SVEDOČANSTVA 16

Ispisivanje vremena, u međuvremenu

Vegel, Laslo

"Ponekad pomislim da nikad neću otići iz Dunavske ulice, da ću večno ostati ovde, dreždeći kao neki zaboravljeni stražar koji je i sam zaboravio lozinku, a i to šta zapravo treba da čuva. Njegovo stražaranje je nepotrebno, ali on ipak ostaje na svom mestu, jer nema gde da se povuče; ne rukovode se opštim lokalpatriotizmom, jer svojom besciljnom privrženošću on u sebi samo utvrđuje svest o uzaludnosti. Osmatram i čekam. Osećam se zapravo kao stranac poput mnogih drugih koji besciljno stražare", piše u prologu zbirke svojih eseja književnik Laslo Vegel. Osim što je i u ovoj knjizi Helsinški odbor - neuobičajeno u odnosu na ostala izdanja iz ove edicije - opredelio za tekstove pisane u književnoj formi, ono što "Ispisivanje vremena u međuvremenu" bitno određuje je i činjenica da se napisi - dnevničke beleške - odnose na dvogodišnje razdoblje, 2000-2002. Znači, na poslednje dane raspadajućeg Miloševićevog režima i prve mesece nove vlasti. Blaga ironija sugeriše skepsu sa kojom Vegel proživljava to "novo doba" izneverenih nada.