SAOPŠTENJA

STRANA 3/8

 

SVA SAOPŠTENJA

STRANA 3 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8

INFO   :::  Saopštenja - STRANA 3 > Pogubno podgrevanje „memorandumske politike“

 

Saopštenje za medije

Pogubno podgrevanje „memorandumske
politike“

25. jun 2014.

Sinhronizovani intervjui sa akademikom Vaslijem Krestićem, objavljeni tokom vikenda u najznačajnijim dnevnim listovima, Politici i Večernjim novostima, signaliziraju početak kampanje najkonzervativnije nacionalističke struje unutar Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), za izbor „svog čoveka“ za predsednika. Pobeda te struje u jednoj od ključnih institucija za srpsko društvo, bila bi u suprotnosti sa proklamovanom državnom politikom pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i regionalne stabilnosti.

Krestić nastupa sa izrazito nacionalističkih pozicija i zagovara stavove koji su Srbiju doveli u ratni sukob sa drugim republikama i narodima na prostoru bivše Jugoslavije i podsticali na ratne zločine protiv nesrpskog stanovništva, etničko čišćenje i genocid. To je politika koja je krajem osamdesetih godina prošlog veka postala dominantna u SANU, jer su je zagovarali i drugi vodeći članovi Akademije, pre svih istoričari i pravnici. Strateški dokument te politike bio je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti koji je prvi put objavljen u Večernjim novostima 1986. „Istorijskim“ i „pravnim“ tumačenjima i falsifikovanjem činjenica sa ciljem prekrajanja tadašnjih republičkih granica, odnosno stvaranja Velike Srbije, akademici su kreirali ideološku osnovu srpske predratne i ratne propagande osamdesetih i devedestih. Uloga akademika i njihov značaj za ratni raspad Jugoslavije, kao i sam Memorandum, bili su u fokusu i ekspertska svedočenja pred Haškim tribunalom u nekoliko procesa.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji najoštrije osuđuje kampanju koju pojedini državni i paradržavni mediji u Srbiji vode u cilju promocije najretrogradnijih političkih ideja, karakterističnih za ratne devedesete. Reč je o manipulativnim istupima kontroverznog i ekstremističkog istoričara Vasilija Krestića, jednog od ključnih autora Memoranduma SANU.

Akademija se tokom mandata predsednika Nikole Hajdina distancirala od „memorandumske grupe“ u nastojanju da vrati dostojanstvo ovoj instituciji. Na značaju su dobila druga naučna odeljenja Akademije koja ostvaruju značajne rezultate o kojima šira javnost malo zna. Činjenica je, međutim, da se Akademija nikada javno nije ogradila od „memorandumske politike“.

Eventualni izbor Krestića za predsednika SANU bio bi retrogradan i opasan čin i za ovu instituciju, za društvene nauke i društvo u celini, kao i ohrabrenje onim intelektualnim krugovima u zemlji koji se protive pritupanju Srbije evropskim integracijama. Bio bi u suprotnosti i sa trendom u samoj Akademiji čiji je nosilac sadašnji predsednik Hajdin. Krestić zagovara povratak SANU u dnevnu politiku u čijem centru bi bila nacionalna pitanja, na način kako su ona bila tretirana u Memorandumu, poput Kosova ili „neustavnog“ položaja Vojvodine.

Helsinški odbor smatra da takva politika nikada nije u potpunosti poražena. Ona je i dalje na delu, pogotovo u Vojvodini. Bez obzira na zvanični proevropski kurs aktuelne vlasti, snažan otpor toj politici opstajava i u delu vladajućih struktura. Izbor Krestića za predsednika SANU značio bi novu pobedu ove struje.

Akademija je, kao najviša naučna institucija moralno obavezna da uloži napor u raskrinkavanje politike koja je dovela do istorijskog posrnuća i poraza Srbije. Njena je obaveza takođe, da inicira moralnu obnovu društva, koja će se temeljiti na istini i na činjenicama.

 

SVA SAOPŠTENJA

STRANA 3 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment