PROJEKTI

ARHIVA

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

INFO   :::  Projekti > Promovisanje nacela tranzicione pravde i kulture odgovornosti u društvu (2010-13) > Tekst

 

PROMOVISANJE NAČELA TRANZICIONE PRAVDE I KULTURE ODGOVORNOSTI U DRUŠTVU (2010-13)

KAKVA JE PERSPEKTIVA ZEMLJE U KOJOJ SE SA TOLIKO RAVNODUŠNOSTI GLEDA
NA SREBRENIČKU TRAGEDIJU?

Tribina u okviru projekta "Promovisanje društvene klime na načelima tranzicione pravde i kulture odgovornosti" koji se realizuje uz podršku Norveškog komiteta za ljudska prava

Valjevo, 13. juli 2011.

Na trećoj ovogodišnjoj tribini na kojoj je predstavljeno glasilo Helsinškog odbora, "Helsinška povelja", održanoj u valjevskom Centru za kulturu "Abrašević" uvodničari su bili glavna urednica Seška Stanojlović, istoričarka Latinka Perović i sociolog iz Helsinškog odbora Ivan Kuzminović.

Govoreći o uređivačkom konceptu Povelje, koji je dosledan u negovanju kulture sećanja, kao važnog dela tranzicione pravde, Seška Stanojlović je skrenula pažnju publike na pojedine tekstova objavljene u najnovijem dvobroju (151-152). Posebno je izdvojila ceo tematski blok o hapšenju i izručenju Hagu za genocid optuženog Ratka Mladića. Kao jedan od najupečatljivijih i najpotresnijih u tom bloku pomenula je tekst dopisnice iz Sarajeva Irene Antić, baziran na tragičnim ispovestima dve srebreničke majke koje su upravo 11. jula ove godine sahranile svoje sinove, koje su poslednji put videle pre 16 godina. Iz bogatog sadržaja izdvojila je i neverovatnu ispovest anonimnog bivšeg pripadnika zloglasnih "Crvenih beretki" koji je u proleće 1999. godine u Đakovici na Kosovu imao zadatak da snajperom usmrti novinarku BBC, Džeki Roland. Kao vredne izuzetne pažnje Seška Stanojlović je čitaocima preporučila i tekst Latinke Perović, pisan povodom 100-godišnjice rođenja višedimenzionalnog revolucionara, komunističkog lidera i komunističkog otpadnika, pisca i mislioca Milovana Đilasa i ekonomsku analizu "cene nacionalizma", Vladimira Gligorova.

Latinka Perović je, takođe, uvodnu reč fokusirala na uređivački profil Povelje, kao glasila koje ne pojednostavljuje stvari, već analizira njihovu kompleksnost, što posebno važi za suštinsko istraživanje i objašnjavanje istorijskog sunovrata srpske intelektualne i političke elite na kraju XX veka. Naglašavajući da istinski bilans tog razdoblja ni 12 godina nakon poslednjeg rata još nije napravljen Latinka Perović je rekla da je, u izvesnom smisli, Srbija i dalje u mentalnom sukobu sa svetom i da nakon dvovekovnog istrajavanja na velikodržavnom nacionalnom projektu definitivno mora da promeni svoje prioritete. Takođe je skrenula pažnju i na činjenicu da aktuelna državna politika i sada nije uverljiva, pogotovo kada je reč o regionu i to ilustrovala ponašanjem vlasti i prema BiH i prema Crnoj Gori.

Ivan Kuzminović je pažnju prisutnih privukao potresnim slučajem jednog mladića (iz Niša) koga je policija greškom ubila, a nakon toga godinama nastojala da taj tragičan događaj zataška. Tim karakterističnim primerom Kuzminović je zapravo naglasio potrebu suštinske reforme aparata državne prinude, uključujući i pravosuđe. Kako je rekao, reforme se više ne mogu odgađati, jer će u protivnom Srbija (p)ostati duboko siromašno i duboko nesrećno društvo.

Sva tri izlaganja su naišla na veoma dobar prijem kod prisutnih, od kojih je velika većina izrazila svoje slaganje sa uvodničarima. Više kroz vlastite komentarima nego postavljanjem pitanja, oni su iskazivali zabrinutost za perspektivu Srbije u situaciji kada se, na primer, sa toliko ravnodušnosti doživljava srebrenička tragedija. Posebno je potenciran problem odsustva potencijala sadašnje političke elite za odlučniji zaokret na trasiranju evropskog puta Srbije, a ta je elita, kako su zaključili prisutni, "najbolje što imamo".

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment