Izgubljena godina

Godišnji izveštaj za 2007. godinu

Acrobat PDF (4.59mb) >>>

Karakter političkih promena u Srbiji 5. oktobra 2000. godine i kasnije, u decembru 2003 (nakon ubistva premijera Đinđića), nije obezbedio konsenzus u pogledu temeljnih savremenih vrednosti, uključujući i ljudska prava na kojima srbijansko društvo treba da počiva. To se odražava i na javni diskurs kojim dominira argumentacija o "ugroženosti srpstva" i "zaveri sveta" protiv Srba zbog njihove slobodoljubivosti. U tom smislu poricanje odgovornosti za zločine i masovna kršenja ljudskih prava je "logična" posledica strategije srpskih elita koje sprečavaju otvaranje dijaloga na tu temu, konstatuje godišnji izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Prihvatanjem (mada nevoljno i nepotpuno) međunarodnog prava - koje će dugoročno imati važnu ulogu u zaštiti ljudskih prava, Srbija je dobila okvir neophodan za promicanje koncepta ljudskih prava. Međutim, u toku 2007, kao i prethodnih godina, Srbija nije u potpunosti sarađivala sa Haškim tribunalom. Štaviše, u toku prošle godine ta saradnja je takoreći zaustavljena, a izručenje Ratka Mladića i još trojice optuženih prestali su biti tema u domaćoj javnosti. Medijska manipulacija o tome gde se nalazi najpoznatiji haški optuženik i slepo verovanje Karle del Ponte, glavne tužiteljice, da će ubediti srbijanskog premijera da preda Ratka Mladića doveli su do banalizacije i marginalizacije ove važne teme.

Prema ocenama izveštaja za 2007. godinu, u senci rešavanja statusa Kosova, kroz medije i sa skupštinske govornice sugerišu se "uniformnost i homogenizacija, vrednosno jednoumlje, jedinstvo nacije i vere". Paralelno sa retoričkom odbranom Kosova, kroz medije se prebacuje krivica za celokupno stanje i gubitak Kosova na "domaće izdajnike" koji se tako pretvaraju u "žrtvene jarce".

U najnovijem godišnjem izveštaju pod naslovom "Srbija 2007: Samoizolacija - realnost i cilj " Helsinški odbor ističe je 2007. godina je za Srbiju još jedna izgubljena godina u traganju za vlastitim identitetom i vizijom budućnosti. U suštini, nacionalizam bio i ostao dominantna politička opcija koja do sada nije dobila respektabilnu alternativu. Srpska politička klasa i elita nisu se odrekli teritorijalnih pretenzija, čak ni u godini kada je nekadašnja Jugoslavija, rešavanjem kosovskog statusa, ušla u završnu fazu raspada. Srbija nije mogla ostvariti funkcionalnu modernu državu, jer je državnom pitanju (ekspanziji) uvek davala prioritet na štetu civilnih vrednosti, suvereniteta građana i participativne demokratije.

Na preko 500 stranica teksta, izveštaj Odbora za 2007. godinu, pored uvoda, pokriva oblasti grupisane u sledeća poglavlja - "Elita i alternativa", "Društveno-ekonomski procesi", Transformacija struktura državne sile", "Verske zajednice", "Ustavno-pravni okvir", "Regionalni izazovi", "Obrazovanje", "Medijska scena", " Nationalne manjine", "Srbija i Haški sud", "Redefinisanje spoljopolitičke orijentacije", "Nezavisnost Kosova" i "Srbija i susedi".

Sa osvrtom na prethodnu godinu, Helsinški odbor ukazuje da poruke da Srbija može biti partner Evropskoj uniji samo ako je cela dovode u pitanje njenu privrženost procesima evropskih integracija. Optužbe na račun SAD i NATO da podstiču fragmentaciju Srbije i stvaranje "lažne države", protivljenje dolasku misije EU na Kosovo, povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, pohvale na račun policije nakon skandaloznog mitinga u Beogradu i izostanak oštre osude nasilja i pljački, vode oštroj polarizaciji u društvu i izazivaju zabrinutost ne samo manjina, nego i liberalnog građanstva.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji preporučuje:
- Da nova vlada odmah vrata diplomatske odnose sa svetom na nivo pre proglašenja nezavisnosti Kosova;
- Da u što kraćem roku stabilizuje unutrašnji politički ambijent kako bi se obnovilo poljuljano poverenje stranih investitora i banaka:
- Da se što hitnije nastave pregovori sa EU za pristupanje Sporazumu o stabilizaciji i približivanju (SSP) kako bi se otvorila perspektiva pristupa fondovina EU, neophodnim za ekonomski i društveni oporavak zemlje:
- Da se što pre završi proces privatizacije javnih preduzeća;
- Da vlada vodi stimulativnu politiku prema malim i srednjim preduzećima;
- Da konstruktivno priđe saradnji sa Haškim tribunalom i u tom smislu preda sve tražene optuženike koji se kriju u Srbiji;
- Da sprovede reformu obrazovanja u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i zahtevima vremena bez čega Srbija trajno ostaje bez ljudskog resursa neophodnog za strukturne promene društva i privrede;
- Da se stvori povoljan ambijent za otvaranje društvene rasprave o Miloševićevom nasleđu kako bi se napravio bilans dvodecenijske promašene politike i stvorili uslovi za raspravu o alternativnim opcijama za budućnost Srbije;
- Da se spreči partokratija i omogući profesionalizacija državne uprave i drugih relevantnih ustanova i institucija;
- Da se stvori atmosfera za promovisanje koncepta ljudskih prava i posebno definiše politika uključivanja manjina u politički, društveni i ekonomski život na ravnopravnim osnovama;
- Da se organi države sa posebnim senzibilitetom odnose prema socijalno ugroženim kategorijama stanovništva kao što su deca, stari, hendikepirani i druge osetljive grupe;

Izveštaj za 2007. godinu, štampan na srpskom i engleskom jeziku, objavljen je zahvaljujući pomoći Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava. Uskoro će biti dostupan na sajtu www.helsinki.org.yu , a sada već u kancelariji Odbora - Ulica Rige od Fere 20/V.

Beograd, 2. juni 2007.

Acrobat PDF (4.59mb) >>>