SAOPŠTENJA

STRANA 3/8

 

SVA SAOPŠTENJA

STRANA 3 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8

INFO   :::  Saopštenja - STRANA 3 > Odsustvo empatije za žrtve genocida

 

Odsustvo empatije za žrtve genocida

11. jul 2014.

Plakati u centru Beograda sa porukom zahvalnosti Ratku Mladiću za Srebrenicu na dan genocida u Srebrenici, nasilje prema „Ženama u crnom“ u Valjevu, prećutkivanje činjenica o genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici i šture medijske vesti, šalju poruku svetu da je Srbija ukopana u politiku poricanja kad je reč o ratu na prostoru bivše Jugoslaviji. Poruke koje slave zločince uz odsustvo obeležavanja godišnjice srebreničkog genocida u Srbiji, bacaju senku na sva dosadašnja izvinjenja zvaničnog Beograda povodom zločina koje su počinile srpske snage devedesetih.

Organizacije civilnog društva već se godinama bore da 11. jul zvanično postane Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, ali se vlasti u Srbiji tome uporno opiru.

Takođe, ni parlamentarna opozicija ne pokazuje inicijativu da se u Srbiji otvori novo poglavlje evropske istorije u kome će se sa poštovanjem odnosti prema žrtvama genocida nad Bošnjacima u Srebrenici.

Umesto toga u javnom diskursu vlada gotovo isto odsustvo saosećanja sa žrtvama kao i u julu 1995. godine. Ako se izuzme rekacija i javni protest nekoliko organizacija civilnog društva i formalno-prigodne vesti u medijima, 19- godišnijica genocida u Srbiji je praktično prećutana.

Na taj način Srbija odbacuje i osnovnu vrednosnu orijentaciju na kojoj se temelji politika posleratne Evrope, u trenutku kada su vrata za njen ulazak u Evropsku uniju širom otvorena. Podsećamo da je Evropski parlament 2009. godine usvojio rezoluciju kojom poziva države članice EU i države Zapadnog Balkana, da 11. jul obeležavaju kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Proevropska Srbija još ima šansu da tokom narednih godinu dana ozbiljno pripremi atmosferu za obeležavanje 20-godišnjice genocida u Srebrenici (2015). Pokazatelj iskrene namere da se i ovde objektivno interpretiraju činjenice o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, kao i želje da se priduži EU, jeste i prihvatanje inicijative da se 11. jul proglasi danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Politika poricinja genocida u šta spada i njegovo prećutkivanje najviše štete nanosi mladim generacijama, posebno onim rođenim posle ratova devedesetih, a neznanje i ignorancija prema zločinu udaljava ih od njihovih suseda i gura ka ekstremističkim organizacijama. Poznavanje činjenica o genocidu nad Bošnjacima osnovni je preduslov pomirenja u regionu, stabilnog mira, ali i jedan od predouslova katarze u samoj Srbiji.

 

SVA SAOPŠTENJA

STRANA 3 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment