|
Projekat je nastavak kontinuiranog delovanja HO na
zaštiti ljudskih prava, posebno ugroženih grupa stanovništva. Kao
prva lokalna nevladina organizacija koja se specijalizovala, između
ostalog, za monitoring socijalnih ustanova i specijalnih
psihijatrijskih bolnica, Helsinški odbor već godinama unazad ukazuje
na neodrživost i neophodnost da se izvrši radikalna reforma sistema
zdravstvene i socijalne zaštite. Promene koje treba započeti bez
odlaganja, vezane su za zaštitu i podršku osoba sa mentalnim
poteškoćama.
Imajući u vidu, pre svega, obavezu države da se
predano posveti borbi protiv svih vidova diskriminacije i podizanju
nivoa zaštite ljudskih prava, kao i činjenicu da će proces pregovora
sa Evropskom unijom i mogućnost korišćenja predpristupnih fondova
ojačati njene kapacitete, Helsinški odbor smatra da nema opravdanja
da Srbija dalje odlaže početak deinstitucionalizacije.
Naime, Strategija razvoja zaštite mentalnog
zdravlja, usvojena 2007.godine, nije donela očekivane rezultate, a
dugo pripreman Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama usvojen
je tek 2013. godine, uz velike primedbe dela stručne javnosti,
Zaštitnika građana i organizacija civilnog društva. Po svemu sudeći,
usvajanje zakona koji nije u skladu sa strategijom i principima
razvoja službi za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici,
izdejstvovale su jake interesne grupe, prvenstveno u oblasti
zdravstva. Najveći otpor neophodnoj reformi u lečenju osoba sa
mentalnim smetnjama pružaju, očekivano, psihijatri i drugi
medicinski stručnjaci, ali ne treba zanemariti ni ostale otežavajuće
faktore – neznanje među visoko obrazovanim kadrovima svih profila,
nespremnost države da transformiše psihijatrijske i druge ustanove u
službe koje pružaju individualizovane usluge u zajednici, predrasude
i stereotipe među stanovništvom, ekonomska ograničenja i finansijske
izazove itd.
Projekat „Kampanja civilnog društva za efikasnu
zaštitu osoba sa mentalnim poremećajima“ ima za cilj da podstakne i
pomogne uspostavljanje Centara za mentalno zdravlje širom Srbije,
smanjivanje broja korisnika/pacijenata u socijalnim i zdravstvenim
ustanovama i njihovo postepeno zatvaranje ili transformaciju, izmenu
postojećih i usvajanje novih propisa u različitim oblastima, koji će
obezbediti odgovarajući pravni okvir za sistemsku zaštitu ljudskih
prava osoba sa mentalnim poteškoćama, okupljanje i zajedničko
delovanje organizacija civilnog društva, kampanju za podršku
javnosti itd.
U prvim mesecima realizacije projekta formirana je
radna grupa u čijem radu učestvuju, pored HO i IAN-a, i predstavnici
brojnih organizacija i institucija (Zaštitnik građana, Pokrajinski
ombudsman, OEBS, Evropska komisija u Srbiji, UNDP, Caritas,
Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne
politike, MDRI, Beogradski centar za ljudska prava, YUCOM, udruženja
korisnika psihijatrijskih usluga...). Ovo neformalno telo je
otvoreno za sve organizacije koje se bave zaštitom prava i
unapređivanjem položaja osoba sa mentalnim smetnjama, a na svojim
sastancima razmatra pitanja koja su, neposredno ili posredno, u vezi
sa reformom ustanova i deinstitucionalizacijom. Radna grupa takođe
analizira izveštaje stručnog tima iz poseta psihijatrijskim
bolnicama, ali i sve druge informacije koje se odnose na
korisnike/pacijente sa psihijatrijskim dijagnozama, stručni kadar,
zakonsku regulativu, inicijative i rešenja u okviru resornih
ministarstava, dobru praksu iz drugih država itd.
Za potrebe projekta formiran je i stručni tim,
koji je do kraja 2013. obišao svih pet velikih specijalnih
psihijatrijskih bolnica – SPB “Kovin” u Kovinu, SPB “Dr Slavoljub
Bakalović” u Vršcu, SPB “Sveti Vračevi” u Novom Kneževcu, SPB
“Gornja Toponica” u blizini Niša i SPB ”Dr Laza Lazarević” u
Beogradu.
Stručni tim je uočio da u svim bolnicama postoje
pojedinci koji su dobro upućeni u karakter promena koje bi trebalo
da se sprovedu u psihijatriji, a naročito je ohrabrujuće da je među
njima mnogo mladih profesionalaca. Na žalost, činjenica je da
postoji i veliki otpor starijih kolega, koji su prilično isključivi
u stavu da su bolničko lečenje i institucionalno zbrinjavanje jedini
adekvatni vid pomoći za većinu pacijenata i korisnika. Primetno je,
takođe, da se takav stav često zasniva na neznanju, tačnije, na
nepoznavanju savremenih metoda u lečenju, ali i na praksi koju su
zaposleni ustanovili prema sopstvenim, a ne prema potrebama onih o
kojima bi trebalo da brinu. Stoga ne čudi i dalje dominantan
farmakološki pristup koji, uz neopravdanu primenu mera prinude,
često vodi do ozbiljnog kršenja ljudskih prava. Paternalistički
odnos prema osobama sa mentalnim smetnjama, umesto individualnog
tretmana koji bi jačao njihove kapacitete, prisutan je među većinom
osoblja, a zajedno su subjekti raširene stigmatizacije i
marginalizacije u društvu.
Tokom poseta, posebna pažnja je posvećena
sagledavanju aktuelnog stanja i potreba u cilju formulisanja
preporuka i neophodnih preduslova za postepeno ukidanje azilarnih
ustanova i početak procesa održive deinstitucionalizacije.
Rasterećenje bolničkih kapaciteta uz istovremeno otvaranje
“community based” centara, ukoliko se dobro osmisli i profesionalno
sprovede, omogućiće neuporedivo bolje uslove za lečenje pacijenata,
ali i rad postojećih i zapošljavanje novih stručnjaka. Neke bolnice
su već preduzele određene korake u tom smeru, a na državi je sada da
podrži njihove napore i u potpunosti obezbedi uslove za efikasan i
održiv sistem usluga u zajednici.
Izveštaji o monitoringu navedenih bolnica, sa
odgovarajućim preporukama, biće na kraju projekta predstavljeni
resornom ministarstvu i distribuirani svim ustanovama u kojima su
smeštene osobe sa mentalnim smetnjama, kao i svim organizacijama
koje se bave ovom problematikom.
U okviru projekta, grupa koju su činili po jedan
psihijatar iz svake od pomenutih bolnica, predstavnik HO i IAN-a,
boravila je krajem decembra u studijskoj poseti Centru za mentalno
zdravlje „Franco Basaglia“ u Trstu. Prethodno je HO organizovao i
posetu predstavnika nekoliko socijalnih ustanova Holandiji, a oba
putovanja su imala za cilj da se stručnjaci koji rade u ustanovama u
Srbiji, upoznaju sa drugačijim modelima organizovanja zdravstvene i
socijalne službe i savremenim pristupom u lečenju osoba sa mentalnim
smetnjama. U Beogradu je organizovana i dvodnevna profesionalna
konferencija pod nazivom „Saradnja civilnog društva i države u
procesu deinstitucionalizacije“, na kojoj su učestvovali
predstavnici državnih institucija, zdravstvenih i socijalnih
ustanova, udruženja korisnika psihijatrijskih usluga, međunarodnih i
domaćih nevladinih organizacija, kao i stručnjaci iz oblasti
psihijatrije, prava, psihologije, socijalne zaštite itd.
Helsinški odbor je predvideo da projekat „Kampanja
civilnog društva za efikasnu zaštitu osoba sa mentalnim smetnjama“
traje tri godine, za koje vreme bi svi akteri civilnog društva,
zajedno sa državom i ustanovama, trebalo da stvore sve neophodne
preduslove za funkcionisanje sistema vaninstitucionalnih usluga i
lečenje osoba sa mentalnim poteškoćama u zajednici. |
