SUDSKA
HRONIKA
Svedok tvrdi da su srbi Sarajevo koristili kao adut za
pregovaranje
On je izjavio da je grad pod opsadom služio kao
"kolektivni talac" za dobijanje ustupaka od strane bosanske vlade i
međunarodne zajednice.
Piše: Elma Mahmutović iz Sarajeva (TU br. 578, 21.
novembar 2008.)
Veštak tužilaštva je ove sedmice - na suđenju bivšem
komandantu jugoslovenske vojske, optuženom za ratne zločine - ispričao
kako je Sarajevo zauzimalo ključno mesto u planovima Beograda da stvori
"Veliku Srbiju".
Istoričar Robert Donja (Robert Donia) je pred Haški
tribunal pozvan kako bi objasnio istorijsku pozadinu na suđenju Momčilu
Perišiću, koji je optužen za zločine protiv čovečnosti, uključujući
progone, ubistva i istrebljenje civila u Bosni i Hrvatskoj u periodu od
1993. do 1995.
Donja se kao veštak tužilaštva pred ovim sudom već
pojavio u 11 drugih slučajeva. On je rekao da su - ostavši bez
Jugoslavije kao jedinstvene države - srpski političari nastojali da
ujedine ona područja bivše zemlje koja su bila naseljena Srbima, što je
iziskivalo etničko čišćenje onih delova istočne Bosne koji se nalaze uz
granicu sa Srbijom.
"Taj plan je bilo nemoguće ostvariti bez sile ili
pretnje silom - a to je pitanje oružja", rekao je Donja pred sudom. On
je napisao dva izveštaja koje su tužioci iskoristili za svrhe svog
dokaznog postupka: jedan se ticao stvaranja države bosanskih Srba; a
drugi, opsade Sarajeva.
On je rekao da je Sarajevo - koje je pod opsadom bilo
od 1992. do 1995. - predstavljalo ključan strateški element za Srbe,
pošto su, dejstvujući po njemu sa okolnih brda, bili u prilici da osnaže
svoju pregovaračku poziciju.
Perišić je tokom opsade Sarajeva, kao i u vreme
srebreničkog genocida (u julu 1995.), komandovao Vojskom Jugoslavije
(VJ). On se tereti za pomaganje i podsticanje nasumičnog ubijanja i
ranjavanja više hiljada sarajevskih civila u snajperskim napadima,
artiljerijskom i minobacačkom granatiranju.
Sarajevo je, po Donjinim rečima, kako za bosanske
Srbe, tako i za vladu u Beogradu - na čijem se čelu tada nalazio
Slobodan Milošević - bilo "kolektivni talac namenjen dobijanju ustupaka
od strane bosanske vlade i međunarodne zajednice".
U svom izveštaju o stvaranju države bosanskih Srba,
Donja je pak istakao da su se tokom raspada Jugoslavije osnovna načela
etničkih stranaka i stavovi njihovih lidera ticali statusa Bosne. Kao
predstavnica srpske zajednice, pogotovo je Srpska demokratska stranka
(SDS) bila gnevna zbog raspada Jugoslavije.
"Postojale su dve opcije u glavama lidera SDS-a.
Opcija A je podrazumevala očuvanje Jugoslavije, a opcija B, u slučaju da
Jugoslavija prestane da postoji, pridruživanje Srbiji", kazao je Donja.
Na pitanje tužiteljke Kerolajn Edžerton (Carolyn
Edgerton) o tome da li je tokom svog istraživanja naišao na dokaze koji
potvrđuju da je bosanskim Srbima stizala podrška od lidera iz Srbije,
Donja se pozvao na knjigu srbijanskog novinara Srđana Radulovića, pod
naslovom Sudbina Krajine.
U toj knjizi se citiraju Miloševićeve reči da "srpski
narod želi da živi u jedinstvenoj državi".
Na pitanje o tome da li su te ideje o ujedinjenju
Srbije i ostalih srpskih teritorija zastupali i vojni, a ne samo
politički lideri, Donja je potvrdio da je i komandant Vojske Republike
Srpske (VRS), Ratko Mladić, takođe izražavao slaganje sa tim stavom.
On je sudu rekao i kako je u beogradskom nedeljniku
NIN naišao na jedan intervju sa Mladićem, u kojem ovaj govori o vojnoj
operaciji VRS-a pod nazivim Lukavac 93, izvedenoj u leto 1993. Po
Donjinim rečima, Mladić je u tom intervjuu "izjavio kako je cilj te
operacije ujedinjenje srpskog naroda sa teritorija Bosne, Srbije i
okolnih zemalja".
Već u oktobru 1991., lideri SDS-a su po Donji -
suočeni sa pokušajem hrvatskih i bošnjačkih stranaka da stvore
demokratsku, suverenu državu - počeli da prete ratom.
Donja je sudijama prepričao jedan zapaljivi govor
kojeg je održao lider SDS-a i budući predsednik bosanskih Srba, Radovan
Karadžić. Naime, u svom obraćanju bosanskom parlamentu, Karadžić je
upozorio da bi "Bosna mogla krenuti istim onim krvavim putem kao
Slovenija i Hrvatska, a da bi muslimanski narod mogao biti odveden u
nestanak".
Svedok je potom potvrdio da je Beograd, tokom
neprijateljstava koja su usledila, obezbeđivao pomoć VRS-u. Pozvao se i
na snimak 50. sednice parlamenta bosanskih Srba, održane 1995., na kojoj
je Mladić rekao da je Beograd do aprila 1995. bio glavni snabdevač VRS-a
opremom i oružjem.
Štaviše, VRS-u i paravojnim formacijama plate su
stizale iz Beograda i zemlje koja je tada još uvek bila poznata pod
nazivom Jugoslavija - a to, po Donjinim rečima, Perišića čini odgovornim
za podršku bosanskim Srbima.
Tim odbrane je pokušao da dovede u pitanje
objektivnost Donjinih izveštaja tako što se podrobno raspitivao o
njegovim izvorima. S obzirom na činjenicu da je Donju kao veštaka
angažovalo tužilaštvo, koje mu je obezbedilo i neke od dokumenata,
odbrana je pokušala da ospori nepristrasnost njegovih izveštaja.
Međutim, svedok je izjavio da je koristio različite
izvore, poput knjiga, novinskih članaka i ličnih uspomena, te da su
njegovi izveštaji savršeno pouzdani, pošto se temelje isključivo na
činjenicama i zaključcima.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Elma Mahmutović je obučena novinarka IWPR-a iz
Sarajeva. |
