NASLOVNA
- AKTUELNOSTI -

AKTUELNOSTI

 

AKTUELNOSTI

STRANA 1/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

INFO   :::  Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti - STRANA 1 > Bolesna država

 

Bolesna država

Andrej Meljnikov

29. novembar 2017.

 

 

Eto dogega se na štakama naša zalazeća država do javnih diskusija o „rituelnom ubistvu“ porodice Nikolaja II.

To je 100% čist antisemitizam sa smrdljivim alkoholnim daškom vremena“Saveza ruskog naroda“. I još jedan dokaz truljenja naše države, njenog raspadanja – kako vlasti, tako i „zajedno čekajućeg“ društva.

Zašto je to tako?

Glavni razlog je u tome da Rusija nema perspektivu. Nema napretka. Nema smera. Nema stimulus. Lik budućnosti je izgubljen. Naša država oseća da u savremenom svetu za nju nema mesta. Beznadežno je zaostala. Zato i dnevni red savremenog sveta nije njen dnevni red.

Rusija je opsednuta svojim ostacima u širokom smislu te reči i ponosi se njima – „velikim pobedama“ nad samom sobom, antičkim svemirskim letovima, velikom književnošću iz pretprošlog veka.

Sa takvom samosvešću ostaje joj samo da se povlači kroz sovjetsko nasleđe, i kada ga prođe i udahne njegov smrdljivi dah koncentracionih logora, da otkopa i uzme pod mišku tomahavk – razarajući čekić „tradicionalnih vrednosti“, pa njime da čačka svoje stare antisemitske boljke, tvrdeći da su Jevreji krivi za sve naše nesreće, a ne naš bogonosni narod, koji je zajedno sa svojom propalom vlašću doveo Rusiju do krvave „revolucije“.

Jedina revolucija koja je potrebna našoj zemlji jeste revolucija u glavama.

Potreban nam je iskreni pogled na sebe. Jasno shvatanje činjenice da smo mi bolesna država. Da smo mi arhanična država-agresor. Da smo ušli u ćorsokak: ne samo zahvaljujući obogaćenim vlastima sa krvavom čekističkom postavom, već i uz pomoć građana koji stalno čekaju da sreća dođe odozgo. Moramo da shvatimo da smo mi apsolutno siromašna, zaostala država. U svakom pogledu, u svakoj oblasti – u vojnoj takođe. Da moramo da učimo od savremenih država. Da postanemo kao oni. Da postanemo njihov deo.

A šta do tada?

Na istoku naše slabo nastanjenje, pročišćene od strane vlasti slabe države, izlazi sunce.

Obavijen maglom sa strana, Jarilo se šišteći naglo uzdiže iz dubine i ponosno korača iznad sedog Tihog okeana i njegovih slobodnih širokih voda.

Zraci čistog Sunca u belom četvorougonom nebu miluju ostrva sa tradicionalno ruskim imenima, čiji koreni niču iz slovenske istorije: Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomai.

U poslednjim danima jeseni naš zalazeći ruski vek, polazeći na put prema zimi, krije rukom staračke izbledele oči od zaslepljujućeg svetla i šapuće ispucalim usnama stihove velikog Bašoa koji su u neverovatnom skladu sa njegovim bitisanjem:

 

On više nikada neće
Postati leptir.
Uzalud drhti crv
U jesenjem vetru.
Zastani, prolazniče. Ovde počiva država.

 

AKTUELNOSTI

STRANA 1/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment