NASLOVNA
- AKTUELNOSTI -

AKTUELNOSTI

 

AKTUELNOSTI

STRANA 1/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

INFO   :::  Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti - STRANA 1 > Pojedini kandidati za EU nisu spremni za učlanjenje pre 2050

 

Pojedini kandidati za EU nisu spremni za učlanjenje pre 2050

Studija o proširenju EU pokazuje da će do 2023 samo jedan jedini kandidat ispuniti kriterijume za članstvo: Makedonija

 

Autor: Sam Morgan, Prevod: Mirko Vuletić

6. novembar 2017, Der Tagesspiegel

 

 

Do sada je Srbija važila za lidera medju kandidatima za članstvo u EU. No, studija Tine Freyburg (Frajburg), profesorke na Universitetu St. Gallen, pokazuje da će Srbija, isto kao i Crna Gora te Turska, ispuniti kriterijume za članstvo tek sredinom 2030-tih godina.

Da za vreme mandata EU Komisije pod Jean Claude Junckerom, koji traje do 2019, neće biti proširenja odavno je bilo jasno. Interesantno je koja zemlja će u budućnosti kao sledeća moći ući u EU.

Kandidati su trenutno: Albanija, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Turska. Kosovo te Bosna-Hercegovina se smatraju „potencijalnim kandidatima za članstvo“, pri čemu Kosovo do sada nije podnelo ni zahtev za učlanjenje.

U studiji pod imenom „Forecasting Candidate Status“ je, na temelju iskustava pri velikom proširenju EU na istok 2004, analizirana verovatnoća da u godini 2050 ovih pet zemalja stvarno postanu članice EU.

Učlanjenje u EU je moguće samo ako kanidat ispuni jednu podužu listu odredjenih kriterijuma a EU-pravo preuzme u svoje nacionalno zakonodavstvo. Dijapazon pri tome obuhvata sveukupa politička polja, od reforme pravosudja preko saobraćajne do energetske politike.

Među sadašnjim kandidatima za članstvo je Turska, pod predsednikom Recepom Tayyipom Erdoganom, najprobematičniji slučaj. Od kad su oficijalni pregovori sa Ankarom 2005 započeli, su se više država članica i EU političara založili za pauziranje a neki i za kompletan prekid pristupnih pregovora sa Turskom. Situacija se iskomplikovala kad je zbog sporazuma o izbeglicama EU postala zavisna od Turske.

Sada je, zbog faktora poput Brexita i rasta populizma, želja za proširenjem EU -kako kod članica tako i kod kod kandidata- manja nego ikad.

 

 

Makedonija ima najbolje šanse, Albanija hramlje iza

 

 

Po slovu ove studije će Albanija i Bosna-Hercegovina, moguće je, tek 2050 ispuniti kriterijume za članstvo. Političke ambicije u ove dve zemlje uveliko prevazilaze realne mogućnosti, piše prof.dr. Frajburg.

Profesorka Frajburg podvlači da je u radu svesno izostavila politička pitanja poput Komisijine odluke o stopiranju proširenja, nestabilnosti u Turskoj, gepolitičkoj nesigurnosti u zemljama poput Bosne-Hercegovine ili makedonsko-grčke svadje oko imena. Kosovo i Crna Gora takodje nisu bili deo istraživanja, iz proste čijenice što za fundirano ispitivanje šansi za članstvo ne postoji dovoljno proverivih činjenica. Sem toga, Kosovo nije priznato od strane čak 5 zemalja članica EU, te stoga nije moguće dati realnu perspektivu članstva.

Sa druge strane, Crna Gora „pokazuje karakteristike slične Makedoniji“, kaže profesorka Frajburg u razgovoru za EurActiv.com. Što bi značilo da je moguće da je ova mala država na Jadranu na istom nivou sa Makedonijom, što se tiče perspektive za članstvo u EU. I iz vizure Brisela je Crna Gora vidjena kao uspešna. Iako i dalje postoji granični spor sa Kosovom, smatra se da prepreke Crne Gore za članstvo u EU nisu tako velike kao kod drugih zemalja kandidata.

Prof. Frajburg objašanjava da bi Crna Gora mogla da bude posmatrana kao jedan od najnaprednijih kandidata. Ona naglašava da nije mogla da u studiji uključi političku volju crnogorske vlade kao i moguća veta od strane pojedinih članica EU.

Sveukupono gledano, nada u članstvo u EU izgleda da kopni, glasi zaključak studije. Realno, zaključci studije bi mogli čak i da se smatraju „optimističkom slikom“. Jer, stvarno upodobljavanje kriterijumima EU bi u budućnosti moglo još više da opadne, nego što se sada smatra za mogućim.

Prof. Frajburg u svom radu ukazuje na to da su do sada proširenja bila gurana najčešće od kandidata a manje od „ekspanzivne“ politike u Briselu. Takodje i strahovanja sadašnjih članica da bi jedna još veća EU mogla da ugrozi „produbljivanje ervopskih institucija“ prof. Frajburg vidi kao ne-tehničku barijeru, protiv koje zemlje kandidati moraju da se dokažu.

Najnoviji član EU je Hrvatska, koja je bloku pristupila oficijalno 2013 ali do sada nije ni u šengenskoj ni u euro zoni. U septembarskom govoru o stanju EU se predsednik Komisije Juncker izjasnio za to da Hrvatska udje u Šengen najbrže moguće, čim ispuni relevantne kriterijume. Prošle nedelje je hrvatski premijer Andrej Plenković najavio da će njegova država za 7-8 godina uvesti euro.

 

AKTUELNOSTI

STRANA 1/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment