|
Predstava „Srebrenica kad mi ubijeni ustanemo“ autora Zlatka
Pakovića, u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji,
prikazana je 16. novembra 2022. godine u bioskopu Cinema Galeries u
Briselu. Reč je o poznatom bioskopu predviđenom za projekcije
umetničkih filmova i najnovijih ostvarenja značajnijih nezavisnih
reditelja. Posle projekcije održan je razgovor sa publikom u kome su
učestvovali autor predstave Zlatko Paković, i producentkinje Izabela
Kisić i Jelena Krstić. Razgovor je vodio programski direktor
prominentne međunarodne organizacije za ljudska prava, sa sedištem u
Briselu, International Partnership for Human Rights (IPHR) Simon
Papuashvili.
Međunarodna publika pokazala je veliku zainteresovanost za predstavu
što se videlo i po brojnim pitanjima. Interesovao ju je rad na
predstavi, uslovi njene produkcije i izvođenja u Srbiji, odnos prema
zločinu, reakcije publike, utemeljenost u stvarne osobe i događaje,
te tranformativne efekte predstave. Govorilo se o odgovornosti
intelektualnih i crkvenih elita za genocid u Srebrenici kao i
njegovo poricanje i prećutkivanje.
Predstava „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ premijerno je
izvedena u septembru 2020. godine u Centru za kulturnu dokumentaciju
u Beogradu. Sva pozorišta u Beogradu koja se finansiraju iz budžeta
odbila su da otvore vrata za ovu predstavu, čak i pod komercijalnim
uslovima. Protiv autora i glumaca vođena je brutalna kampanja.
Predstava je igrana u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, te prikazana
online za više hiljada gledalaca.
Pre projekcije, autor Zlatko Paković, održao je master čas mladim
umetnicima iz Belgije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Među
njima je bilo dramaturga, glumaca i članova pozorišnih trupa,
studenata na osnovnim i master studijama umetnosti, muzikologa i
kompozitora, slikara. Učesnici su bili zainteresovani za Pakovićev
rad, shvatanje pozorišta i njegove uloge u društvu.
Paković je govorio o odgovornosti pozorišta u procesima suočavanja
sa prošlošću, zašto je pozorište politična umetnost i poslednje
utočište progonjene reči; govorio je i o tome kako nastaje predstava
o „o zločinu genocida, čija nerasvetljena senka, duga dvadeset sedam
godina, pomračuje srpsko društvo tako snažno da ono ne može da se
konstituiše sve dok je sa sebe ne ukloni“. Ukazao je da društvo
mogućnost svoje slobode najpre može da oseti i prozre u pozorištu.
„Staviti publiku u akciju, ili pretvoriti publiku u javnost, to
jeste cilj pozorišne umetnosti“, rekao je Paković.
Šejla Džindo iz Tuzle istakla je kako je predstava o Srebrenici
važna zato što osvetljava zločin za koji svi znaju da je počinjen
ali retko ko o tome govori dovoljno glasno. Cinzia Heather
Villanueva iz Brisela ukazala je na značaj raspakivanja svih naslaga
ćutnje i manipulacije o zločinima iz prošlosti i podsetila na teško
nasleđe koje u tom pogledu opterećuje i samu Belgiju kao bivšu
kolonijalnu silu. značajna diskusija povela se oko pitanja
identiteta, gde su učesnici uvideli složenost pojma i nemogućnost
njegovog objašnjenja kroz jednostrane definicije. Naglasili su kako
identitet sam po sebi niti je dobar niti loš već da uvek zavisi od
konteksta u kojem se ispoljava, načina na koji se ispoljava, i obima
nametanja od strane drugih. Lidija Krnjajić iz Novog Sada naglasila
je kako u post-konfliktnim društvima poput Srbije obično nema
prostora za istine koje ne odgovaraju zvanično proklamovanoj, ali da
upravo teatar otvara prostor za njeno kazivanje i širenje.
Projekcija predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ i master
čas Zlatka Pakovića održani su u saradnji sa International
Partnership for Human Rights iz Brisela dok je projekciju snimka i
master čas podržala Evropsku unija u okviru programa „Europe for
Citizens“. Partneri na projektu bili su i Documenta-Centar za
suočavanje s prošlošću i Narodno pozorište Tuzla.
GALERIJA::: |
