|
Tijana Mirković
Mislim da je on bio svetla tačka ove države koja
je već dugo mračna i tužna. Dosta dobrih stvari i ideja je ubijeno
zajedno sa njim. Šta god neko rekao, treba imati dosta hrabrosti
javno misliti i govoriti drugačije od većine u ovoj državi koja nas
ne želi u javnosti, a to često znači bojati se za svoj život.
Dan njegovog ubistva nikada neću zaboraviti, bila
sam četvrti razred osnovne škole, i jedan moj drugar mi je rekao da
je čuo na vestima da su ubili Zorana. Kada sam došla kući, jedino
što sam mogla da vidim na svim kanalima je video njegovog ubistva
koji i dan danas mogu da prepričam koliko sam ga puta odgledala.
Bila sam mala, i ne mogu reći da sam u potpunosti razumela zašto
ljudi bliski meni moji roditelji, bake, deke, plaču zbog nekoga koga
čak nisu ni poznavali, šta je to vandredno stanje i zbog čega je
cela nacija toliko potresena. A onda sam porasla, i shvatila sam.
Niko ne može da tvrdi da bi bilo mnogo bolje da je on ostao živ, ili
da bi se neke magične promene desile, ali ljudi su bar imali
optimizma i želje da se bore. Mislim da se to danas ugasilo.
Stefan Jeremić
Zoran Đinđić, iskreni vizionar i vesnik liberalnih
struja, a potom i promena u nacionalizmom obavijenom političkom
ambijentu Srbije devedesetih godina, očigledno nije naišao na
podršku malignih srpskih elita sa početka 21. veka. Na razvoj
ličnosti i karaktera ,ali pre svega misli Zorana Đinđića neosporno
je uticao njegov, za jednog političara a potom i državnika,
neuobičajen put, od studenta filozofije, neskrivenog poštovaoca
anarhizma do nemačkih dana koje je proveo kao učenik
Habermasa.Uverivši se u nemačko iskustvo kulturne i nacionalne
„dekontaminacije“ glasno je zagovarao nephodnost sličnog postupka u
Srpskom društvu, kao i opasnost da se sa nerešenim pitanjem „duhova
prošlosti“ krene u izgradnju novog građanskog poretka.
Odgovornost je neosporno zauzimala centralno mesto
u vrednosnom sistemu Zorana Đinđića, kao i preduslov za ostaviranje
svih ostalih vrednosti Evropske civilizacije. Najočitija tragičnost
posledica Zoranovog ubistva ogleda se u činjenici da Srbija i 12
godina posle njegove smrti stoji ukopana u mestu sa koga ju je on
poveo stopama modernog društva.
Marko Krstić
Kao relativno mlad čovek ne sećam se dobro osobe
koja je u bivšoj Jugoslaviji, a nedugo zatim i Srbiji, uvek bila
neargumentovano osporavana od strane neistomišljenika. Mislim da je
upravo to bio razlog za njegov tragičan kraj. Međutim, sećam se tog
kobnog 12. marta 2003. godine kada je cela Srbija bila u šoku. Iako
sam tada imao samo osam godina, sećam se da su sve vesti i novine
bile preplavljene naslovima o ubistvu premijera. Imao je neverovatnu
harizmu, energiju i sjajne ideje. Svojim besedništvom je podsticao
mnoge mlade ljude da i sami naprave korak napred. Nažalost,
postojali su mnogi kojima je smetalo to što je bio evropski čovek
modernih shvatanja kao i to što je od posleratne rovite Srbije hteo
da napravi jednu modernu naciju koju bi sa ponosom predstavio u
svetu.
Marko Mitrović
Veoma je nezahvalan posao napisati o Đinđiću par
rečenica i njima obuhvatiti i naše znanje o njemu i njegovoj smrti i
šta on predstavlja nama, jer njegov lik predstavlja po mom mišljenju
obeležje jednog razdoblja naše zemlje. Njegov doprinos i politika se
svakako u par rečenica ne mogu napisati a da se ne izostave neke
bitne pojedinosti šire društvene i političke realnosti tog doba, u
cijem kontekstu se svakako Đinđić mora posmatrati kao politički
akter. Moje znanje o njemu svakako nije dublje od onoga što se na
internetu može naći tako da te osnovne podatke o njegovoj biografiji
i političkoj karijeri nema svrhe pisati. O smrti isto tako. Ono što
je po mom mišljenju relevantno za svako istraživanje o njemu je da
se uoči u kojoj meri mladi danas dele ideje zapadnoevropske politike
koje je Đinđić zastupao. Ja svakako jesam proevroski orijentisan i
smatram da Srbija i svi njeni građani treba da ulože maksimalne
napore kako bi proces integracije što kraće trajao, jer je to jedini
progresivni put kojim možemo krenuti, a ono što mogu reći a vezano
je za Đinđića je da taj put bi danas bio mnogo kraći i manje
turbulentan da je on živ. |
