|
Školska uprava Novi Sad uputila je
školama uputstvo za obeležavanje
Dana srpskog jedinstva, slobode i
nacionalne zastave, koji se
obeležava 15. septembra. Pored
“prigodnih aktivnosti” učenicima će
se pročitati i tekst, u kojem
između ostalog, piše: "Ovaj dan je
simbol junaštva i jedinstva nacije,
koji Srbija, Republika Srpska i
srpski narod gde god da živi, slavi
zajedničkim praznikom. On je i
poruka da samo jedinstvom i
sabornošću možemo sačuvati svoju
kulturu, tradiciju, veru".
Helsinški odbor za ljudska prava u
Srbiji poziva škole da odbiju
čitanje pomenutog teksta jer su
poruke svedene na etnički
kolektivizam i sabornost što ne
ostavlja prostor za izbore pojedinca
i za pripadnike drugih etničkih
zajednica koje imaju značajan udeo u
vojvođanskoj kulturi.
Radi se o shvatanju kulture kao
isključivo etnonacionalne, koja
ostaje u okvirima jedne nacije kao
„izraz emancipacije naroda“ i
„kontekst u kome se ostvaruje svaki
slobodni pojedinac“. Pominjanje
Republike Srpske u tekstu u suštini
ukazuje da granice kulturnog
prostora nisu granice jednog
državnog prostora.
Da je to dobro osmišljena državna
politika upućuju i dva dokumenta.
Jedan je Povelja o srpskom kulturnom
prostoru (2019) koju su potpisali
ministri obrazovanja Republike
Srpske i Republike Srbije. Na istim
linijama je i Strategija razvoja
kulture Republike Srbije od 2020 do
2029. Oba dokumenta u suštini polaze
od toga da je kulturno ujedinjenje
proces integracije svih Srba u “još”
neostvareno političko i
teritorijalno ujedinjenje. Takođe
se stavlja na znanje da samo srpska
država ima suvereno pravo da
uređuje taj prostor, te da kulturna
politika Srba van matične zemlje
nema potrebe da se usaglašava sa
kulturnom politikom zemlje u kojoj
žive čime se u suštini sprečava
njihova integracija.
S obzirom da je Srbija još zvanično
opredeljena za članstvo u Evropskoj
uniji i izgradnju moderne
(građanske) države, Helsinški odbor
poziva škole da odbiju da čitaju
pomenuti tekst jer su poruke
neprihvatljive i štetne za učenike. |
