To je verovatno i bio jedan od razloga što je Kelmendi likvidiran
već prve noći intervencije.
Nekibe sam srela brzo nakon intervencije.
Slomljena gubitkom najbližih, Nekibe se nije prepustila očaju, niti
mržnji prema Srbima. Ni jednog momenta nije u prvi plan stavljala
svoju tragediju. Čak šta više, uvek je pomagala stradalnicima. Nije
odustala od svoje ljudske i političke vizije: slobode i demokratije.
Bila je aktivna u Rugovinoj partiji i postala je simbol albanskog
otpora vlastima. Postala je član parlamenta, a kasnije i ministar
pravde.
Kosovska ženska mreža, kojoj je Nekibe pripadala,
aktivno je radila po srpskim enklavama sa srpskim ženama. I
Helsinški odbor je imao projekte sa Srbima. Zajedno sa Kosovskom
ženskom mrežom obilazili smo te žene. Nekibe je uvek bila tu. Nosila
je praktične poklone srpskim zabavištima, na primer, akumulator jer
je stalno nestajala struja.
Nekibe je bila izuzetna žena. Velika i hrabra.
Pravedna i istinoljubiva. Nadasve humana i saosećajna prema svima.
Sposobna za oprost. Uverila sam se kroz sve ove godine rada na
terenu da su uvek spremnost za opraštanje pokazivali oni koji su
najviše ispaštali. Nekibe je to pokazivala u svakoj situaciji.
Svoje poslednje mesece provela je u svojoj kući
okružena pažnjom svojih unuka, kćerkom Kosovare i brojnim
prijateljima. Imala ih je svugde, širom sveta. Počastvovana sam što
sam imala priliku da je vidim i pre njenog odlaska, mada sam se
nadala drugačijem ishodu.
Poslednje reči prenela je njena ćerka Kosovare:
Kćeri moja, pronađi način na koji ćeš da voliš. Pozdravi celo
Kosovo!
Bila mi je čast poznavati Nekibe Kelmendi, ženu
heroja. Njezina ljudska veličina ostat će trajna inspiracija svih
onih na Kosovu i izvan njega koji se bore za ostvarenje elementarnog
prava svih ljudi, bez obzira na razlike među njima: prava da žive
bez straha, u miru, slobodi i puni ljudskog dostojanstva.
Uvek ću je se sećati sa dubokim poštovanjem i
prijateljstvom. Neka počiva u miru. |
