MA KOLIKO TEŽAK I MUČAN, RAZGOVOR O PROŠLOSTI JE NEOPHODAN

Četvrti u nizu seminara u okviru projekta "Priprema budućih lidera: nastavak programa"

Srebrenica, 2-4. maj 2008.

"Kada sam rekla da idem u Srebrenicu, moji su me pitali: 'Šta ćeš tamo? Jel' znaš gde ideš? Rekla sam da znam i sada vam kažem da se uopšte ne kajem što sam došla ovamo".

Poslednji seminar, od ukupno četiri koliko ih je predviđeno projektom, održan je početkom maja u Srebrenici. Za tri dana koliko su boravili u ovom gradiću u kome je počinjen najveći zločin u Evropi nakon Drugog svetskog rata, polaznici seminara, mladi ljudi iz Vojvodine, posetili su memorijalni centar u Potočarima, razgovarali i družili se sa članovima Omladinskog centra, ženama iz udruženja "Majke Srebrenice" i načelnikom opštine. Mladim Vojvođanima/kama su i predstavljene aktivnosti "Kuće povjerenja" u kojoj su bili smešteni tokom svog boravka u Srebrenici. U subotu posle podne organizovan je izlet, a uveče "plesno veče" za mlade Srebreničane i njihove goste iz Vojvodine.

Razgovarajući na temu sočavanja sa prošlošću mladi ljudi iz Vojvodine i Srebrenice brzo su se složili da vlasti u obe države ne poklanjaju dovoljno pažnje ovom problemu. Po njihovom mišljenju na delu je strategija potiskivanja i prećutkivanja. "Nama, mladim ljudima, potreban je otvoren razgovor, ma koliko on bio težak i mučan, o svim mračnim stranama neposredne prošlosti". Bez takvog razgovora, smatraju mladi, "nema normalnog života, ni moralnog, ni političkog, ni privrednog". Bez suočavanja nema budućnosti, već večno ponavljanje istog - nasilja, nepravde i zločina. "Postoji tendencija da se ovaj problem svede na problem saradnje sa Haškim tribunalom, što je pogrešno. Sudska pravda nije dovoljna, jer neće svi koji su učestvovali u nedelima biti kažnjeni, ni u Hagu, ni pred domaćim sudovima", rekla je jedna u učesnica seminara. Tokom razgovora, jedan od mladih Srebreničana je naglasio: "Za razliku od vas iz Vojvodine, mi živimo u gradu pritisnutom velikim zločinom. Ali ja neću da živim u gradu muzeju, neću da budem stanovnik muzeja, nego stanovnik grada u kome ćemo mi mladi ljudi živeti kao i svi drugi mladi ljudi u svim drugim gradovima".

Na pitanje u čemu je po njihovom mišljenju značaj suočavanja sa prošlošću ponuđeni odgovori bi se mogli rezimirati u sledećim stavovima: "Kroz suočavanje možemo lakše prepoznati i (buduće) zlo i efikasnije mu se suprotstaviti" i "Suočavanje je važno da saznamo istinu. Istina nam je potrebna zbog pravde, a pravda zbog mira na ovim prostorima". Ili, kako je to rekao jedan od učesnika seminara: "Suočavanje sa mračnom prošlošću i zločinima počinjenim u ovim ratovima može tako dramatično delovati na ljude da menja njihovu ličnost. Ja sam učestvovao na nekoliko seminara i to je na mene ostavilo vrlo dubok trag".

Suze u očima polaznica seminara rečito svedoče o tome koliko je razgovor sa članicama udruženja "Majke Srebrenice" bio delikatan i potresan. "Ja čekam, a mojih nigde nema. Nema ih ni među živima, ni među mrtvima. Njih nema, ali zato ima negiranja zločina". "Nas vređa negiranje zločina. Srebrenica je veoma teška priča. Živimo u mučnom isčekivanju. Živimo u moru... moru belih nišana". "Najteže mi pada kada prođem gradom i vidim ljude koji su učestvovali u zločinima kako se slobodno šetkaju. Ima ovde praznih kuća, kuća u kojima niko ne živi, jer su svi koji su u njima živeli pobijeni". "Svi koji su činili zločine, bez obzira na kojoj su strani bili, treba da budu kažnjeni. Ali, ni svet, ni domaće javno mnenje ne žele da se Karadžić i Mladić uhapse i kazne". Ovo su samo neki citati srebreničkih majki. Razgovorom sa članicama udruženja "Majke Srebrenice" veoma spretno je moderirao Rade Vukosav.

Poslednjeg dana boravka u Srebrenici sa mladim Vojvođanima razgovarao je Abdurahman Malkić, načelnik opštine. On je istakao da su međusobni odnosi građana još uvek opterećeni nepoverenjem koje utiče čak i na tako trivijalne stvari kakav je odlazak lekaru. Po njegovom mišljenju, treba intenzivnije raditi na suočavanju, ali je postavio i pitanje kako, "kada se istina etnizuje i kada živimo u zatvorenim krugovima koji se nigde ne dodiruju". "Važan korak u dobrom smeru bio bi kada bi se zakonom zabranilo negiranje genocida i kada bi bilo manje opstrukcija oko povratka izbeglica" rekao je gospodin Malkić, dodajući da na povratak ljudi (u Srebrenicu) utiče mnogo faktora, a jedan od njih je i obrazovni sistem. "Mnogi roditelji ne žele da njihova deca slušaju predavanja o tome da su Bošnjaci želeli da proteraju Srbe", navodi Abdurahman Malkić. Po njegovim rečima i među predavačima ima onih koji su smatraju da se ne može živeti zajedno. Obnova porušenih kuća ide sporo (do sada obnovljena samo jedna trećina). Građanima se vraća njihova imovina, ali se ona ponekad ne može koristiti, jer se nalazi u minskim poljima. Malkić je izjavio da je prošle godine organizovana zajednička komemoracija žrtava zločina, te da se sa takvom praksom nastoji nastaviti i dalje.

Poseta Srebrenici nije ostavila ravodušnim nijednog učesnika seminara. Prilikom evaluacije mladi Vojvođani su istakli da je odlazak i boravak u Srebrenici bio odlično organizovan, veoma informativan, te da su ovakvi "živi" razgovori mnogo bolji od "suvih" akademskih predavanja. Posebno je istaknut razgovor sa mladima iz Srebrenice i članicama udruženja "Majke Srebrenice". "Nikada nisam videla tako lepu prirodu, srela ljubaznije ljude i čula potresnije priče. Mislim da bi ostali mladi ljudi u Srbiji trebali da vide i čuju ovo što smo mi videli i čuli," rekla je mlada Novosađanka.

Na seminaru su učestvovali mladi ljudi iz Zrenjanina, Novog Sada, Beočina, Rume, Stare Pazove i Inđije.

Želju da putuju u Srebrenicu iskazalo je više od 20 ljudi. Formirani spisak polaznika je, u poslednjem trenutku, morao biti redukovan, jer zbog novonastalih obaveza nekoliko prijavljenih (ukupno 5) nije moglo u zakazano vreme otputovati u Srebrenicu.

O radu seminara izvestavali su Dnevni avaz i Radio Dojče vele.

Projekat se realizuje zahvaljujući podršci Balkan Trust for Democracy.