NASLOVNA
- AKTUELNOSTI -

AKTUELNOSTI

 

AKTUELNOSTI

STRANA 1/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

INFO   :::  Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti - STRANA 1 > I danas mislim da je to bilo pravilno

 

I danas mislim da je to bilo pravilno

Kao počasni gost Beogradskog sajma knjiga je Herta Müller branila bombardovanje Jugoslavije i time izazavala oluju protesta.

 

Autor: Michael Martens, Prevod: Mirko Vuletić

28. oktobar 2017, Frankurter Allgemeine Zeitung

 

 

Glavni grad Srbije je ovih dana pohodio monstrum. Taj utisak se, sva je prilika, morao nametnuti konzumentima srbskih medija. Monstrumu je, po njima, ime Herta Müller - odrasla u susednoj Rumuniji i dobitnica nobelove nagrade za književnost. Herta Müller je ove godine bila počasni gost na Beogradskom Sajmu knjiga, a običaj nalaže da takvi visoki posetioci budu publici predstavljeni na jednom soareu u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu, vodećoj pozornici zemlje. I Jossif Brodsky, Czeslaw Milosz te ostali su na ovaj način bili uvedeni kod Beogradjana. Soare je jedan od vrhunaca kulturnog života glavnog grada pa je sala teatra, koja prima više stotina posetilaca, bila dupke puna, a i dupli kapacitet bi sigurno bio rasprodat.

No, Müllerkino uvodjenje u beogradsko društvo je u u potpunosti krahiralo, ako je verovati većini medijskih izveštaja. „Politika“, od 1904 srbstvu propisani list -za koju je Lev Trocki već 1913 utvrdio ono što i do danas važi: da je plaćena od vlade- elem ta „Politika“ naslovi: „Nobelovka zloupotrebljava gostoprimstvo Beogrda“. Što je još bila i blaga reakcija. Na ostalim naslovnicama je Herta Müller bila čašćena u dijapazonu od „otpada“ („Srpski Telegraf“) ili kao žena, koja Srbe „pljuvala Srbe kao zločince“ „ („Informer“). „Hertino ruženje srbskog naroda“ udarile na naslovnu beogradske „Večernje Novosti“ a „Kurir“, ober-list kravalizma na vašarištu srbskih tabloida, preko cele strane: „Kćerka jednog SS-oficira pljuje po Srbskoj pravoslavnoj Crkvi i Srbima“. Ispod slika Hitlera, uz pominjenje Müllerkinog oca, koji je stvarno i bio SS-ovac. Podnaslov: „Tata joj ubijao za Hitlera“.

I patriotski pesnici te mislioci Srbije su se odmah javili za reč. Emir Kusturica, na primer. Dobitnik zlatnih, srebrnih i ostalih palmi, lavova, globusa, cezara et cetera pp, savetovaše post festum, da je Hertu Müller bolje trebalo pozvati na sajam automobila ili vojnu paradu nego na festival literature. Kusturici, u Sarajevu rodjenom srbskom šovinisti –po spostvenom izboru i volji- koji svoj lični, intimni doživljaj manjkavosti zarad bosansko-muslimanskog porekla već godinama pokušava kompenzirati posebno krutim srboslavljem i javnom celebracijom obožavanja Radovana Karadžića –od UN Suda osudjenog ratnog zločinca-, se čak snovidelo da se zbog Müllerkinih reči sam Alfed Nobel u grobu obrće. Nije izostao ni sadržajno slični doprinos portparola SPC, vladike bačkog Irineja.

Ovako bi listu mogli da nastavimo stranicama dugo – no šta je u stvari pljuvačica publike uopšte kazala ? Herta Müller je u devedestim godinama prošog veka više puta u svojim esejim o Jugoslovenkom ratu jasno zauzela stav i već 1992 tražila vojnu intervenciju: „Kome koristi pacifizam, koji se kune da je protiv svakog rata, ako rat već naveliko besni ?“ Ona je 1999, u skladu sa tim, podržala Kosovski rat, tj. napad NATO na Jugoslaviju Slobodana Miloševića: arogantno pozicioniranje mnogih intelektualaca prema NATO-u ona ne razume, kazala je tada, jer Milošević mora biti zaustavljen: „Ko u devet godina povede četiri rata, ko tako pragmatično gradi groblja kako drugi grade puteve, ko ima takvu naviku da ubija - kao da je ubiti čoveka popiti čašu vode- toga se ne može dosegnuti rečima.“

U beogradskom JDP je Hertu Müller jedan od moderatora soarea (inače autor ovoga teksta, zarad pune informacije) upitao da li i dalje stoji iza ovih svojih reči. Drugi bi na njenom mestu sada, sve upućujući na puno od tada proteklih leta, kazali da će radije ipak govoriti o svojim knjigama i sadašnjici, ali Herta Müller je od čvornovata banatskog drveta i ne lomi se baš tako lako. „Što se tiče stvari od onda, o ratu, istog sam mišljenja bila tada i sada, da“, kazala je Müller i hrabro nastavila protiv pojedinačnih zvižduka, urlanja i telesno osetivog zahladjenja atmosfere u sali.

Kad je izgovorila „Ova zemlja je samoj sebi nanosila zlo a i Srbi su sami sebi zla mnoga naneli pa sa time moraju sada da žive. Kad vidim žene iz Srebrenice i danas mi srce puca“, su već prvi gledaoci demonstrativno napustili salu. Müller nije podlegla iskušenju da se stoga većini ulaguje: „Zato što mislim da se tako puno toga desilo i da je i Kosovu i Bosni naneto tako puno zala i da je to bio najgori nacionalizam, u kom je svoj ogromni udeo imala, mislim, i pravoslavna crkva.“ Kao da je odradjivala ček-listu kršenja tabua, kritikovala je potom i Vladimira Putina, sveca-zaštitnika patriotskih Srba, i nazvala ga ratnim huškačem i kriminalcem. Opisala je strah od Rusa Evroljana na Istoku, koji je u Srbiji samo delimice primetan, jer Srbi, za razliku od Poljaka, Ukrajinaca, Madjara, Čeha ili Slovaka nikad nisu dospeli u užitak da imaju vlast Moskve nad sobom.

„Ja sam tada to tako rekla i verujem i danas, da je to bilo pravilno“, rezimirala je Herta Müller svoje ubedjenje, da je vojni izgon srbske soldatske sa Kosova 1999 bio pravedan. „Što postoji NATO ? Morao bi neko ipak da kaže: ljudi, mi smo sa vama.“ Čak ni u liberalnim krugovima Srbije nije sve ono, što je Müller tvrdila, naišlo na nepodeljenu podršku, posebica i stoga što je bilo jasno da ona Jugoslaviju ne poznaje tako dobro kao Rumuniju. No, ne postoji samo Srbija uljuljkana u agresivno samooplakivanje jednog Kusturice ili napaljenih novinara bulevarsko-tabadžijskog miljea. Liberalani publicista Dejan Ilić je u svojoj kolumni izvrgao ruglu sveopšte zgražavanje nad nobelovkom: tek što smo se upravo udobno smestili u ćoše žrtava istorije, po kojoj je dvadeseti vek seculum srbskih patnji i mučeništva, „i onda dođe ta Nemica, još i nobelovka, i kaže: Srbi su krivi za sve što im se dogodilo krajem 20. veka, a među Srbima, ponajviše Srpska pravoslavna crkva.“

Sonja Biserko, predsednica srsbkog Helsinškog Komiteta za ljudska prava -već decenijama hrabri borac za liberalnu Srbiju- koja je prisustvovala beogradskom soareu Herte Müller, kazala je “Smatram da je neophodno da srbijansko društvo čuje šta drugi misle o nama. Stvorena je atmosfera koja je protiv svakog dijaloga i rasprave o odgovornosti Miloševićevog režima. Umesto da se napravi distanca od njegove politike, Milošević se danas rehabilituje i slavi kao najveći srpski političar", kaže ona i podseća da se na srbskoj Vojnoj akademiji opet slave ratni zločinci, a da su dostojanstvenici pravoslavne crkve, svojevremeno u Bosni, blagoslovili srbske bojovnike pre nego što su išli u ubijanje Muslimana.

Finalno: kćer ss-ovca je srbskom društvu donela ogledalo. Mnogi, koji su se u njemu ogledali, su ugledali groznu facu. Koju su zamenili sa licem Herta Müller.

 

AKTUELNOSTI

STRANA 1/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment