|
Gospodo opozicioni političari, imam jedno pitanje za vas: ,,Su čim
ćete izić pred Miloša’’? Vule nema taj problem koji se postavio pred
vas. Izgradio je veliki spomenik Stefanu Nemanji, usvojiće zakon o
zaštiti ćirilice, gradiće veliko svesrpsko svetilište, memorijalni
centar o Jasenovcu u Donjoj Gradini, na kraju, tu je i projekat
epohe - Srpski svet, ujedno i životno delo najvećeg sina u istoriji
Srpstva, kojeg po mišljenju njegovih saradnika, ovaj narod nije
dostojan. Istina, snašli su se pojedini političari na vreme. Tako je
Nenad Čanak lansirao tezu o vojvođanskom identitetu, dok je Ugljanin
obezbedio sebi bošnjačku Jovanku Orleanku. Snalazi se i Vulin kao
portparol srpskog sveta. A, što se tiče vas ostalih, ne zamerite,
ostajete bez prepoznatljivog identiteta, bar za jednog prosečno
obaveštenog i relativno zainteresovanog glasača. Eto, da je Vule
glavni dasa, pokazuju i odlazeća Angela Merkel koja je posetila
našeg predsednika, ali i drugi, od Kristijana Šmita do Taiba
Erdogana. Izgleda da je srpski svet baš ustalasao Balkan i da je
Vule sebe baš locirao u centar. E, sad, imam i nekih sumnji. Što se
tiče Vulina u redu, on je Vuletov minister policije i nije mu teško
da razume tokove kojim se kreće srpsko društvo, obavešten je; Čanak
se uvek izdvajao briljantnom inteligencijom, premda ga protivnici
deklarišu Vuletovim nezvaničnim poverenikom za okruženje, a što se
Ugljanina tiče, u velikim sam dilemama. Naime, nikako nisam siguran
da li je bošnjačka Jovanka Orleanka njegov projekat, ili se Bog i
nama Bošnjacima smilovao pa nas obasjao svojim promislom da u krizi
nam bošnjačkog liderstva ukaže put kojim se trebamo uputiti. Ako u
to nisam siguran, a ono siguran jesam da nam je njen slučaj
nedvosmileno pokazao da smo uključeni kao zajednica u srpski svet.
Biti uključen je ipak prednost, jer biti isključen je ipak hendikep.
Eto, niko se nije brecnuo što Albanci na jugu Srbije nisu tretirali
državnu himnu, ali što je jedna učiteljica u Novom Pazaru na drugom
času deci pustila sandžačku himnu bio je svesrpski identitetski
incident, maltene politička i državna katastrofa. I sad smo pred
novim fenomenom, brojne učiteljice će slediti pomenuti slučaj, pa će
se politička kampanja preneti u učionice osnovnih škola u Sandžaku
gde se nastava odvija na srpskom i bosanskom jeziku, završavajući na
međusobnoj isključuvosti reči i pojmova. Tako je najnoviji slučaj
vezan za jednu učiteljicu srpskog identiteta koja je dete bošnjačkog
identiteta ispravila u govoru, rekavši mu da se otac ne kaže – babo,
već – tata. Kako će se ovaj slučaj završiti na izborima, videćemo.
Hteli, ne hteli, shvatamo, mi prosečni glasači, da su identitetska
pitanja u fokusu narednih izbora. Kao što se od oka vidi, Vule je
daleko u prednosti. Ali se preda mnom nameću druga pitanja. Sve mi
je u svesti Bodrijar, postmoderni mislilac koji je promišljao
,,Melodramu razlike’’. Naime, on je konstatovao da ,,Drugost više ne
postoji…Postala je skupocena stvar. Onaj ko je gospodar opštih
simbola Drugosti i razlike, gospodar je sveta. Onaj ko ne promišlja
razliku, ko ne igra razlike, treba da bude uništen. Radikalno Drugo
je NEPODNOŠLJIVO, ne može se uništiti, ali se ne može ni
prihvatiti…’’
Dakle, trebalo bi početi odavde. Imamo jedan jasno ocrtan
identitetski blok srpskog sveta. Njegovi ekstremni polovi se
ocrtavaju spram Crne Gore i Bosne. U Crnoj Gori deluje sa pozicija
verskog nacionalizma o čemu se puno govori i piše i o čemu će se tek
govoriti. U Bosni deluje sa pozicija verbalnog separatizma koji može
preći u konkretnije oblike secesije. Ako, verujući Bodrijaru, svi
koji slede ovu liniju srpskog sveta a ne liniju Drugosti biće na
gubitničkoj strani u odnosu na Vuleta. Oni koji slede neku Drugost
imaće potvrdu svog političkog identiteta i neku šansu političkog
preživljavanja. Dakle, u pitanju je krupna istorijska politička i
ideološka raskrsnica. Trebalo bi ponešto reći i o tom famoznom
srpskom svetu, kontekstualizovati ga u širim relacijama lokalnih i
globalnih činilaca, ali i unutar specifičnog mentalnog i političkog
prostora vezanog za konkretne političke aktere i njihova iskustva.
Istina ovo bi mu dalo oreol ozbiljnosti koga možda uprkos vidljivim
činjenicama nema. Recimo, i da sva strategija u Crnoj Gori uspe, i
da se od nje napravi nešto poput podeljene Bosne, - zjapeće pukotine
koje bi se pojavile, nikada ne bi popunile identitetske jazove koji
već sada postoje. Ideja Velike Srbije i srpskog sveta, trajno su
učvrstila dva nacionalna identiteta, bošnjački i crnogorski i uz
njih državotvorne ambicije koje će ići za potpunim dovršenjem ovih
država kao funkcionalnih i nezavisnih entiteta. Pozicija unutarnjih
manjina ostaje na nivou simboličkih ravni. Dakle, uprkos naizgled
tako vidljivim pokazateljima da projekat srpskog sveta koji se
ideološki temelji na tri stuba - ekonomski i vojno jakoj državi,
jakoj srpskoj svetosavskoj crkvi i jedinstvu i hegemoniji srpskog
naroda, pre svega u kulturnom pogledu - ostaje politički neizvestan
i problematičan, jer nijedan od ovih činilaca ne poseduje takvu
snagu i ubedljivost u dinamičnom savremenom okruženju da bi mu
obezbedio trajnu sigurnost i bezbednost. Šta više, ovaj projekat
uvodi element trajnog antagonizma sa spoljnjim okruženjem koje se
već u ovoj početnoj fazi pokazuje tako razornim. Verovatno je toga
svestan i ,,naš Vule’’, ali biće da je to i poslednja karta, u
nedostatku drugih, na koju mora da zaigra u ovoj predizbornoj trci. |
