|
Takođe, ni parlamentarna opozicija ne pokazuje
inicijativu da se u Srbiji otvori novo poglavlje evropske istorije u
kome će se sa poštovanjem odnosti prema žrtvama genocida nad
Bošnjacima u Srebrenici.
Umesto toga u javnom diskursu vlada gotovo isto
odsustvo saosećanja sa žrtvama kao i u julu 1995. godine. Ako se
izuzme rekacija i javni protest nekoliko organizacija civilnog
društva i formalno-prigodne vesti u medijima, 19- godišnijica
genocida u Srbiji je praktično prećutana.
Na taj način Srbija odbacuje i osnovnu vrednosnu
orijentaciju na kojoj se temelji politika posleratne Evrope, u
trenutku kada su vrata za njen ulazak u Evropsku uniju širom
otvorena. Podsećamo da je Evropski parlament 2009. godine usvojio
rezoluciju kojom poziva države članice EU i države Zapadnog Balkana,
da 11. jul obeležavaju kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Proevropska Srbija još ima šansu da tokom narednih
godinu dana ozbiljno pripremi atmosferu za obeležavanje
20-godišnjice genocida u Srebrenici (2015). Pokazatelj iskrene
namere da se i ovde objektivno interpretiraju činjenice o ratovima u
bivšoj Jugoslaviji, kao i želje da se priduži EU, jeste i
prihvatanje inicijative da se 11. jul proglasi danom sećanja na
žrtve genocida u Srebrenici.
Politika poricinja genocida u šta spada i njegovo
prećutkivanje najviše štete nanosi mladim generacijama, posebno onim
rođenim posle ratova devedesetih, a neznanje i ignorancija prema
zločinu udaljava ih od njihovih suseda i gura ka ekstremističkim
organizacijama. Poznavanje činjenica o genocidu nad Bošnjacima
osnovni je preduslov pomirenja u regionu, stabilnog mira, ali i
jedan od predouslova katarze u samoj Srbiji.
|
