NASLOVNA
- AKTUELNOSTI -

AKTUELNOSTI

 

AKTUELNOSTI

STRANA 2/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

INFO   :::  Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti arhiva - STRANA 2 > Vlast više ne može da zataškava afere

 

 

Intervju, Žarko Korać

Vlast više ne može da zataškava afere

Ranko Pivljanin

15. decembar 2019, Blic

 

 

Odmereno, bez teških reči ali hirurški precizno, Žarko Korać je secirao stanje na političkoj sceni Srbije, zaključujući da smo jedno netolerantno društvo, na čemu i počiva aktuelna vlast.

Svojevremeno je bio potpredsednik vlade, lider jedne partije (SDU), poslanik u brojnim sazivima parlamenta, a trenutno je u ovom aktuelnom, za koga tvrdi da je najgori od svih u kojima je učestvovao. Ipak, u trenutku pravljenja ovog intervjua, u toku je bila blokada zgrade RTS-a od strane Saveza za Srbiju, pa smo razgovor počeli komentarom ovog događaja.

- Blokada koja je prošla mirno spada u onu vrstu građanskih protesta koji javnost treba da podsete zašto uopšte postoji javni servis - on mora da izveštava objektivno o događajima u zemlji, a ne da nudi neku orvelovsku interpretaciju gde se sasvim svesno preskaču događaji koji nisu po volji vlasti. U Đinđićevoj vladi sam pored ostalog bio zadužen za izradu prvog zakona koji reguliše njegov rad. Odlično znam kako bi trebalo da izgleda. Pogledajte pažljivije sastav Upravnog odbora, predsednik je član glavnog odbora SNS, ali u njemu je i bivši glavni urednik dnevnog lista "Danas", ne vidim da se oglašava. A informativni program RTS vodi bivši novinar nedeljnika "Vreme". Moraće i novinarska profesija da jednom pažljivije pogleda samu sebe. Nije sve samo u političarima. Po čoveku koji je vodio RTS do smrti naziva se danas jedna novinarska nagrada, a program nije bio ništa bolji nego danas.

 

Na šta vama liči RTS, da li ćemo ikad doživeti da on zaista bude javni servis, a ne servis vladajućeg establišmenta, koji god bio?

- Javni servis je, nažalost, velikim delom servis vladajuće stranke. Kakva stranka na vlasti, takav i javni servis. Što je zanimljivo jer je privatna televizija "Pink" u stvari glavni medijski servis ove vlasti. Tako da vlast pored još nekoliko drugih televizija informativno pokriva ceo televizijski informativni prostor sa izuzetkom TV N1. Objektivno govoreći, protesti su naterali RTS da pažljivije prati događaje u zemlji i ona svoju uređivačku politiku ponekada menja iz dana u dan.

 

Opet su nam se politika i politička borba prelile na ulice. Mora li to sa svakim režimom?

- Proteste na ulici imate i u Francuskoj, Španiji, Rumuniji, Nemačkoj i drugim evropskim zemljama. To nije ništa neobično u demokratiji. Ali tamo niko ne protestuje zbog izbornih uslova ili informativnog programa javnog servisa. I to je osnovna razlika - ne protesti kao takvi već uzroci protesta. Uzroci naših protesta su najbolja definicija trenutnog stanja demokratije u Srbiji.

 

Kako vi gledate na građanske proteste, na šta vam liče posle godinu dana?

- Protesti su bili prva stvar koja je uzdrmala vlast, posebno što su bili dosta masovni. Izjave tipa: i da vas je pet miliona neću sa vama da razgovaram, pokazale su kao i uvek da se iza bahatosti krije zebnja. Nažalost, opozicione stranke se nisu usudile da otvoreno povedu te proteste, što je uslovilo i njihov karakter i masovnost. Čisto građanskih protesta nemate nigde u svetu. Uvek ih vode sindikati, političke partije, udruženja građana, neka organizovana grupacija u društvu. Protest koji stihijski vodi sama ulica obično se vrlo loše završava za sve. Mislim da su protesti postigli da se blaženi mir stranaka na vlasti uzdrma, pokazalo se da ispod njihove kontrole celokupnog društva ključa nezadovoljstvo. Njihova bahatost u parlamentu i medijima prvi put je dobila odgovor.

 

Izbori su pomereni do kraja zakonskog roka. Da li to može biti ikakav ustupak opoziciji?

- Izbori se prema Ustavu moraju održati u predviđenom roku. Otvoriti vrata manipulacijama tim krajnjim rokom otvara vrata diktaturi. Jer suspendovanje izbora je prvi korak ka tiraniji. Sasvim drugo pitanje je izbornih uslova. Uostalom, izbori se mogu ponoviti kada se oni bitno promene. Izbori na kojima ne učestvuju glavne opozicione stranke su legalni ali potpuno nelegitimni. Izrael, eto, na primer, ide na treće izbore za godinu dana, doduše iz sasvim drugih razloga.

 

Po vama, mogu li ti izbori uopšte biti - kako se to sad ponavlja kao mantra - fer i pošteni?

- Legitimnost izbornih ulova u našem slučaju je, pre svega, u ravnopravnom medijskom predstavljanju. Predsednik vladajuće stranke koji uopšte ne nastupa kao predsednik svih građana, bukvalno je svakog dana na televiziji, ponekada i po nekoliko puta. On nikada nije razgovarao ni sa jednim od lidera opozicije. Stigao je i da razgovara sa netalentovanom književnicom iz Zagreba, ali baš nikada sa svojim političkim oponentima. Kakva je to medijska ravnopravnost?

 

Da li ste razmišljali o potrebi, manama i krajnjem efektu bojkota izbora od najjače opozicione grupacije?

- Bojkot izbora je uvek krajnje sredstvo opozicije u političkoj borbi. Kakve posledice to ima, zavisi od niza okolnosti. Evo, predsednik Belorusije Lukašenko nam se usred parlamenta Srbije pohvalio da u njegovom parlamentu opozicije nema. Kaže da ih neće narod. Ali zato se vrlo često u medijima na Zapadu piše da je Belorusija poslednja diktatura u Evropi, koju smo mi iz neobjašnjivih razloga promovisali i našem parlamentu. Primer Belorusije je poučan. Možeš i da imaš parlament bez stvarne opozicije, ali ne možeš da tvrdiš da si demokratsko društvo.

 

Hipotetički, da odustanu od bojkota, šta se može očekivati?

- Opozicija je već donela odluku o neizlasku na izbore i teško sem bitne promene ponašanja vlasti to može da promeni. Sa tim bojkotom najveće probleme ima Demokratska stranka, jer ona još uvek ima najveću infrastrukturu i dosta odbora širom Srbije. Bez sredstava koja dobija iz budžeta kao parlamentarna stranka teško će da održi te odbore. Zato razumem njene dileme i potrese koje to izaziva unutar stranke. Pored toga ona u toj koaliciji ima bar jednu antievropsku stranku, što je dodatno destabilizuje. Bojkot izbora nije problem samo za vlast, već i za samu opoziciju.

 

U poslednje vreme se otisnula dobra lavina afera ove vlasti: trgovina oružjem, lažne diplome i doktorati, plantaže marihuane, preplitanje vlasti i kriminala, netransparentni tenderi i ugovori... Na šta vama sve to liči i koje su posledice?

- Učestalost javno obelodanjenih afera pokazuje da vlast više ne može da zataškava ogromne korupcionaške afere. Svakome je jasno da dokumenta o tim aferama dolaze upravo iz tih ustanova i preventivno hapšenje uzbunjivača iz Krušika pokazalo je da to ništa nije promenilo. Ljudima je dozlogrdilo da to više trpe. Vlast još uvek uspe ponešto da brzo zataška kao rusku špijunsku aferu, koja je, uzgred, pokazala sposobnost Gašića, nekompetentnog direkora BIA. Vlast ne treba da se zavarava. Vreme njene skoro potpuno kontrole javnog života je prošlo.

I sada će se pokazati glavna slabost Vučićevog koncepta vlasti. On je uspostavio potpuno piramidalnu vlast gde on o svemu odlučuje i o svemu se pita. Umesto delegiranja odgovornosti što radi svaki normalni političar, on je sebe svesno prikazao kao jedinu stvarnu vlast u zemlji. Ali kada se pokaže, kao sada, da on ne može sve da kontroliše, delovaće sve slabije i slabije. Ali onaj koji hoće sve da rešava neka bude spreman i za sve da odgovara.

 

Kad biste u nekoliko rečenica opisivali režim Aleksandra Vučića, kako bi to izgledalo?

- Danasnji režim u Srbiji je potpuno autoritaran i veoma svesno manipuliše svim floskulama Miloševićevog vremena, samo sa javno proklamovanim ciljem EU integracija.

Ne potcenjujem taj cilj, ali je unutrašnja realnost Srbije sasvim drugačija. Sve je kao u američkoj izreci "drveno gvožđe", pokušaj spoja nespojivog.

 

Poslanik ste u Skupštini Srbije, bili ste poslanik tokom devedesetih, pa dvehiljaditih. U kom periodu je Skupština bila najbliža onome što treba da bude?

- Ovo je svakako najgora skupština u kojoj sam bio. Devedesetih nas SPS nije toliko ponižavala kao sadašnja vlast opoziciju. Ova vlast ima u prvom redu skupštinske sale čoveka koji se predstavlja kao profesor univerziteta, a najodvratnije vređa beogradski univerzitet i njegove profesore. Predsednik jednog važnog skupštinskog odbora je čovek koji je suđen zbog falsifikovanja diplome više škole pa onda još ta dokumentacija sklonjena. Navodno, sada se sprema da doktorira. Mogao bih ovako do sutra.

 

Je li ona, sa vašarskim ambijentom, zaista ogledalo naroda i društva ili se tamo programirano šalju ljudi da od Parlamenta prave cirkus?

- Moram da vas razočaram - skupština jeste pravo ogledalo vlasti, ali i političke kulture jednog naroda. Tako naši ljudi vole da nehajno otpišu skupštinu kao neki cirkus koji nema veza sa njima. Ako i zanemarim da su oni te ljude sami birali, ostaje tužna činjenica da prostakluk i bahatost koji vidimo u skupštini možemo da vidimo svuda oko sebe u životu. Mi smo izrazito netolerantno društvo i ova vlast na tome počiva.

U kojoj evropskoj zemlji predsednik države svaki dan kaže da su lideri opozicije bitange, lopovi, narkomani i dileri droge, šverceri, psihički bolesnici? I da ni pod kojim uslovima neće sa njima da razgovara. U kojoj evropskoj zemlji se lideri opozicije na naslovnim stranama provladinih tabloida pojavljuju kao budući atentatori i ubice?

Mi više ne živimo u normalnoj društvenoj atmosferi, ova vlast svoje političke protivnike vidi kao krvne neprijatelje. Mi jesmo jako netolerantno društvo, sada je to dovedeno do svojih krajnih granica - rat do istrebljenja. Što reče Muamer Zukorlić: ili mi ili oni!

 

Je li Srbija mogla proći bolje za tri decenije višestranačja?

- Glavni uzrok našeg zastoja je nesposobnost da podvučemo crtu i vidimo šta smo pogrešili devedesetih, zašto je ta politika bila katastrofalna za nas i bivšu Jugoslaviju. Zato se stalno vrtimo oko istih tema, od Kosova do odnosa prema EU. Ono što se politički ne reši, vući će te stalno unazad. I zato te politike dve, tri ili ne znam koliko stolica. Nema jasnih strateških odluka. Pogledajte malu Crnu Goru, ona je te odluke donela. Ali i veći deo opozicije je zaglavljen u istu iluziju, da se bez radikalnog odbacivanja politike devedesetih može izgraditi demokratska Srbija. Ako želite da budem iskren: bojim se za moju Srbiju. Može ona mnogo bolje samo kada bi našla hrabrije i iskrenije ljude da je vode. I naći će ih, samo nepotrebno gubimo vreme.

 

AKTUELNOSTI

STRANA 2/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment