elementu u dijalogu o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

 

Rezultati:

Sprovedeno terensko istraživanje o položaju i potrebama srpske zajednice na Kosovu

Nalazi istraživanja objavljeni u publikaciji „Srpska zajednica na Kosovu: Zamrznuti život u zamrznutom konfliktu“ i predstavljeni javnosti u Beogradu i Prištini;

85 mladih iz obe zajednice osnaženi da se uključe u politički dijalog o važnim temama;

Istraživanje predstavljeno institucijama i civilnom sektoru, a organizacije civilnog društva opremljene da se zalažu za punu primenu Poglavlja 35.

 

Projekat je podržao Balkanski fond za demokratiju.

 

* * *

 

 

YU Istorija – Nasleđe Jugoslavije i budućnost regiona (2015-2017, 2019-2021)

 

Cilj: Doprinos regionalnoj normalizaciji i izgradnji kulture sećanja zasnovane na činjenicama kroz širenje višeperspektivnih istorijskih prikaza i osnaživanje mlađih, obrazovanih generacija u promovisanju pomirenja, demokratizacije i modernizacije u celoj postjugoslovenskoj regiji.

 

Rezultati:

Više od 65 naučnika uključeno u višegodišnje istraživanje svih relevantnih aspekata Jugoslavije u periodima 1945-1980. i 1980-1991. godine;

Pripremljena i objavljena dva knjižna toma o Jugoslaviji: „Jugoslavija u istorijskoj perspektivi“ i „Jugoslavija: Poglavlje 1980-1991“;

Pokrenut dvojezični portal „YU Istorija“, sa nizom studija o različitim aspektima Jugoslavije;

60 studenata iz post-jugoslovenkih država proširilo svoje znanje i istraživački fokus na pitanja političkog, etnonacionalnog, ekonomskog i rodnog konteksta u Jugoslaviji, političkih ideja i praksi, emancipatorskih diskursa, reformskih inicijativa, istorijskog revizionizma, političkih mitova, i narativa o herojstvu i stradalništvu;

60 panelista na okruglim stolovima u svim post-jugoslovenskim državama razmenilo iskustva i diskutovalo o aktuelnim pitanjima rasprostranjenog revizionizma, bilateralnih odnosa, i spoljne politike, te osvetlilo društvene, političke i ekonomske okolnosti života u Jugoslaviji;

Stereotipi među mladim stručnjacima i budućim članovima akademske elite osporavani izlaganjem kulturi „drugog“ i kontekstualizacijom političkih i širih društvenih problema u okvirima koji podržavaju pomirenje u postjugoslovenskom regionu.

 

Projekat su podržali Federalno ministarstvo spoljnih poslova Nemačke/Ambasada Nemačke u Beogradu i Ambasada Švajcarske u Beogradu.

 

* * *

 

 

Dekontaminacija javne scene afirmiše demokratske i evropske vrednosti (2020)

 

Cilj: Doprinos demokratizaciji i modernizaciji Srbije kroz gradnju kulture sećanja očišćene od mitova, poluistina i istorijskih fabrikacija.

 

Rezultati:

Objavljena knjiga „Živeti sa istorijom“, koja sadrži intervjue, izlaganja i tekstove poznatog istoričara Sime M. Ćirkovića o nizu relevatnih tema. Ćirković bio je jedan od najvećih stručnjaka u svojoj oblasti, koji je osim o temama iz oblasti istorije dosledno podučavao i branio etiku istoričara i opšteljudske moralne vrednosti, upozoravao na društvenu i političku krizu u Jugoslaviji i odupreo se nacionalističkim tendencijama koje su krajem 1980-ih godina zahvatile Srbiju.

 

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

 

* * *

 

 

The Helsinki Principle Applied to Kosovo (2021)

 

Cilj: Unaprediti znanja građana Srbije o novijoj istoriji države i dopuniti obrazovne programe vrednim podacima o pravu na samoopredeljenje kao ljudskom pravu i na taj način doprineti da relevantna istraživanja o važnom društveno-političkom konceptu samoopredeljenja budu dostupna publici u Srbiji.

 

Rezultati:

Prevedena i objavljena knjiga „Ideja slobode i samopredeljenje - Borba oko slobode u međunarodnom diskursu XX i XXI veka“, autorke Rite Augestad Knudsen, koja govori o tome kako su značajne izjave u XX i početkom XXI veka na temu samoopredeljenja odražavale borbu koja se vodila oko međunarodnog značenja slobode i bile njen deo;

Široko distribuirana u štampanoj i e-formi, uključujući I na adrese univerziteta, biblioteka i istraživačkih instituta širom Srbije.

 

Projekat je podržao Balkanski fond za demokratiju.

 

* * *

 

 

Pozorišna predstava „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ (2019-2022)

 

Cilj: Doprineti otvaranju srpskog društva za inkluzivan i na činjenicama zasnovan dijalog o nasilnoj prošlosti, utirući na taj način put ka međusobnom razumevanju i pomirenju u postjugoslovenskom regionu.

 

Rezultati:

Obeležena 24. godišnjica genocida u Srebrenici putem pozorišnog predavanja Zlatka Pakovića i uz uključivanje različitih grupa, čime je omogućena šira refleksija na zločin, njegove žrtve i odgovornost da ih se sećamo;

Pripremljena i odigrana prva pozorišna predstava u Srbiji koja tematizuje genocid u Srebrenici, „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ autora Zlatka Pakovića a u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Predstava podseća javnost na nosioce odgovornosti za ratni zločin genocida koji je počinjen u Srebrenici u julu 1995. godine;

Obeležena 25. godišnjica genocida u Srebrenici, igranjem predstave u Beogradu;

Predstava prikazana publici u Beogradu, Novom Pazaru, Zagrebu (Hrvatska), Tuzli (BiH), i Briselu (Belgija);

U Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Belgiji održani razgovori o pitanjima odgovornosti, solidarnosti, društvenom pamćenju i zajedničkoj budućnosti država naslednica bivše Jugoslavije;

70 mladih umetnika učestvovalo u majstorskim časovima o ulozi teatra u društvenim promenam koje je vodio poznati pozorišni reditelj Zlatko Paković.

Nasleđe genocida u Srebrenici trajno smešteno u centar pažnje, tako da se diskusije i sećanje na njega prošire i izvan godišnjica;

Aktivisti civilnog društva, novinari, umetnici i mladi inspirisani da preuzmu aktivniju ulogu u zalaganju za istinu i odgovornost u Srbiji.

 

Projekat je sproveden u partnerstvu sa Documenta-Centar za suočavanje s prošlošću (Hrvatska), Narodnim pozorištem Tuzla (BiH), i Međunarodnim partnerstvom za ljudska prava (Belgija), a uz podršku Fondacije Hajnrih Bel, Fondacije za otvoreno društvo Srbija, Ambasade Švajcarske u Srbiji, Evropske unije, Nacionalne zadužbine za demokratiju i Ministarstva spoljnih poslova Kanade.

 

* * *

 

 

Ka punoj integraciji manjina i dobrim međuetničkim odnosima u Srbiji (2020-2021)

 

Cilj: Podržati institucije da adekvatno odgovore na preporuke Evropske unije i Saveta Evrope o unapređenju međunacionalnih odnosa u Srbiji, analizirajući položaj manjina i predlažući mere za njegovo unapređenje u okviru Poglavlja 23 pregovaračkog procesa Srbije sa EU.

 

Rezultati:

Istraživanje o položaju albanske i bošnjačke manjine u Srbiji ukazali na potrebe, strahove, nade i perspektive Albanaca i Bošnjaka koji žive u Srbiji, kao i njihove odnose sa većinskim stanovništvom;

Istraživanje o položaju i političkoj zastupljenosti bošnjačke i albanske manjine u Srbiji dalo osnovu za preporuku unapređenja politike manjinskih prava u okviru poglavlja 23: Pravosuđe i ljudska prava u procesu pristupanja Srbije EU;

Nalazi istraživanja predstavljeni na multusektorskom sastanku Radne grupe za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU.

 

Projekat su podržali Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

 

* * *

 

 

Letnja škola „Izazovi istoriju – reaguj za budućnost“ (2021)

 

Cilj: Doprineti regionalnoj saradnji i razmeni među mladima povećanjem njihovih kapaciteta da doprinesu boljim međukulturnim odnosima i pomirenju na Zapadnom Balkanu.

 

Rezultati:

41 srednjoškolac iz BiH, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije unapredilo znanja o jugoslovenskoj istoriji, istorijskom revizionizmu, ljudskim pravima i značaju kulture sećanja za izgradnju bolje i demokratskije budućnosti u postjugoslovenskom regionu, te ojačalo interkulturalne kompetencije;

Pripremljen priručnik sa sveobuhvatnim prikazom edukativnih radionica o istoriji namenjen da podrži i inspiriše prateće aktivnosti za mlade vršnjačke edukatore, nastavnike i facilitatore širom regiona;

Pet omladinskih akcija u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Kosovu osnažilo 25 učesnika da preuzmu aktivnu ulogu u istraživanju, učenju i prenošenju znanja svojim vršnjacima.

 

Projekat je realizovan u partnerstvu sa organizacijama Centrom za mir i toleranciju, Demokratija Plus (Kosovo), Gimnazijom „Slobodan Škerović“ u Podgorici (Crna Gora), Helsinškim odborom za ljudska prava u Severnoj Makedoniji (Severna Makedonija) i „United World“ koledžom u Mostaru (BiH), a uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih.

 

* * *

 

 

Revitalizovanje procesa deradikalizacije i reintegracije u Srbiji (2020-2021)

 

Cilj: Podržati državne i nevladine aktere u Srbiji u ostvarivanju ciljeva Nacionalne strategije za prevenciju i borbu protiv terorizma, kao i Akcionog plana između EU i zemalja Zapadnog Balkana.

 

Rezultati:

Sprovedena analiza relevantnih nacionalnih strateških okvira i zakona kako bi se procenila efikasnost pristupa u rešavanju pitanja ekstremizma i radikalizacije;

Predložene preporuke od značaja za razvoj novog, sveobuhvatnijeg i doslednijeg strateškog pristupa prevenciji i borbi protiv ekstremizma i terorizma;

Urađena komparativna analiza sudske prakse uz obuhvat 32 presude u predmetima protiv boraca koji odlaze na strana ratišta, uključujući jednu u slučaju sedam stranih boraca u Siriji i 31 u predmetima protiv državljana Srbije koji su učestvovali u sukobu u Ukrajini;

Sedam fokus grupa i intervjua sa više od 60 osoba - članova porodica stranih boraca u Siriji, predstavnika lokalnih institucija, verskih lidera, nevladinih organizacija i aktivista na jugu Srbije i Sandžaku, ratnih veterana, članova ekstremno desničarskih grupa na izdržavanju zatvorske kazne, predstavnika zatvorske uprave i službe za lečenje, stanovnika romskih naselja i verskih i političkih lidera Roma - omogućilo bliži uvid u pitanja radikalizacije i nasilnog ekstremizma;

Nalazi analiza i istraživanja i preporuke objavljeni u publikaciji „Uspon desnice: Slučaj Srbije (strani borci, ekstremizam i terorizam)“, sa značajnim kapacitetom da podstakne formulisanje politike reintegracije i rehabilitacije;

U saradnji sa YUCOM-Komitetom pravnika za ljudska prava kreiran modul za učenje, skrojen po meri lokalnih potreba i konteksta i namenjen akterima koji su angažovani u procesima deradikalizacije i reintegracije povratnika sa stranih ratišta, kao i sudijama, tužiocima i advokatima koji rade na slučajevima stranih boraca.

 

Projekat je realizovan uz podršku Kraljevine Holandije/Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.

 

* * *

 

 

Srebrenica: Utkati prevenciju zločina u društvo u Srbiji (2021-2022)

 

Cilj: Doprineti izgradnji društva koje će biti otporno na nacionalističke narative koji mogu da vode ka kršenjima ljudskih prava.

 

Rezultati:

16 srednjoškolaca i nastavnika kroz kreativne radionice i međusobne diskusije obučeni da prepoznaju, spreče i usprotive se tendencijama koje mogu stvoriti tenzije u društvu i voditi ka zloupotrebi ljudskih prava;

Srednjoškolci i nastavnici senzibilisani da prepoznaju elemente i slučajeve govora mržnje i angažuju se u prevenciji eskalacije nasilnih sukoba;

Put ka prevenciji sukoba promovisan putem društvenih mreža i tri dokumentarna zapisa koji prikazuju stavove i mišljenje mladih i nastavnika koji su iskazani u formi sociodramskih skečeva.

 

Projekat je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju.

 

* * *

 

 

Da nam raznolikost bude realnost: izgradnja inkluzivnog društva kroz obrazovanje i kulturu (2020-2022)

 

Cilj: Opremiti i osnažiti mlade multiplikatore interkulturalnih kompetencija stečenih kroz obrazovanje istorije i umetnosti, te podržati osnaživanje i umrežavanje državnih i nedržavnih aktera koji podstiču i unapređuju kulturnu raznolikost i pluralizam u društvu.

 

Rezultati:

50 istoričara, istraživača društvenih nauka i praktičara iz Srbije naučilo kako prepoznati preovlađujuće etnocentrične narative u istoriografiji i nastavi istorije i kako razviti pristup koji će integrisati različite perspektive i različita ideološka i vrednosna tumačenja zajedničkih jugoslovenskih/balkanskih naroda;

10 istoričara i istraživača u društvenim naukama implementiralo nova znanja i metodiku nastave držeći predavanja srednjoškolcima Srbiji;

Pokrenut trojezični portal „Interkulturalno obrazovanje” koji promoviše raznolikost kroz kulturu i nastavu istorije, nudi dodatne i alternativne resurse za učenje u cilju jačanja interkulturalnih kompetencija mladih ljudi;

Ilustrovana publikacija „Prošlost vredna pamćenja“ i digitalne lekcije predstavile primere međuetničke saradnje i solidarnosti u Srbiji, promovisale kulturnu raznolikost i međuetničku saradnju i dopunile formalne obrazovne programe;

50 mladih umetnika naučilo kako da povećaju svoje kapacitete da prihvate različitost i sarađuju sa svojim vršnjacima različitog porekla u zajedničkoj produkciji;

Zajednički kreativni rad mladih umetnika predstavljen građanima u 15 različitih mesta u Srbiji;

Pokrenuta neformalna mreža kulturnih delatnika, sa oko 60 ljudi iz cele Srbije i ciljem da mobiliše i osnaži nezavisne kulturne aktere u procesu kreiranja i sprovođenja kulturnih politika zasnovanih na pluralizmu i poštovanju različitosti;

Objavljeni predlozi za novu kulturnu politiku Srbije, koja će voditi ka usvajanju modela otvorene, savremene i decentralizovane kulture.

 

Projekat su podržali Evropska unija i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije.

 

* * *

 

 

Projekti u toku:

 

Mladi zagovaraju građanski identitet (2021-2023), projekat podržava Ambasada SAD u Beogradu;

Kooperativni Zapadni Balkan kao preduslov evropske bezbednosti (2022-2023), projekat podržava Evropska unija;

Kroz regionalnu saradnju ka pomirenju na Balkanu (2022-2023), projekat podržava Ambasada Italije u Beogradu;

Mladi ljudi uče o ljudskim pravima i promovišu ih (2023), projekat podržava Ambasada Australije u Beogradu;

Osigurati resurse za efikasnu prevenciju i borbu protiv nasilnog ekspremizma (2022-2023), projekat podržava Ambasada Holandije u Beogradu;

Kultura za promenu: ka boljim odnosima između Srbije i Kosova kroz umetnost i omladinski aktivizam (2023-2025), realizuje se u saradnji sa organizacijom Artpolis iz Prištine, Kosovo, a uz podršku Evropske unije.

 

* * *

 

 

Izdavačka delatnost u prethodnom periodu:

 

Jugoslavija iz istorijske perspektive, 2017

Prvi tom knjige o Jugoslaviji, koji pruža sveobuhvatan pogled na nastanak i fukcionisanje Druge Jugoslavije, bez koga se ne može razumeti ni njena dva raspada ni njene dve obnove. Knjiga je rezultat saradnje grupe istoričara, istoričara umetnosti, kulturologa, sociologa, ekonomista, politikologa i drugih istraživača iz društveno-humanističke sfere različitih generacija. Neophodni je predložak za promišljanje budućnosti post-jugoslovenskog regiona.

 

Mladi u eri postistine – Evropski identitet i obrazovanje, 2018

Publikacija je nastala je iz serije razgovora i debata u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Uvodni deo knjige čine esiji i političko analitički tekstovi koji se bave međunarodnim i lokalnim kontekstom u kome odrastaju mladi u Srbiji: “Demokratija, pluralizam i ekstremizam” (Vladimir Gligorov), “Šta znači biti građanin Evrope” (Aleksandra Đurić Bosnić) i “Zapadni Balkan: geopolitika nedovršenih država” (Boris Varga). Drugi deo čine predlozi praktičnih politika koji ukazuju na najbolje pristupe u nastavi koji bi vodili razvijanju kritičkog mišljenja mladih i upoznavanju sa alternativnih sadržajima. Preporuke idu u tri pravca: 1. Osnaživanje ideje aktivnog građanstva, 2. Medijsko opismenjavanje i razvoj kritičkog mišljenja mladih i 3. Unapređivanje i osavremenjivanje školskih sadržaja i postojećih pristupa obrazovanju dece u školama.

 

Prevencija nasilnog ekstremizma među srednjoškolcima, 2018

Tokom četvorodnevnog treninga za osposobljavanje srednjoškolaca za odupriranje ekstemizmu koji vodi nasilju, koji je održan 2018. godine, ispitivani su različiti pristupi u razvijanju kritičkog mišljenja mladih i izgradnji alternativnog narativa. Analiza koja je usledila treba da posluži kao instrument za identifikovanje glavnih poruka mržnje, zasnovanih na konzervativnim i ekstremističkim ideologijama koje mogu voditi nasilju. Ponuđene su i preporuke za kreiranje obrazovnih politika i nastavnih metoda koje odgovaraju potrebama mladih.

 

Srpska zajednica na Kosovu: Zamrznuti život u zamrznutom konfliktu, 2019

Izveštaj je rezultat istraživanja koje je sprovedeno 2018. godine sa ciljem da se ustanovi kakav je položaj srpske zajednice, šta ona misli o budućnosti, kakva su strahovanja i šta očekuju od briselskog dijaloga, kakav je odnos Beograda i Srpske liste prema problemima sa kojima se suočava Srpska zajednica. Istraživački tim Helsinškog odbora posetio je sever Kosova gde je razgovarao sa građanima u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku, Gračanici, Pomoravlju (Novo Brdo, Prekovce, manastir Draganac, Klokot, Štrpce), kao i zapadno Kosovo (Orahovac, Peć, Goraždevac, Dečani, Velika Hoča).

 

Vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji, 2020

Publikacija analizira izjave i vrednosne orijentacije srpskih srednjoškolaca tokom 2019. godine. Ispitanici koji su učestvovali u ovom istraživanju bili su uzrasta od 17 do 18 godina, iz generacija rođenih posle promene režima u Srbiji 5. oktobra 2000. godine. Istraživanje se fokusiralo na vrednosti i izjave studenata o rodnim pitanjima, abortusu, homofobiji, ekologiji, nacionalizmu, romskoj manjini, kao i o prošlosti i ratovima 1990-ih na teritoriji bivše Jugoslavije, i analiziralo koliko su te izjave duboko ukorenjene među oviom populacijom.

 

Živeti sa istorijom, 2020

Knjiga sadrži intervjue, izlaganja i tekstove poznatog istoričara Sime M. Ćirkovića o nizu relevantnih tema, koji su objavljeni u časopisima i zbornicima u Srbiji i inostranstvu. Prilozi su grupisani u šest poglavlja i to: „Država, nacija i kultura u istorijskoj perspektivi“, „Istorijska svest i istorijsko nasleđe“, „Osnovni problemi promišljanja istorije“, „Problemi istoriografije“, „O mom životnom putu“ , i „O mojim knjigama“.

 

Desni ekstremizam u Srbiji, 2020

Ovo je vodič za prepoznavanje ekstremno desničarskih grupa u Srbiji i podršku prevenciji ekstremnog nasilja. Sastoji se od detaljnog istraživanja koje su sprovele dve renomirane stručnjakinje za prevenciju radikalizacije i nasilnog ekstremizma, Marija Srdić i Aleksandra Đurić Bosnić. One analiziraju politiku identiteta, mapiraju, identifikuju i klasifikuju ekstremne desničarske grupe aktivne u Srbiji i analiziraju desničarske simbole.

 

Ideja slobode i “samoopredeljenje” – Borba oko slobode u međunarodnom diskursu XX I XXI veka (prevod), 2021

Knjiga se bavi različitim konceptima samoopredeljenja i evolucijom od koncepta do međunarodne norme. Takođe predstavlja konkretne slučajeve traženja samoopredeljenja i implikacije usklađivanja sa ovim konceptima u politici. Deo knjige o nedavnom pozivanju na koncept samoopredeljenja na postjugoslovenskoj teritoriji bio je od posebnog značaja za Srbiju, a posebno njene odnose sa Kosovom. To objašnjava pojavu poziva na samoopredeljenje među narodima koji žive u Drugoj Jugoslaviji, uključujući i razloge za pribegavanje toj opciji. Na kraju, knjiga secira slučaj pred Međunarodnim sudom pravde, nakon što je Kosovo zatražilo nezavisnost od Srbije na osnovu prava na samoopredeljenje.

 

Jugoslavija: Poglavlje 1989-1991, 2021

U pitanju je drugi tom knjige u okviru programa „YU-Istorija” koji je pokrenut 2015. godine sa ciljem okupljanja renomiranih stručnjaka iz svih država naslednica bivše Jugoslavije u pokušaju da što sveobuhvatnije prouče fenomen nekadašnje zajedničke države. Tumačenja i uvidi autora, pre svega istoričara, ali i relevantnih stručnjaka iz drugih naučnih oblasti, izneseni u ovoj knjizi, ukazuju na slojevitost i složenost društva i države koja je trajala 70 godina, uključujući njene probleme, kao i razloge i odgovornost za njeno brutalno raspadanje.

 

Albanska manjina na čekanju – Preševo, Bujanovac i Medveđa taoci odnosa Srbije i Kosova, 2021

Izveštaj je rezultat istraživanja koje je sprovedeno tokom 2021. godine, sa ciljem da se utvrdi položaj i potrebe Albanaca koji žive u Srbiji. Izveštaj oslikava političke, ekonomske, kulturološke i religijske faktore koji utiču na položaj albanske zajednice u Srbiji, i predlaže preporuke za unapređivanje njihovog položaja i punog poštovanja ljudskih i manjinskih prava.

 

Sandžak – područje kontrolisanih tenzija, 2021

Izvešaj je nastao nakon terenskog istraživanja u oblasti Sandžaka tokom 2021. godine sa ciljem utvrđivanja položaja i potreba Bošnjaka koji žive u ovom delu Srbije. Izveštaj skicira političku scenu Sandžaka, odnose na zvaničnim Beogradom, geopolitički sagledava ovaj region i osvetljava sve faktore od značaja za razumevanje položaja Bošnjaka u Srbiji i njihove perspektive. Izveštaj pruža i preporuke o unapređivanju položanja Bošnjaka u Srbiji, koje mogu pozitivno uticati i na pravne, ekonomske, političke i kulturne aspekte života svih manjinskih zajednica u Srbiji.

 

Minorities: Permanent Obstruction of social and Political Integration, 2021

Publikacija donosi dva izveštaja o položaju Albanaca i Bošnjaka u Srbiji i stručno istraživanje o poltiičkoj reprezentaciji manjina u Srbiji. Izveštaj sadrži i preporuke za unapređivanje položaja manjina u Srbiji, kao i njihovog učešća u državnim institucijama.

 

Prošlost vredna pamćenja, 2021

Ova ilustrovana publikacija namenjena je srednjoškolcima i njihovim nastavnicima, kao dodatno sredstvo za učenje. Na vizuelno atraktivan I mladima prijemčiv način podučava lekcije o solidarnosti, međugrupnoj saradnji i toleranciji između različitih naroda koji žive u Srbiji.

 

Istorijskim mišljenjem do razumevanja prošlosti i savremenosti, 2021

dr Ranko Končar (1938-2014), dugogodišnji profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, predstavljao je najznačajnijeg istoričara savremene istorije Vojvodine i njene autonomije. Pored višedecenijskog naučnog i pedagoškog rada na univerzitetu, Končar je svojim angažovanjem u javnoj odbrani vrednosti antifašizma predstavljao jedinstvenu pojavu na društvenoj i intelektualnoj sceni Vojvodine, Srbije i bivše Jugoslavije. multikulturalnosti Vojvodine, njene autonomije i uopšte protiv nacionalističkih pojava istorijskog revizionizma. Ova knjiga objavljena je posthumno kao sveobuhvatno delo koje najbolje predstavlja profesora Končara i njegov naučni i društveno angažovani doprinos. Knjiga sadrži njegove najznačajnije radove o teorijskim problemima istorijske nauke, istraživačke radove o istoriji Jugoslavije, o istoriji Vojvodine i njene autonomije, kao i tekstove koji se bave pitanjima identiteta i istorijskog trajanja Vojvodine i njene autonomije.

 

Uspod desnice: Slučaj Srbija – Esktremizam, terorizam, strani borci, 2022

Istraživanja u ovoj publikaciji okupila su psihologe, pravnike, kulturologe, politikologe, novinare i aktiviste, kako bi sagledali fenomen ekstremizma iz različitih perspektiva. Analize su zasnovane na informacijama dobijenim iz velikog broja izvora, među kojima su više od 60 intervjua koje je vodio tim Helsinškog odbora tokom 2021. godine, sudske presude za terorizam i odlazak na strana ratišta, zvanični podaci insitucija u Srbiji, mediji i akademska zajednica.

 

Za novu kulturnu politiku – protiv dogmatizma, 2023

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji inicirao je 2020. godine izradu smernica za novu kulturnu politiku kao odgovor na Strategiju Vlade Srbije za razvoj kulture od 2020. do 2029. godine. Ovaj proces, Helsinški odbor je počeo sa grupom umetnika, sociologa, kulturologa, filozofa, politikologa i predstavnika civilnog društva čiji su radovi objavljeni u ovom zborniku. Publikacija sadrži preporuke za novu kulturnu politiku koje su nastale na osnovu iskustva praktičara i znanja eksperata, kao i izlaganja učesnika okruglih stolova koji su u periiodu 2021-2023. organizovani u Kragujevcu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Beogradu.

 

* * *

 

 

Bilteni

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je široko poznat u domaćoj i međunarodnoj javnosti po svojim periodičnim biltenima. Ažurna analiza značajnog događaja ili pojave u Srbiji, sa glavnim akcentima na reagovanje relevantnih aktera (medija, političara, intelektualaca, itd.), kao i prognoza mogućeg razvoja svojevrsni su vodič na putu Srbije u tranziciji, uz sva oklevanja, kolebanja i nazadovanja.

Do sada je objavljeno 165 biltena, i svi se mogu naći ovde.

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment