PROJEKTI
- ARHIVA -

ARHIVA

 

PROJEKTI - ARHIVA

STRANA ::: 1

INFO   :::  Projekti > Arhiva > Otvaranje dijaloga o nedavnoj prošlosti unutar srbijanskog društva > Tekst

 

OTVARANJE DIJALOGA O NEDAVNOJ PROŠLOSTI
UNUTAR SRBIJANSKOG DRUŠTVA

BOSNA I HERCEGOVINA: DEO SPSKOG NACIONALNOG PROJEKTA

09.07.2007 , HCHRS

Druga u nizu konferencija realizovana uz podršku Fonda za otvoreno društvo, u okviru projekta "Otvaranje dijaloga o neposrednoj prošlosti unutar srbijanskog društva"

 

Ima li kraja srpskim iluzijama o Bosni?

Izvor: www.slobodnaevropa.org, 3.7.2007 16:08:37

Želimir Bojović

Na današnjem skupu pod nazivom: "Bosna i Hercegovina: deo srpskog nacionalnog projekta", koji je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, istoričarke Latinka Perović i Olivera Milosavljević istakle su da nacionalističke elite u Srbiji i dalje gaje snažne aspiracije ka Bosni i Hercegovini, što, po njima, nije bez opasnosti za društvo u BiH. A, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, predložila je na današnjoj konferenciji reviziju Dejtonskog sporazuma.

Sonja Biserko naglašava da je pitanje Bosne i Hercegovine veoma važno za dalje procese na Balkanu i da bi zbog toga međunarodna zajednica svoj odnos prema Bosni i Hercegovini morala da učini odgovornijim i daleko jasnijim:

"Znači, to je tema u kojoj se sublimira, rekla bih, sve ovo što se poslednjih 15 godina dešavalo na ovom prostoru, ali isto tako i nesnalažljivost i neadekvatno ponašanje međunarodne zajednice."

Istoričarka Latinka Perović kaže da se trenutni problem Bosne i Hercegovine teško može razumeti izvan /konteksta/ srpske nacionalističke ideologije "čiju suštinu čini ideja o velikoj srpskoj državi. To je substrat koji se dva veka ne menja. Iako trpi faktičke poraze u prošlom veku, tri takva poraza, taj se substrat mentalno održava."

Latinka Perović naglašava da se BiH danas nalazi u istorijskom, kako kaže, ćorsokaku iz koga teško može izaći ako se ne napravi intelektualni i saznajni napor koji bi vodio analizi puta koji je Bosnu i doveo u to stanje. Za te procese, kaže ona, potrebne su ozbiljne istorijske analize, a ne istoricizam koji je danas dominantno prisutan:

"Istoricizam nastaje onda kad je danas nešto istina a sutra je istina nešto sasvim drugo. Istoricizam relativizira značaj stečanog znanja i vodi u intelektualnu degradaciju usred koje se mi danas nalazimo. Ta intelektualna degradacija vodi moralnoj ravnodušnosti i ne dopušta da uspostavimo pravi odnos prema događajima usred kojih se nalazimo."

Istoričarka Olivera Milosavljević, naglašava da u srpskom društvu gotovo i da ne postoje nikakve nove racionalnosti koje bi bile usklađene sa današnjim vremenom:

"Ostalo je samo ono u šta je pre 100 godina retko ko ozbiljno verovao. Mitovi o takozvanim istorijskim i etničkim pravima, i epika, kao izvori istorijske istine, koji su umesto sporednog sredstva za mobilizaciju početkom veka na njegovom kraju postali jedini argument i cilj."

I upravo izostanak procesa suočavanja društva u Srbiji sa svojom ratnom prošlošću Latinka Perović ocenjuje kao problematičan, ne samo za društvo u Srbiji, već i za dalje demokratske procese društva u BiH:

"Vrlo smo daleko, u naučnom smislu, od bilansa da je rat u Bosni bio agresija na državu koju su priznale UN, da su iz tog rata proizišli najteži zločini i da ih upravo velikodržavna ideja drži još uvek kao deo svoje epske i herojske prošlosti, i odlaže njihovo sankcionisanje bez koga zapravo nema ni moralnog ozdravljenja društva. To nastavlja proces razaranja u Bosni, ali zaustavlja i napredovanje Srbije, dovodi je u nesporazum sa njenim susedima i destabilizuje čitav region, zaustavljajući proces integracija."

Zato je za Sonju Biserko, revizija Dejtonskog sporazuma neophodna. Ta bi revizija, kaže ona, društvo u Bosni i Hercegovini učinilo dominantno građanskim prema kojem nacionalističke elite u Srbiji ne bi više imale tako izražene pretenzije:

"Dejtonski sporazum koji je bio u funkciji zaustavljanja rata je, nažalost, utemeljio uređenje Bosne na etničkom principu, odnosno podele. I dokle god to bude tako Balkan ostaje trajno izvorište krize. Zato je revizija Dejtonskog sporazuma, na liniji integracije Bosne kao funkcionalne države, ujedno i kraj srpskim iluzijama o Bosni."

 

HCHRS

 

PROJEKTI - ARHIVA

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment