|
Napadi predstavnika vlasti na
organizaciju CRTA imaju
karakteristike opasne, organizovane
i kontinuirane kampanje kojoj je
cilj diskreditacija i zatvaranje ove
organizacije. Povod za najnoviju
kampanju protiv CRTA, koja traje već
sedmicama, je kredibilan i
profesionalan izveštaj o izborima,
(17. decembar, 2023) prošle godine,
koji ukazuje na izborni inžinjering
i ozbiljne neregularnosti.
Najveću odgovornost za kampanju, kao
najuticjaniji državni funkcioner,
snosi predsednik Srbije Aleksandar
Vučić, jer ne samo da ne osuđuje
grube napade funkcionera svoje
stranke na ovu organizaciju, već se
i uključio u kampanju
diskvalifikacije CRTA kao stranog
plaćenika. Posebno opasan ton
kampanji dao je visoki funkcioner i
doskorašnji poslanik Srpske napredne
stranke Vladimir Đukanović,
objavljujući da bi članove
organizacije CRTA trebalo uhapsiti
zbog „zbog obmane javnosti o
navodnoj krađi, kao i uznemirenja
javnosti", te da bi tu „organizaciju
trebalo zabraniti".
Ovu kampanju čini opasnom, po
međunarodnim standardima za zaštitu
branitelja ljudskih prava, i to što
se ona vodi različitim povodima, u
kontinuitetu tokom višegodišnjeg
perioda. Naime, 2021. godine,
poslanici Srpske napredne stranke
Aleksandar Martinović i Vladimir
Orlić optužili su CRTA za državni
udar. Iako je CRTA tada zahtevala od
Tužilaštva da ispita navode
poslanika na osnovu čega oni to
tvrde, jer je reč o ozbiljnim
optužbama, to se nikad nije desilo.
Napadi na CRTA odigravaju se u
uzavreloj atmosferi oko izborne
krađe, drastičnog pogoršavanja
stanja na polju ljudskih prava,
sužavanja prostora za rad civilnog
društva, gušenja slobode
izražavanja, kontrole medija i
visokog stepene korumpiranosti u
institucijama, sudstva i policije
pod kontrolom vlasti i porasta
fizičkog nasilja. Po međunarodnim
standardima, ovakvo okruženje čini
napade na aktiviste organizacija
civilnog društva izuzetno rizičnim.
Najnoviji napadi čine da CRTA bude
jedna od najugroženijh organizacija
civilnog društva u Srbiji, ali
predstavljaju upozorenje i celom
civilnom sektoru koji svojom
posvećenošću i stručnošću ukazuje na
kršenje ljudskih prava i
demokratskih procedura. Helsinški
odbor izražava zabrinutost u strahu
da vlast, intenziviranjem ovakvih
napada na civilno društvo priprema
slične mere kojje su već doneli
Viktor Orban, Milorad Dodik i
Vladimir Putin, u nameri da
maksimalno ograniče, ili potpuno
onemoguće rad organizacija civilnog
društva.
Organizacije civilnog društva u
Srbiji su već godinama najvažniji
akter demokratizacije i zagovaranja
evropskih integracija Srbije.
Povodom napada na organizaciju CRTA
neophodna je reakcija državnih
organa, medija i solidarnost čitavog
civilnog sektora. |
