MOGU LI SLOBODA I AUTONOMIJA
BITI I OPASNI?
Tribina u okviru projekta "Promovisanje društvene klime na
načelima tranzicione pravde i kulture odgovornosti" koji se realizuje uz podršku
Norveškog komiteta za ljudska prava
Loznica, 8. juni 2011.
Dvomesečnik Helsinškog odbora "Helsinška povelja"
promovisan je u gradskoj biblioteci "Vuk Karadžić" u kojoj se za ovu priliku
okupio veliki broj zainteresovanih građana. Osim glavne urednice "Povelje" sa
prisutnima su razgovarali istoričarka Latinka Perović, spoljno-politički urednik
"Politike" Boško Jakšić i sociolog Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora.
Urednica Seška Stanojlović je i ovog puta istakla konsekventnost
uređivačkog koncepta lista i njegovu usredsređenost na suočavanje sa neposrednom
prošlošću kao jednom od bitnih pretpostavci za promenu vrednosnog sistema u društvu. U
tom kontekstu govorila je i o projekatu promovisanja tranzicione pravde, koji se realizuje
u saradnji sa Norveškim helsinškim komitetom i, između ostalog, uključuje i seminare
za studente. Takođe, naglasila je da se u tom kontekstu autori "Povelje" bave
suštinskom analizom fenomena srpske intelektualne i političke elite koja se tokom cele
moderne srpske istorije uvek radije opredeljivala za teritorijalnu ekspanziju nego za
modernizaciju i demokratizaciju države i društva. Pozvala se pri tome na inspirativnu
knjigu dr Olge Popović-Obradović "Kakva ili kolika država" u izdanju
Helsinškog odbora, čiji su primerci ovom prilikom poklonjeni lozničkoj biblioteci.
Istom temom pozabavila se i Latinka Perović koja je rekla da su i
modernizacija i demokratizacija došli na dnevni red tek sada kao jedna od pretpostavki za
članstvo u Evropskoj uniji. Iako je u jednom, malobrojnijem delu srbijanske elite ta
težnja bila prisutna tokom cele moderne istorije Srbije, uvek je nadjačavala ona struja
koja je nastojala da ostvari politiku "svi Srbi u jednoj državi". Tako je od
1876. do 1991. vođeno osam ratova, a samo tokom Prvog i Drugog svetskog rata izgubljeno
je dva miliona ljudi. "Ta nacionalna ideologija je ostala neokrnjena, opstao je i taj
projekat, i to nas vodi u to da ne prihvatamo realnost", zaključila je L. Perović.
O aktuelnim evropskim trendovima, među kojima i neofašizam, a koje
nisu nužno samo "pomodne" govorio je Boško Jakšić. On je upozorio i na
desničarske ekstremne grupe u Srbiji, kao svojevrsno nasleđe ratnih devedesetih, ali
isto tako i posledica sadašnje ideološke konfuzije kada je reč o antifašizmu. "U
Srbiji je, praktično zbog partizanskog pokreta koga su predvodili komunisti poništen
antifašizam, iako je antifašizam temeljna evropska vrednost", rekao je Jakšić i
istakao da u Srbiji kao kontrapunkt desničarskim organizacijama i grupama, koje čine
uglavnom mladi, uopšte ne postoje organizacije i grupe levičarskog predznaka.
Ivan Kuzminović je "dugogodišnje teturanje Srbije na evropskom
putu" ilustrovao brojnim primerima opstrukcije, propusta, sporog administrativnog i
zakonskog prilagođavanja, sumirajući sve to u zaključak da Srbija zapravo ne želi u
Evropu. Ovu tezu je slikovito ilustrovao primerom svog malog nećaka koji je na
takmičenju u plivanju iskočio iz bazena čim je skočio u vodu, jer je voda bila -
hladna!
U fokusu zanimljive rasprave koja je sledila bilo je univerzitetsko
obrazovanje, koje su pratili polemički tonovi - neki od prisutnih su zagovarali slobodu i
autonomiju univerziteta, koja podrazumeva i nesmetano ispoljavanje stavova i parola poput
"nož, žica Srebrenica", dok su drugi, uključujući i paneliste, ukazivali na
opasnosti tako shvaćene i "slobode" i "autonomije".
GALERIJA::: |
