Ljudska
prava, demokratija i - nasilje
Godišnji izveštaj za 2008.
Acrobat PDF (2.48mb) >>>
GODINA NASILJA NA SVIM NIVOIMA - godišnji
izveštaj za 2008 -
Izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
za 2008. i ovog puta nastoji da analizira ukupnu političku, društvenu i
ekonomsku atmosfera u kojoj su se u protekloj godini promovisala i
štitila prava. Stoga je i izveštaj za 2008. godinu objavljen pod
naslovom "Ljudska prava, demokratija i - nasilje".
To što je Srbija vodila ratove u kojima "nije
učestvovala" delimično i do današnjeg dana objašnjava visok stepen
nasilja u svim sferama života. Nasilje je i posledica odsustva
odgovorajućih mera za tretiranje trauma i frustracija, posebno mladih
ljudi. A nekažnjivost i neadekvatna osuda zločina tokom dvadeset godina
ustoličili su model nasilja kao dominantan i društveno opravdan.
Negativan odnos prema Haškom tribunalu, i njegovo stalno podrivanje i
omalovažavanje - uprkos delimičnoj saradnji - sprečili su da se barem u
izvesnoj meri uspostave civilizacijski odnos prema zločinu i moralnim
vrednostima. Izostanak primene mehanizama tranzicione pravde, kao
jedinog načina da se napravi raskid sa represivnim režimom iz
devedesetih godina prošlog veka, onemogućili su istinski napredak, pre
svega u domenu moralnih standarda neophodnih za normalno funkcionisanje
društva i države. Ovo se, između ostalog, konstatuje u najnovijem
godišnjem izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Mnogi
problemi proizilaze i iz činjenice da u Srbiji nema konsenzusa oko
kulturnog obrasca i sistema vrednosti, jer nema konsenzusa oko
redefisnisanja nacionalnog programa. Uprkos faktičkom porazu, anahroni
nacionalni program još nije napušten, što Srbiju i dalje čini
nedefinisanom državom. Nedefinisano pitanje Kosova stavlja je u poziciju
nezaokružene države - a najveću cenu te "nezaokruženosti" plaćaju
institucije kojima javnost ionako sve manje veruje.
Osvrćući se na proteklu godinu, izveštaj navodi da su
građani, sa svoje strane, jasno potvrdili da svoju perspektivu vide u
evropskim integracijama, dok se politička elita kretala između
neutralnosti sa osloncem na Rusiju i očekivanja solidarnosti i pomoći
Evropske unije. Istrajavala je na teritorijalnim pretenzijama,
prvenstveno prema Republici Srpskoj, što je radikalizovano nakon
proglašenja nezavisnosti Kosova. Takva ambivalentna strateška
orijentacija blokirala je političku energiju i Srbija je propustila
šanse koje je mogla da iskoristi kao kompenzaciju za Kosovo.
U godišnjem izveštaju "Srbija 2008: Ljudska prava,
demokratija i - nasilje" Helsinški odbor podseća da je za društva koja
karakteriše visok stepen društvene konfliktnosti i neintegrisanosti, ne
samo etničke već i znatno šire - kakvo je srbijansko - od izuzetne
važnosti da smanjuju potencijale za konflikte i stvaraju uslove za
povoljan razvoj i stabilnost. Za srbijansko društvo - u 2008. ali i ovoj
godini - evroatlantska perspektiva je mogući kohezioni faktor za
mobilizaciju društvene energije, što potvrđuje i činjenica da je
potpisivanje SSP sa EU aprila 2008. godine praktično i obezbedilo pobedu
proevropskom bloku. Nažalost, neizvesnost oko pristupanja Srbije NATO će
i u narednom periodu stvarati tenzije.
Srbija praktično još nije pristupila sistematskoj i
dugoročnoj institucionalnoj izgradnji društva kompatibilnog sa EU. Zato
je neophodno da se Srbija što čvršće veže za evropske integracije kako
bi se postupno stvarala veza koja će dovesti i do kvalitativnih pomaka.
Bez ozbiljnijeg angažmana EU, Srbija će se teško pomerati u pravcu
evroatlantskih integracija. Globalna, ali i unutrašnja kriza, su
okolnosti koje mogu dovesti do sazrevanja odluke unutar društva da je to
i jedini valjani pravac kojim zemlja treba da se kreće.
Na preko 500 stranica teksta, izveštaj Odbora za 2008.
godinu, pored uvoda pod naslovom "Bez konsenzusa o sistemu vrednosti",
pokriva oblasti grupisane u sledeća poglavlja - "Društveni kontekst -
ksenofobija, rasizam i netolerancija", "Mehanizmi državne prinude",
"Sloboda vere", "Pravni sistem", "Ekonomski i socijalni kontekst", "Bauk
decentralizacije", "Nacionalne manjine", "Mediji", "Odnosi sa susedima"
i "Odnosi sa svetom".
Helsinški odbor u godišnjem izveštaju za 2008, između
ostalog, preporučuje Narodnoj skupštini, Vladi i ministarstvima
Republike Srbije:
- Promenu odredbi Ustava iz 2006, koje ograničavaju približavanje Srbije
evroatlanskim integracijama i uskladjivanje sa evropskim standardima (na
primer, odredbe koje se odnose na nezavisnost sudske vlasti, slobodu
mišljenja, teritorijalnu organizaciju, predsednika Republike, a posebno
odredbu kojom se propisuje procedura bilo kakve promene Ustava).
Donošenje zakona o izborima koji bi obezbedio veću samostalnost članova
parlamenta i smanjio uticaj političkih partija.
- Promenu postojećeg Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi radi
većeg i neposrednijeg učešća građana u kreiranju za njih važnih odluka.
- Intenzivnu i stalnu kampanju vlade za toleranciju, protiv rasizma i
diskriminacije, i promociju ljudskih prava kroz obrazovni sistem i
medije.
- Primenu u praksi svih međunarodnih dokumenata koje je država
ratifikovala i hitnu ratifikaciju potpisanih konvencija.
- Prihvatanje sugestije komesara za ljudska prava Saveta Evrope i
usvajanje sveobuhvatnog nacionalnog plana za ljudska prava u koju bi se
uključila i nevladine organizacije.
- Stvaranje društvene atmosfere u kojoj se štite i ravnopravno tretiraju
sve manjinske grupe, gej grupe i pojedinci, kao i branitelji ljudskih
prava. Blagovremeno reagovanje na sve oblike "govora mržnje" i
sankcionisanje "govor mržnje" političara i drugih javnih ličnosti koji
svojim delovanjem uspostavljaju standarde.
- Hitno usvajanje zakona o nevladinim organizacijama i uspostavljanje
efikasne saradnje sa civilnim sektorom.
- Pružanje javne podrške svim nezavisnim institucijama (pre svega,
kancelarijama zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog
značaja).
- Promovisanje rada MKSJ i adekvatnu interpretaciju njegovih presuda u
javnosti.
- Podršku uspostavljanju etičkih standarda u novinarstvu, naročito kada
je reč o medijima koji imaju nacionalnu pokrivenost, i zaštitu novinara
koji su često izloženi šikaniranju zbog objektivnog izveštavanja.
Formiranje Saveta za medije koji bi štitio građane od neodgovornog
pisanja medija.
- Aktivnu politiku Vlade za uključivanje manjina u širu političku,
ekonomsku i kulturnu zajednicu Srbije. Ovo se posebno odnosi na
ekonomsko uključivanje manjina kao što su Romi, Albanci i Bošnjaci,
odnosno one manjine koje su nastanjene u nerazvijenim regionima. Hitno
donošenje zakona o nacionalnim savetima.
- Izmene Zakona o verskim zajednicama, kao i Pravilnika, koji sada
omogućuju gotovo potpunu proizvoljnost izvršne vlasti.
- Implementaciju Strategije za mentalno zdravlje i kontrolu njenog
sprovođenja. Izradu nacrta zakona za zaštitu prava osoba sa poremećajima
u mentalnom zdravlju i zakona o socijalnoj zaštiti, i obezbeđivanje
uslova za vaninstitucionalno lečenje i smeštaj svih korisnika kojima
zdravstveno stanje to dozvoljava.
- Promociju razvoja nerazvijenih regiona kroz poboljšanje
infrastrukture, smanjenje siromaštva i regionalnu stabilnost, posebno u
Sandžaku.
- Poboljšanje odnosa sa svim susedima, što je i uslov za priključivanje
evropskim integracijama. Od posebnog značaja bi bila promena stava
Srbije prema BiH.
- Donošenje novog zakona o policiji, kako bi se nastavile reforme, kao i
donošenje novog zakona o BIA i ostalim obaveštajno-bezbednosnim
službama.
- Formiranje Kancelarije Saveta za nacionalnu Aktivnosti, kako bi ovo
telo moglo normalno da funkcioniše i kako bi se njegove odluke
sprovodile u praksi.
Preporuke Odbora međunarodnoj zajednici su sledeće:
- U sadašnjoj situaciji, bez uslovljavanja od strane EU za brži prijem
Srbije, kao i Bosne i Hercegovine i Kosova. U Srbiji, pored Vlade, veći
oslonac na građane koji su jasno pokazali da svoju budućnost vide u
Evropi.
- Posebna pažnja i podrška malim i srednjim preduzećima, lokalnim
upravama, asocijacijama mladih, kako bi se dugoročno jačao unutrašnji
potencijal za demokratizaciju.
- Veća podrška civilnom sektoru, posebno organizacijama za ljudska
prava, kao autentičnim promoterima evropskog vrednosnog sistema.
- Ubrzano stavljanje Srbije na belu šengensku listu.
- Kontinuirano praćenje stanja ljudskih i manjinskih prava, posebno u
multietničkim delovima Srbije.
- Podrška nezavisnim medijima čija je uloga u procesu demokratizacije
nezaobilazna.
- Podrška decentralizaciji i regionalizaciji Srbije, kao bitnim
pretpostavkama demokratizacije.
- Podrška evropskoj orijentaciji Vojvodine (EU) koja može biti model za
ostale regione u Srbiji.
Izveštaj za 2008. godinu, štampan na srpskom i
engleskom jeziku, objavljen je zahvaljujući pomoći Švedskog helsinškog
komiteta za ljudska prava. Od juče je dostupan na sajtu
www.helsinki.org.rs, kao i u kancelariji Odbora - Ulica Rige od Fere
20/V.
Beograd, 1. juni 2009.
Acrobat PDF (2.48mb) >>> |
