SAOPŠTENJE
POVODOM KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV DOBRICE ĆOSIĆA
Beograd, 15. april 2009. godine
Povodom pisane izjave Dobrice Ćosića, dostavljene redakciji B92 i
drugim medijima, u kojoj on obaveštava gledaoce i čitalačku publiku "da ne
namerava da brani svoja dela na sudu", nego "da su čitaoci jedine sudije i
advokati" njegovih knjiga, Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za
ljudska prava naglašavaju da se i sami nadaju da knjige Dobrice Ćosića, kao što ni do
sada nisu bile, neće nikada ni biti na sudu.
S druge strane, Helsinški odbor i YUCOM se nadaju da će se na
optuženičkoj klupi naći Dobrica Ćosić i da će javni tužilac, i pored političkog
pritiska kojem je očigledno izložen imajući u vidu činjenicu da se o slučaju Ćosić
izjasnio i predsednik Republike, smoći snage da postupi po zakonu i optuži Dobricu
Ćosića za krivična dela Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti
iz člana 317. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije, kao i krivično delo Rasna i
druga diskriminacija iz člana 387. stav 3. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava i
dalje insistiraju da Ćosićeva kvalifikacija albanskog naroda (od koje se nikada nije
ogradio): "Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana,
uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg,
najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda - srpskog naroda",
predstavlja eklatantan primer govora mržnje. Zbog toga, a i jasnih međunarodnih obaveza
koje su preuzeli, državni organi moraju da pošalju jasnu poruku građanima da u Srbiji
rasizam i govor mržnje više nikada neće prolaziti nekažnjeno. Patetično sakrivanje
iza navoda o deliktu mišljenja ili slobodi izražavanja, o knjigama i čitaocima
predstavlja demagoško skretanje pažnje sa posebne odgovornosti koju javne ličnosti
imaju u suzbijanju, a ne raspirivanju mržnje i diskriminacije.
Biljana Kovačević-Vučo i
Sonja Biserko |
