|
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao je Školu
spoljne politike “Normalizacija odnosa sa susedima i mesto Srbije u
svetu”, u Beogradu od 10. do 13. aprila 2023. godine. Učesnici su
bili studenti, mladi profesionalci i novinari iz cele Srbije, do 35
godina starosti.
Škola je održana uz podršku Evropske unije, Ministarstva spoljnih
poslova i međunarodne saradnje Republike Italije i Vlade Australije.
Preduslov za članstvo u EU
Prostor bivše Jugoslavije geografski i politički je preoblikovan
ratovima devedesetih, čije nasleđe značajno utiče na bilateralne
odnose i evroatlantske integracije novostvorenih država.
Normalizacija odnosa sa susedima postala je dominantno očekivanje
međunarodne zajednice, a Srbiji i preduslov za članstvo u Evropskoj
uniji.
Najnovija prestrojavanja u međunarodnim odnosima, podstaknuta ratom
u Ukrajini, pred Srbiju i njene susede stavljaju jasnija očekivanja
i konkretne predloge za finalizaciju postkonfliktne stabilizacije. U
tom procesu su, međutim, aktivni i faktori koji teže održavanju
konfliktnog potencijala i držanju regiona u stanju permanentne
zaostalosti.
Renomirani predavači, eksperti u oblasti međunarodnih i regionalnih
odnosa, spoljne politike i EU integracija, potrudili su se tokom
četiri dana trajanja škole da stave u fokusu budu žarišne tačke
spoljne politike Srbije sa ciljem sagledavanja ključnih aktera,
mogućih puteva i posledica koje pojedini odabiri mogu da donesu
građanima.
Zajedno sa učesnicima, predavači su tragali za odgovorima na pitanje
zašto Srbija nema jasno definisanu spoljnu politiku i šta je
potrebno uraditi kako bi završila svoju transformaciju u moderno i
demokratsko društvo.
O regionalnim odnosima i potrebi dijaloga
Polaznike je sa osnovama spoljne politike Srbije na početku škole
upoznala Sonja Biserko, osnivačica i predsednica Helsinškog odbora
za ljudska prava u Srbiji.
O regionalnim odnosima, političkim protokolima i sporazumima o
ekonomskoj saradnji govorila je dr Jelica Minić. Prof. dr Dragan
Đukanović bavio se emancipacijom balkanskih naroda od XIX do kraja
XX veka i stvaranjem nacionalnih država.
Drugi dan Škole spoljne politike protekao je vrlo dinamično.
Predavanje dr Borisa Varge na temu geostrateškog položaja Srbije, o
ukrajinskom ratu i novoj geopolitičkoj stvarnosti uključilo je sve
polaznike u aktivnu diskusiju.
Dr Duško Lopandić je govorio o mirovnom projektu EU, njenoj spoljnoj
i bezbednosnoj politici i vrednostima koje promoviše, zašto je EU
značajna za Srbiju i balkanske zemlje i šta dobijaju članstvom.
Za kraj dana, o odnosu Srbije i Kosova pričao je Aleksandar
Sekulović. Brojna pitanja i komentari potvrdili su značaj i potrebu
dijaloga o ovoj trenutno najaktuelnijoj temi.
“Hladni rat uzima još jednu žrtvu, a to su mediji“
Novi bezbednosni izazovi u svetu, posebno u Evropi, bili su prva
tema trećeg dana Škole spoljne politike. Polaznici su od ambasadorke
Branke Latinović saznali više o multilateralnim organizacijama
(OEBS, UN), Helsinškom aktu iz 1975. godine i Pariskoj Povelji o
miru 1990, NPT osnovama međunarodnog delovanja prema razoružanju i
neširenju nuklearnog oružja.
O ruskoj ulozi u novim međunarodnim okolnostima i aspiraciji da
povrati svoju globalnu ulogu govorio je ambasador Srećko Đukić. On
je napravio paralelu srpsko-ruskih odnosa nekada i sada, navodeći
Karađorđevo mišljenje objavljeno 1892/93 u Malim novinama: „Naš
pravoslavni imperator kada ima snage za nas nema vremena, a kada ima
vremena nema snage. Rusi nikada nisu dali da mi štogod sami sa
Turcima udešavamo. Oni su uvek hteli da to sve ide preko njih“.
Seška Stanojlović je pričala o kineskom mestu u geopolitičkim
odnosima i uticaju na svetskoj sceni.
Poslednji dan škole započeo je posetom Delegaciji Evropske unije u
Srbii i razgovorom sa šefom političkog odeljenja, Dirkom Lorencom.
Nekadašnji ambasador u SAD-u Ivan Vujačić govorio je u svom
predavanju o odnosima SAD i Balkana (1990 – 2023) i o aktuelnom
sporazumu o normalizaciji odnosa sa Kosovom i ključnoj ulozi SAD.
„Nije prirodno da Amerika bude naš glavni partner, prirodno je da su
to Nemačka, Austrija, Italija, i okolne zemlje, bliže su. Nije
realno da Amerika bude glavni investitor“, istakao je Vujačić.
Novinar Boško Jakšić je govorio o ulozi medija i izveštavanju o
međunarodnim odnosima, medijskoj spoljnopolitičkoj mreži, ulozi
društvenih mreža i interneta u kreiranju javnosti.
„Danas postoji istočno i zapadno novinarstvo, dva bloka koju su
različita. Mislim da je ta podela loša i da hladni rat uzima još
jednu žrtvu, a to su mediji“, rekao je Jakšić.
Škola opravdala očekivanja učesnika
Polaznici su ocenili da je škola opravdala njihova očekivanja i da
su saznali mnogo novih informacija koje ne mogu svakodnevno da čuju,
na fakultetima ili u medijima. Kao posebnu vrednost istakli su
mogućnost da iz prve ruke čuju konkretna iskustva predavača.
Škola je zvanično završena dodelom sertifikata polaznicima. U
narednom periodu oni će pisati radove na odabranu temu i učestvovati
u aktivnostima Helsinškog odbora, a imaće i praksu u medijima.
GALERIJA::: |
