TRANZICIONA PRAVDA

Projekti  |  Paneli i skupovi  |  Haški tribunal  |  Međunarodni sud pravde
Uspostavljanje poverenja  | Suočavanje s prošlošću  | Srebrenica
Genocid  | Slučaj Šešelj  | Slučaj Đinđić  | Slučaj Milošević

 

SLUČAJ ĐINĐIĆ

STRANA ::: 1

INFO   :::  Tranziciona pravda > Slučaj Đinđić > Šta mladi danas misle o Zoranu Đinđiću?

 

Šta mladi danas misle o Zoranu Đinđiću?

Mart 2015.

David Đokić

Malo je toga što se iz detinjstva sećam o životu ovog čoveka. Međutim, slike iz dana kada se njegov život iznenada završio ostale su mi vrlo živopisno urezane u pamćenju. Moja majka je dugo plakala. Sećam se i izuzetno brojne mase ljudi koja je za tren oka ispunila aleje novog groblja dana kad je sahranjen. Sećam ga se kao čoveka koji je ulivao nadu. Bio je izvanredan govornik i ideolog. Njegova odlučnost ulivala je osećanje sigurnosti i eventualno bi Srbiji, koju čine njeni građani i građanke pre nego kontroverzna i malobrojna politička elita, donela prosperitet u obliku reformi. Te 2003. godine zajedno sa Zoranom Đinđićem ubijena je i poslednja velika i nadahnjujuća društvena ideja, ideja moderne Srbije koju je on sam otelotvoravao.

 

Tijana Mirković

Mislim da je on bio svetla tačka ove države koja je već dugo mračna i tužna. Dosta dobrih stvari i ideja je ubijeno zajedno sa njim. Šta god neko rekao, treba imati dosta hrabrosti javno misliti i govoriti drugačije od većine u ovoj državi koja nas ne želi u javnosti, a to često znači bojati se za svoj život.

Dan njegovog ubistva nikada neću zaboraviti, bila sam četvrti razred osnovne škole, i jedan moj drugar mi je rekao da je čuo na vestima da su ubili Zorana. Kada sam došla kući, jedino što sam mogla da vidim na svim kanalima je video njegovog ubistva koji i dan danas mogu da prepričam koliko sam ga puta odgledala. Bila sam mala, i ne mogu reći da sam u potpunosti razumela zašto ljudi bliski meni moji roditelji, bake, deke, plaču zbog nekoga koga čak nisu ni poznavali, šta je to vandredno stanje i zbog čega je cela nacija toliko potresena. A onda sam porasla, i shvatila sam. Niko ne može da tvrdi da bi bilo mnogo bolje da je on ostao živ, ili da bi se neke magične promene desile, ali ljudi su bar imali optimizma i želje da se bore. Mislim da se to danas ugasilo.

 

Stefan Jeremić

Zoran Đinđić, iskreni vizionar i vesnik liberalnih struja, a potom i promena u nacionalizmom obavijenom političkom ambijentu Srbije devedesetih godina, očigledno nije naišao na podršku malignih srpskih elita sa početka 21. veka. Na razvoj ličnosti i karaktera ,ali pre svega misli Zorana Đinđića neosporno je uticao njegov, za jednog političara a potom i državnika, neuobičajen put, od studenta filozofije, neskrivenog poštovaoca anarhizma do nemačkih dana koje je proveo kao učenik Habermasa.Uverivši se u nemačko iskustvo kulturne i nacionalne „dekontaminacije“ glasno je zagovarao nephodnost sličnog postupka u Srpskom društvu, kao i opasnost da se sa nerešenim pitanjem „duhova prošlosti“ krene u izgradnju novog građanskog poretka.

Odgovornost je neosporno zauzimala centralno mesto u vrednosnom sistemu Zorana Đinđića, kao i preduslov za ostaviranje svih ostalih vrednosti Evropske civilizacije. Najočitija tragičnost posledica Zoranovog ubistva ogleda se u činjenici da Srbija i 12 godina posle njegove smrti stoji ukopana u mestu sa koga ju je on poveo stopama modernog društva.

 

Marko Krstić

Kao relativno mlad čovek ne sećam se dobro osobe koja je u bivšoj Jugoslaviji, a nedugo zatim i Srbiji, uvek bila neargumentovano osporavana od strane neistomišljenika. Mislim da je upravo to bio razlog za njegov tragičan kraj. Međutim, sećam se tog kobnog 12. marta 2003. godine kada je cela Srbija bila u šoku. Iako sam tada imao samo osam godina, sećam se da su sve vesti i novine bile preplavljene naslovima o ubistvu premijera. Imao je neverovatnu harizmu, energiju i sjajne ideje. Svojim besedništvom je podsticao mnoge mlade ljude da i sami naprave korak napred. Nažalost, postojali su mnogi kojima je smetalo to što je bio evropski čovek modernih shvatanja kao i to što je od posleratne rovite Srbije hteo da napravi jednu modernu naciju koju bi sa ponosom predstavio u svetu.

 

Marko Mitrović

Veoma je nezahvalan posao napisati o Đinđiću par rečenica i njima obuhvatiti i naše znanje o njemu i njegovoj smrti i šta on predstavlja nama, jer njegov lik predstavlja po mom mišljenju obeležje jednog razdoblja naše zemlje. Njegov doprinos i politika se svakako u par rečenica ne mogu napisati a da se ne izostave neke bitne pojedinosti šire društvene i političke realnosti tog doba, u cijem kontekstu se svakako Đinđić mora posmatrati kao politički akter. Moje znanje o njemu svakako nije dublje od onoga što se na internetu može naći tako da te osnovne podatke o njegovoj biografiji i političkoj karijeri nema svrhe pisati. O smrti isto tako. Ono što je po mom mišljenju relevantno za svako istraživanje o njemu je da se uoči u kojoj meri mladi danas dele ideje zapadnoevropske politike koje je Đinđić zastupao. Ja svakako jesam proevroski orijentisan i smatram da Srbija i svi njeni građani treba da ulože maksimalne napore kako bi proces integracije što kraće trajao, jer je to jedini progresivni put kojim možemo krenuti, a ono što mogu reći a vezano je za Đinđića je da taj put bi danas bio mnogo kraći i manje turbulentan da je on živ.

 

SLUČAJ ĐINĐIĆ

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment