|
Manjinsko pitanje u Srbiji,
marginalizovano je bez obzira na
pravni okvir, zakone, akcione
planove i strategije, jer ne
postoiji politička volja za njihovu
stvarnu primenu. Kad je reč o
albanskoj zajednici njen položaj i
stvarni status je tesno povezan sa
statusom Kosova i srpskom zajednicom
na severu Kosova.
Iako su razni konkretni ili fiktivni
koncepti o podelama, teritorijalnoj
razmeni ili prekrajanju granica na
Balkanu zvanično skinuti sa dnevnog
reda, oni su i dalje u opticaju.
Nacionalistički krugovi u Srbiji još
uvek su uvereni da su takvi dogovori
mogući i da je samo pitanje vremena
kad će međunarodna zajednica
popustiti.
Srbija još uvek stremi zaokruživanju
etnonacionalne države i ujedinjenju
svih Srba, uz sistematsku
marginalizaciju svih manjina. Bez
obzira na prisustvo brojnih
ambasada, OEBS i drugih organizacija
na jugu Srbije, albanska zajednica
živi u limbu i očekivanju da se u
sklopu rešavanja kosovskog pitanja
definitivno reši i njihov status.
Da bi se u što većoj meri smanjio
broj Albanaca koji žive na jugu,
država sprovodi proces tzv.
“pasivizacije prebivališta Albanaca”
koji rade u inostranstvu, bilo u
Zapadnoj Evropi ili na Kosovu. Na
udaru “pasivizacije” su i građani
koji stalno žive na svojim adresama.
Ta mera je u suštini, oblik etničkog
čišćenja administrativnim putem.
“Pasivizacijom” (masovno i
selektivno pasiviziranje
prebivališta) se gubi status
građanina Srbije i shodno tome, gube
se i sva građanska prava – biračko,
imovinsko, zdravstveno osiguranje,
penzije, zaposlenje i sl. S obzirom
da se građani ne obaveštavaju o
“pasivizaciji”, najčešće gube pravo
na žalbu čiji je rok osam dana.
Ne postoji stvarna etnička ili
verska napetost između lokalnih Srba
i Albanaca. To ističu i Srbi i
Albanci u Bujanovcu, Preševu i
Medveđi. Albanci pokazuju želju za
integracijom, ali za to nema
političke volje Beograda. Mada nema
očigledne napetosti među građanima,
raste nepoverenje prema
institucijama - policiji, tužilaštvu
i sudovima zbog sistematske i
kontinuirane «pasivizacije»,
nemogućnosti da se taj proces
zaustavi i dosadašnji rezultati
ponište. Sagovornici Helsinškog
odbora (HO) na jugu Srbije smatraju
da napetosti stvara centralna vlast
(Beograd), zbog čega imaju osećaj
bespomoćnosti, jer ministarstva mogu
da rade što god hoće, imenuju i
smenjuju ljude preko noći. Posebno
je zabrinjavajući govor mržnje nekih
predstavnika vlasti.
Albanska zajednica na jugu Srbije
potpuno je izolovana, a interes za
njene probleme ne pokazuju ni vlast,
ni opozicija. Lideri opozicionih
stranaka zainteresovani su samo za
izborne koalicije i podršku
albanskih birača.
Poseban je problem i nepriznavanje
diploma (stečenih u obrazovnim
institucijama Kosova), što podstiče
odlazak najobrazovanijeg dela
albanske elite koja nema mogućnost
zapošljavanja u državnim i javnim
institucijama.
Albanci koji su privremeno na radu u
inostranstvu nemaju mogućnost da
investiraju u ove tri opštine, kako
zbog “pasivizacije” tako i zbog
nesigurnog pravnog okvira.
Polazeći od vrednosti i standarda na
koje se Republika Srbija obavezala,
kao i od činjenice da se zvanično
opredelila za članstvo u EU,
Helsinški odbor smatra da bi Vlada i
državne institucije, kao i mediji i
drugi akteri trebalo da pokažu
političku volju i da se ozbiljno
angažuju na integrisanju albaske
zajednice, kako bi se stvorilii
uslovi za obnovu poverenja manjinske
zajednice prema državnim
institucijama.
Takođe je neophodna je
dekonstrukcija stereotipa o
Albancima kao remetilačkom,
kriminalnom i terorističkom faktoru.
Zato je neophodno medijsko
angažovanje i drugačiji pristup
obrazovnom sistemu. Samo je tako
moguće stvoriti preduslove za
normalizaciju odnosa.
Kako je «pasivizacija» u funkciji
smanjenja broja Albanaca u ove tri
opštine, neophodno je da se ovaj
proces odmah obustavi i da se
Albancima vrate sva građanska prava.
Indikativno je da se ova mera
primenjuje isključivo na Albance, a
ne i na Srbe koji su na privremenom
radu u inostranstvu;
Osim niza drugih mera kao što su
proporcionalna zastupljenosti
Albanaca u državnim i javnim
institucijama, ekonomska obnova,
problem udžbenika na albanskom
jeziku, nostrifikacija diploma,
neophodan je i unutrašnji dijalog
između većine i manjine u Srbiji,
kao i na Kosovu.
Ceo izvešaj Helsinškog odbora možete
naći na
www.helsinki.org.rs |
