|
Prvo predavanje je održao sociolog religije Srđan
Barišić koji je sa učenicima razgovarao o značenju pojmova kao što
su ekstremizam, fundamentalizam, ekskluzivizam, monopolizacija
istine i literalizam. Govorio im je o različitim oblicima ekstremne
interpretacije svetskih religija (judaizma, hrišćanstva, islama),
ukazavši na podatak da se u svakoj verskoj tradiciji mogu naći
slični primeri ekstremnih učenja.
Predavanje istoričara Milivoja Bešlina je bilo
posvećeno savremenim procesima istorijskog revizionizma u Srbiji,
kao važnom segmentu nacionalističke ideologije i legitimacijskoj
osnovi desničarskog ekstremizma kod mladih. Ukazao je na primere
fabrikovanja istorije Drugog svetskog rata na jugoslovenskom
prostoru, a posebno se osvrnuo na tekuće procese rehabilitacije
Draže Mihailovića i Aćifa Hadžiahmetovića.
Evo nekih od stavova koje su učesnici izneli tokom
razgovora o ekstremizmu:
„Ekstremizam je neumerenost u ideologiji, a
suprotno od ekstremizma je umerenost“.
„Ekstremizam je izlazak iz opšteprihvaćenih
socijalnih odnosa“.
„Mislim da se ne priča dovoljno o ekstremističkim
pokretima. Zbog toga je veliki broj mojih vršnjaka neinformisan, ne
poseduje informacije vezane za te pokrete.“
„Ne znam šta se podrazumeva pod tim nazivom
’ekstremistička grupa’. Možda navijači ili neka sekta. Nisam
informisan dovoljno o tome.“
„Ekstremističke grupe su skinhedi, nacionalistički
i šovinistički pokreti.“
„Pod ekstremistima jedino mogu ubrojati navijače
fudbalskog kluba. Previše su destruktivni. Ne smatram da imamo
esktreme u drugim oblicima.“
„Verske grupe i navijači su ekstremisti.“
„U Srbiji prepoznajem Dveri kao ekstremističku
grupu.
Učesnicima su predočene propozicije takmičenja u
pisanju eseja na neku od tema predavanja, uključujući novčane
nagrade za tri najbolja eseja i njihovo objavljivanje u dnevnim
novinama, na sajtu Helsinškog odbora i drušvenim mrežama.
Helsinški odbor će radionice u okviru ovog
projekta održati i u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Kruševcu.
GALERIJA::: |
