VELIKODRŽAVNA STRATEGIJA SAMO MENJA FORMU, SUŠTINA OSTAJE ISTA

Tribina u okviru projekta "Promovisanje društvene klime na načelima tranzicione pravde i kulture odgovornosti" koji se realizuje uz podršku Norveškog komiteta za ljudska prava

Šabac, 28. mart 2011.

U Kulturnom centru u Šapcu održana je 28. marta promocije Helsinške povelje, sedma u nizu otkako je počelo ovo svojevrsno predstavljanje glasila Helsinškog odbora u gradovima Srbije.

Govoreći o uređivačkoj politici časopisa u čijem su fokusu suočavanje sa nedavnom prošlošću, kao pretpostavkom evropeizacije zemlje, glavna urednica Seška Stanojlović istakla je da je Srbija još uvek zarobljenik nacionalističkog, velikodržavnog projekta. Ta velikodržavna težnja srpske političke i intelektualne elite u poslednjih 20 godina samo menja formu, dok suština ostaje ista, rekla je. Kao ilustraciju navela je najnovije manipulisanje sa Srbima koji žive u susednim zemljama, prvenstveno u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Takođe i sa opasnom tezom o državotvornosti Republike Srpske, što ugrožava državnu budućnost Bosne i Hercegovine. Podsećajući na spremnost Evropske unije da Srbiji olakša sticanje statusa kandidata za članstvo, gledajući joj povremeno "kroz prste" kad je reč o ispunjavanju neophodnih standarda, Stanojlović je izrazila nadu da će se to i dogoditi do kraja godine.

Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić se, obrazlažući neophodnost pristupanja Srbije NATO, kao sistemu vrednosti, najviše fokusirao na odnos Srbije prema Rusiji, koji se manifestovao prilikom martovske posete premijera Vladimira Putina. Kako je rekao, odnos prema Rusiji je "plod mašte i lepih želja", koje nemaju realnu osnovu. Dragišić je izrazio sumnju u - u beogradskim medijima naširoko citiranu - Putinovu "pretnju" da će u slučaju da Srbija pristupi NATO, Rusija svoje nuklearne potencijale usmeriti u njenom pravcu. Jer, sa Bugarskom, kao balkanskom zemljom, Rusija ima mnogo sadržajnije odnose nego sa Srbijom i nimalo joj pri tome ne smeta što je Bugarska, osim što je u Evropskoj uniji i članica NATO, podsetio je Dragišić.

Na temu "ponižavajućih javnih manifestacija podrške premijeru strane zemlje" (uz istovremeno ruženje sopstvenog šefa države i premijera), nadovezala se i istoričarka Latinka Perović. "Mi Rusiju ne poznajemo ni istorijski ni realno", rekla je dodajući da iz te činjenice proizlazi i konfuzni odnos Srbije prema Rusiji, pri čemu Srbija "izigrava reprizu hladnog rata". Prema njenim rečima, ono što se u Srbiji u vezi sa Rusijom ne razume, jeste to da je Rusija velika zemlja koja ima svoje strateške interese koje ne menja sa smenjivanjem režima. U tim strateškim interesima Srbija ima marginalno mesto, s obzirom i na svoju veličinu, kao i na značaj u međunarodnim odnosima.

Latinka Perović je posebno govorila i o važnosti časopisa kakav je Helsinška povelja kao svojevrsni glas razuma i kristalizacije teškoća u kojima se Srbija nalazi. Prema njenim rečima Srbija ima vrlo malo sopstvenog potencijala za promene, što je posledica činjenice da je, kako je rekla, "okrenula leđa vremenu".

Nakon uvodnih izlaganja panelisti su odgovorila na pitanja iz publike, koja su se uglavnom odnosila na aktuelnu situaciju u zemlji, ekspanziju desničarskih organizacija i ekstremnih grupa i klerikalizaciju "države i društva".

Nakon promocije svo troje panelista dalo je izjave za lokalnu televiziju Šabac.