Mediji o suđenju Vojislavu Šešelju

Početak suđenja Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu ( 7.novembar 2007), u većini medija u Srbiji najavljivan je i iščekivan pre svega kao prvorazredni medijski događaj, spektakl, odličan performans u kome glavnu ulogu ima 'naš čovek" , uz to pravnik, i koji će, sasvim izvesno, uspešno da "privede pravdi" haške tužitelje.

Šešelj je optužen za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93, koji su počinjeni u okviru "zajedničkog zločinačkog poduhvata" čiji je cilj bilo trajno uklanjanje nesrba i stvaranje proširene srpske države.

Adrenalin Šešelja, oslobođen nakon 4,5 godina iščekivanja suđenja i potom usmeren koliko na hašku sudnicu, toliko i na srpsku javnost, naišao je, sa retkim izuzecima, na dobrodošlicu medija u Srbiji koji su se (posebno tabloidi) nadmetali u variranju Šešeljevih "dosetki" i divljenju njegovoj "retorici".

Suđenje Šešelju jeste, po svojoj prirodi, veliki medijski događaj i nije nerazumljivo što mu je dat veliki publicitet, ili što je na samom početku tog suđenja drugi program RTS-a bio najgledaniji (čak gledaniji od rialiti šoa "Veliki brat"), što su svi mediji zabeležili.

Obaveza medija jeste da informiše javnost, ali je problem u tome što je izveštaje sa suđenja Šešelju, veliki deo štampe u Srbiji prenosila ili "ravno", bez objašnjenja i ograda od kvalifikacija koje je on iznosio na suđenju i bez podsećanja na ideologiju optuženog i njegove stranke (SRS), ili senzacionalistički, uz opremanje izveštaja tako da se sugeriše nadmoć Šešelja i inferiornost Tribunala. U domišljanju naslova, tabloidi su često koristili sportsku terminologiju u kojoj je Šešelj, naravno, pobednik.

Mnogi mediji su povodom suđenja plasirali izjave saradnika Šešelja koji su promovisali njegove nacionalističke stavove i veličali njegove sposobnosti da se sam izbori protiv "svetske nepravde", prenoseći nekritički i izjave njegovih saradnika da on u Hagu brani Srbiju. Za takve medije je suđenje Šešelju takođe bila dobra prilika da izvuku iz fajlova stare optužbe protiv Haškog tribunala kao "antisrpskog", "političkog" suda, kome je samo važno da presudi još jednom Srbinu.

Retki su mediji (dnevnik Danas, nedeljnici Vreme i Evropa), koji su povodom tog suđenja pokušali da podsete na nacionalističku ideologiju Šešelja i njegove stranke, na njene pogubne posledice tokom 90-tih, na njegovo delovanje i zapaljive govore tokom i posle ratova u bivšoj Jugoslavije, na opasnost od govora mržnje.

Tabloid Kurir je najavni tekst (7. novembar) za početak suđenja Šešelju opremio naslovom " Čuvajte se, dolazi strašni Voja". "Počinje"! . Baveći se najavljenom strategijom odbrane Šešelja, Kurir procenjuje da postoji opasnost da Šeselj svojim nastupom sudnicu Haškog tribunala pretvori u cirkus, a potom citira beogradskog advokata Gorana Petronijevića da je "Haški tribunal sam po sebi cirkus, pa nema potrebe da ih Šešelj dodatno izigrava.

Kurir je potom korektno preneo uvodnu reč tužiteljke Kristine Dal, tekstom sa naslovom "Oštro po Voji". Kurir je uglavnom nastavio da "izveštava" o suđenju Šešelju kao da je u pitanju sportsko nadmetanje u kome Šešelj kod bukmejkera sigurno pobeđuje (jedan od naslova "To,Vojo"!)

Glas je još jedan beogradski dnevnik koji je o suđenju Šešelju izveštavao dosta pristrasno i nekritički. List je uoči početka suđenja korektno preneo optužnicu protiv Šešelja,prenoseći i "potresne detalje" koje je iznela tužiteljka, i dao genezu dešavanja tokom čekanja Šešelja na početak tog procesa.Dan kasnije, u izveštaju o uvodnom govoru Šešelja, pod naslovom "Hag falsifikuje srpsku istoriju", list prenosi detalje Šešeljeve odbrane, uz uokvirenu izjavu generalnog sekretara SRS Aleksandra Vučića da "Šešelj ne brani sebe već brani čast srpskih dobrovoljaca, vojnika, države i naroda".

Glas takođe prenosi pisanje američkog nedeljnika Tajm da se Šešelju sudi sbog reči a ne zbog dela, i da zbog toga može ostati upamćen kao jedinstven slučaj u analima Tribunala. U komentaru pod naslovom "Lekcije iz Haga" (10. novembar), koji je potpuno na fonu zavere Zapada protiv Srba i Srbije, Glas navodi da se nevino optuženi Šešelj lako može preobratiti u tužioca,te da on nije u Hagu da bi branio svoju nevinost, već da bi "iz plićaka podrazumevane srpske krivice izneo na suvo svaku ribu".

Danas je jedan od retkih dnevnika koji je nastojao da suđenje Šešelju stavi u kontekst svega što se dešavalo tokom 90-tih u bivšoj Jugoslaviji i u čemu je Šešelj bio aktivni učesnik. U kolumni "Slučaj prof. Dr Šešelj Vojislava", navodi se da bi u "nekoj normalnoj državi", Šešelj imao problema sa organima gonjenja zbog mnogo banalnijih stvari od ovoga čime se bavi haško tužilaštvo. Takođe se analiziraju optužba i uvodna odbrana Šešelja i njegovo ponašanje u sudu i zaključuje da će Tužilaštvo izvoditi razne dokaze, preko eksperata do svedoka, a da će Šešelj posle to isto, "pošto prethodno iskorosti priliku, da se neviđeno zabavi".

Politika je 7. novembra najavila početak suđenja Šešelja tekstom u kome su izneti bizarni navodi , potpuno neprimereni optužnici koja je u tom tekstu stala u jednoj podužoj rečenici u jednom pasusu. Podseća se da je "Haški sužanj" dobrovoljno otišao u Hag, da je pred put izjavio da će pred (haškom tužiteljkom) Karlom del Ponte da liže sladoled., te da je "iskusni robijaš", na upozorenja da su ćelije u Sheveningenu uske a hrana loša, "samouvereno" izjavio da je u poređenju sa Zenicom i Gnjilanom (gde je bio zatvaran za vreme bivše Jugoslavije, odnosnu u vreme režima Slobodana Miloševića), "Hag banja".

Dan kasnije, Politika je, s najavom na prvoj strani, u rubrici Tema dana: Suđenje ratnoj retorici, dosta opširno preneo optužnicu s velikim naslovom: Tužilaštvo:Šešelj nije tvorac velike, već male Srbije. U istom broju Politika je objavila poseban tekst "Šešelj u zaveri ili zavera protiv Šešelja" u kome postavlja pitanje političkih motiva podizanja optužnice protiv Šešelja. U tekstu se konstatuje da je na podizanje optužnice Šešelj čekao deset godina, a da je ona objavljena "nekako upravo u vreme kada je Srpska radikalna stranka dosegla svoj najviši rejting posle katastrofalnih rezultata sa parlamentarnih izbora 2000. "i kad je počela ozbiljno da ugrožava vladajući demokratski blok ." List navodi da će "tužilaštvo morati da dokaže neposrednu vezu između eksplozivne, nacionalističke retorike i zločina koji su počinjeni (kako je to, na porimer, postignuto na sudu za zločine u Ruandi)". U tekstu se zatim citira više Šešeljevih izjava koje list naziva "zapaljivim", u koje spada i ona da "Hrvate ne treba ubijati nožem nego zarđalom kašikom".

Politika je 9. novembra , takođe s najavom na prvoj strani, objavila tekst pod naslovom Šešelj: Osudite me i moja ideologija biće besmrtna, u kome je preneta uvodna reč optuženog , a u antrfileu preneto nekoliko opaski koje je Šešelj, kako kaže list, " izneo u svom stilu". Jedna od njih je "Srbi su mali Rusi na Balkanu. Zato nas Zapad mrzi".

Politika je 22. novembra objavila intervju sa Zoranom Krasićem, glavnim pravnim savetnikom Šešelja, koji je najavljenog prvog svedoka optužbe Entonija Oberšala predstavio kao "veštaka za govor mržnje", nestručnog i nepodobnog, jer je po zanimanju fizičar, a 20 godina je proučavao plemena u Africi. Na pitanje o strategiji odbrane Šešelja, Krasić je pored ostalog rekao da će lider SRS tvrditi da srpska strana nije imala nijedan zločinački cilj u prošlom ratu, što je list izvukao u podnaslov. Jedno od pitanje lista bilo je da li se u Evropi kažnjava za govor mržnje. Odgovor je bio da je "sa gledišta stavova Evropskog suda za ljudska prava Vojislav Šešelj relaksiran, jer nema nijedne odluke koja bi mogla da posluži kao primer za optuživanje".

Tabloid Pravda (8. novembra), u potpuno neprofesionalnom tekstu svoja dva "specijalna dopisnika" iz Haga, koji su se fokusirali na izgled Šešelja ("svež, odlučan, opušten,samouuveren") raspoloženje tužiteljke ("malo nervozna") i sudija ("ozbiljni"), posluge ("izveštačeno ozbiljni), prenosi i izjavu Jadranke Šešelj, supruge Vojislava Šešelja: Vojislav već sada potpuno dominira sudnicom i procesom.

Dan kasnije, početak odbrane Šešelja Pravda je "pokrila" tekstom pod naslovom "Laži i falsifikati", uz opširno prenošenje govora Šešelja i uz dopunski tekst iz Beograda sa nadnaslovom "Srpski radikali ponosni na Šešelja", odnosno izjave generalnog sekretara SRS Aleksandra Vučića da je Šešelj već u prvom izlaganju pred Tribunalom "raskrinkao dve ključne laži Tužilaštva:izmišljeno krivično delo govora mržnje i besmislenu ideju udruženog zločinačkog poduhvata, koja je čisto politička, a ne pravna konstrukcija".

Pravda je ubrzo po početku suđenja Šešelju objavlao tekst "Haška glavobolja", u kome se tvrdi da je Tužilaštavo "već zabrinuto za svoje optužnice" i u kome nekoliko sagovornika lista govori o "superiornosti Šešelja, o "malicioznom Hagu", "ismejanom Tribunalu itd. "Šešelj ispred zvezda "jedan je od anrtfilea tog teksta u kojoj se prenosi rekordna gledanost RTS-a na početku suđenja Šešelja. U vikend broju (11-12. novembar), Pravda na dve strane prenosi delove Šešeljeve odbrane uz napomenu da je Šešelj "razobličio brojne 'bezočne laži i falsifikate' iz haške optužnice.

Pravda je 12.novembra celu stranu, u formi kolaža, posvetila Šešelju, promovišući njegovu novu knjigu "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić", navodeći "saznanja" iz Sheveningena da su mu nakon uvodne reči svi u zatvoru - pa i Hrvati čestitali, i praveći anketu o tome da li je Šešeljev nastup u Hagu ostavio pozitivan utisak (pet sagovornika, 86 odsto "da"). Taj list je takođe pisao da Srbi iz dijaspore podržavaju lidera radikala u istupima u Hagu i da smatraju da Šešeljevu odbranu treba staviti u udžbenike.

U stalnom veličanju Šešelja, Pravda je stigla i do Tamare Nikezić, "operske pevačice, Srpkinje iz Crne Gore", čiji je intervju objavila pod velikim naslovom "Volim Šešeljevu snagu i drčnost", mada se samo trećina intervjua - u kome intervjuisana izražava 'fasciniranost" Šešeljevom odbranom u Hagu i njegovom inteligencijom - odnosi na suđenje lideru radikala.

Tabloid Press, koji je kratak izveštaj uvodne reči haške tušiteljke Kristine Dal opremio velikim naslovom "Tužilaštvo nagrdilo Šešelja", 9.novembra je preneo uvodni govor Šešelja, citirajući ga u naslovu ( "Na smrt, K'o Sadama" ) i prenoseći da je optuženi zatražio od Tribunala da ga osude što žešće i tako učini "besmrtnom njegovu ideologiju srpskog nacionalizma". Tekst je opremljen sa dva anrtfilea - u jednom se citira ruski ekspert za Balkan Jelena Guskova koja je izrazila sumnju da će Tribunal moći da dokaže krivicu Šešelja, a u drugom se citira američki magazin Time koji piše da se Šešelju ne sudi zbog dela već zbog reći, pa postoji mogućnost da se "suđenje pretvori u ruganje pravdi". Posle uvodne reči Šešelja, u tom listu osvanuo je veliki naslov: Šešelj - Tribunal 1: 0 .

Nedeljnik Svedok je na pet strana objavio stenogram uvodnog izlaganja Šeselja, uz veliki naslov: Ovde mi se sudi jer je već 2002. Amerikancima bilo jasno da moja partija i ja možemo da oborimo mafijaški, izdajnički režim u Srbiji".

Svedočenje prvog svedoka odbrane, Entonija Oberšala, dočekano je u pojedinim medijima kao prilika za podcenjivanje svedoka iI novo veličanje Šešelja. Dok je Politika prenela (korektan) izveštaj agencije Beta, Novosti prenele takođe korektan izveštaj sa tog svedočenja, Glas je ocenio da je tužilaštavo s prvim svedokom, s kojim se Šešelj "poigravao", napravilo "prvi kiks", a Pravda je tvrdila da je Šešelj Oberšala ismejao. Glas na kraju tog svedočenja navodi da je Entoni Oberšal na pitanje lidera srpskih radikala uglavnom odgovarao sa "ne znam" i "ne sećam se", i dodaje da je poslednji deo ispitivanja Šešelj iskoristio za "ispravljanje" istorijskih podataka koje je svedok naveo u svom ekspertskom izveštaju.

Nedeljnik Vreme je povodom početaka suđenja Šešelju u tekstu "Egzibicionista na sudu" opširno podsetio na delovanje Šešelja tokom 90-tih godina, na njegove "sumanute ideje" i saveznike ("koje je menjao kao čarape"), na njegova "slavna vojevanja po beogradskim ulicama , huškaške govore , posete ratištima "na bezbednoj daljini". List zastupa tezu da Šešelj u stvari nema nikakvu stalnu ideju, osim mržnje, destrukcije i želje za publiciteom. Beogradski nedeljnik navodi da je veoma važno "da Šešeljev proces počinje i da će doći do svog kraja", konstatujući da pod protokom godina i zaborava mnogima Šešelj izgleda kao neko kome sud u hagu zaista ništa ne može.

"Šešeljeva (radikalska logika u odnosu na Tribunal je neka vrsta oksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tribunal porazio, i da su u njegovu pobedu ubeđeni. Istovremeno, bar toliko puta su ponovili da je Tribunal srbožderski, antisrpski i da u njemu pravde za Srbiju nema. Ostaje pitanje kako u takvim okolnostima Šešelj namerava samo svojom pameću da do pobede dođe", piše Vreme.

Vreme se pre početka suđenja bavilo posledicama tog procesa, odnosno pitanjem da li će radikali na predsedničkim izborima imati koristi od suđenja Šešelja, uz prognozu da bi efekat mogao biti privremen, samo na početku suđenja, a da bi eventualna mobilizacija simpatizera radikala i ideje o velikoj Strbiji moglo da izazove kontraefekat - mobilizaciju birača demokratske opcije.

Nedeljnik Evropa takođe je nastojao da suđenje Šešelju i njegovu odbranu osvetli sa više aspekta, konsultujući sociologa, pravnog stručnjaka, predstanike nevladinih organizacija, publiciste. List citira sociologa religije Mirka Đorđevića, koji kaže da ideologija "na koju je Šešelj toliko ponosan, nije njegova", već da s "upadljivim nedostatkom zanja" interpretira stare političke teorije i banalizuje ih. Đorđević smatra da će Tribunal lako dokazati da je Šešelj (kao i neki drugi političari i ideolozi) na takvim teorijama temeljio nasilje na etničkoj osnovi koje uvek izaziva reakciju etnički motivisanog nasilja s druge strane. Drugačije mišljenje izneo je za Evropu Goran Ilić, profesor na beogradskom Pravnom fakultetu, koji smatra da je veoma tesko dokazati da je Šešelj svojim nastupima stvorio u glavama određenih ljudi rešenost da idu i učestvuju u oružanim sukobima.

Nedeljnik NIN je uoči suđenja Šešelju, u velikom tekstu "Velika Srbija pred malom porotom", konstatovao da Tribunal, "od Miloševićeve sahrane, sve više deluje kao provincijalna raštimovana družina, institucija čiji se bivši tužioci, portparoli i sudije rado denunciraju preko medija, koju drži još samo nada da bi Ratko Mladić mogao uskoro da ih poseti ili, makar, da Vašington otvori svoju kasu za još koju sezonu suđenja". Takođe se navodi da presude iz Haga "samo pomažu narodima da se mrze kao u stara dobra vremena".

Postavljajući u tom kontekstu pitanje šta će suđenje Šešelju značiti za Srbiju, NIN, u kratkoj analizi unutrašnjepolitičke scene Srbije i konstatacijom da su poprilično slabi izgledi da sud dokaže da su Šešeljevi govori mržnje doveli do ratnih zločina, odgovara da ne treba očekivati da će Šešeljeva odbrana pred Tribunalom imati značajan uticaj na događanja u Srbiji, ali će 'svakako naneti štetu ugledu tog suda. Ako ga uopšte ima". Tekst je uokviren kratkim intervjuom sa suprugom Vojislava Šešelja, koja je izjavila da Šešelj u Hagu "ne brani samo sebe, da u sudu "dominira" i da je "superioran".