PRELOMNO VREME ZA SRBIJU

Tribina u okviru projekta "Promovisanje društvene klime na načelima tranzicione pravde i kulture odgovornosti" koji se realizuje uz podršku Norveškog komiteta za ljudska prava

Smederevo, 25. oktobar 2011.

Na promociji koja je održana u Centru za kulturu prva je govorila glavna urednica Helsinške povelje Seška Stanojlović. Podsećajući na značaj jednog od najpostojanijih projekata Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji koji se već godinama realizuje u saradnji i uz pomoć norveškog Helsinškog komiteta, ona je posebno naglasila analitičnost, kompetentnost i društveni angažman glasila koje uživa respektabilan ugled i u Srbiji i u regionu.

Između ostalog, govorila je o tome kako već duže od jedne decenije Povelja prati krivudavi put Srbije prema Evropskoj uniji, pružajući podršku onim društvenim snagama koje teže istom cilju, a često su u manjini. Preporuka Evropske komisija da Srbija pre kraja ove godine dobije statut kandidata predstavlja značajni iskorak u tom pravcu; dobijanje statusa kandidata i datuma pregovora, naime, čine evropski put nepovratnim (bez obzira na promenu vlasti). Upravo zbog te činjenice, kaže Stanojlovićeva, moćan i u javnosti veoma uticajan konzervativan, antievropski blok krenuo je u ofanzivu protiv te orijentacije. Paradigma njihove organizovane i dobro smišljene kampanje je eskalacija krize na severu Kosova, koja je u funkciji blokiranja daljeg napredovanja Srbije prema Briselu.

Upravo na tu temu - krizu koja se "proizvodi" na Kosovu - fokusirao se u svom izlaganju komentator Politike Boško Jakšić. Po njegovom mišljenju, državni vrh Srbije, odnosno Vlada i predsednik Republike ne kontrolišu više lokalne lidere i druge strukture Srba na Kosovu. "Smo svi mi dugo bili taoci Ratka Mladića, a sad smo taoci četvorice predsednika opština na severu Kosova", rekao je Jakšić dodavši da predsednik Boris Tadić izgleda nastoji da postojeću pat poziciju na severu Kosova prolongira. Kriza se odigrava u vreme kad je preizborna kampanja već počela, pa vladajućoj stranci ne odgovara da neophodnim, odlučnim potezom preseče neodrživu situaciju, jer se pribojava gubitka glasova. Međutim, kako je procenio, Boris Tadić će ipak morati da reaguje pre nego što želi, jer produžavanje krize na severu Kosova ugrožava dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU početkom decembra.

O dugotrajnosti i snazi antimoderne, u suštini antievropske intelektualne i političke misli u Srbiji, koja je teritorijalnu ekspanziju suprotstavljala (i u tome uspevala) unutrašnjem razvoju zemlje, govorila je istoričarka Latinka Perović. "Srbe nikada nije zadovoljila realna država koju su u moderno doba imali - ni kneževina, ni kraljevina, ni prva ni druga Jugoslavija". Po njenim rečima, to je i razlog što su razorili drugu Jugoslaviju, na način na koji je to učinjeno. Sada se svodi bilans tog istorijskog lutanja i Srbija se nalazi na prekretnici. Hoće li odabrati evropski put, za šta Evropa pokazuje spremnost i dobru volju da pomogne, teško je reći. Međutim, kako je naglasila Perovićeva, srpsko društvo je pluralnije nego što se to nekima, možda čini: postoje oni koji su iskreno protiv Evrope i žele Srbiju na istoku; postoji struja koja se zalaže za preuzimanje evropskih formi ( zakoni, institucije i sl), ali da se unutrašnja suština i sadžaj ne menjaju i ta struja praktično kompromituje evropsku ideju; postoji konačno i treći blok koji je iskreno opredeljen za unutrašnju modernizaciju društva prema evropskim merilima i vrednostima i iskreno se zalaže za evropske integracije Srbije. Ovo je prelomno vreme i veoma je važno koji će izbor Srbija napraviti, zaključila je Perovićeva.