Predstavljanje izdanja Helsinškog odbora za ljudska prva u Srbiji - Promocija je održana u vojvođanskom parlamentu

STANJE DINAMIČNOG VOJVOĐANSKOG IDENTITETA U 2007-08. GODINI

Multietnički identitet Vojvodine: Izazovi u 2007-08 (Helsinške svske br.27), Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2008

mr Boris Varga

Juli 2009. godine

Multietnički identitet Vojvodine je zbornik izlaganja i debata koji je nastao tokom 2007. i 2008. godine, a kome je osnovni cilj da preko stavova više od 30 učesnika okruglih stolova iz raznih oblasti - univerzitetskih profesora, predstavnika civilnog društva, nacionalnih zajednica, novinara i političara - i iz raznih mesta Vojvodine, predstavi kompleksnost pojma vojvođanskog identiteta.

Radi se o pokušaju da se na neki način definiše regionalni vojvođanski identitet, utemeljen u multietničkoj strukturi stanovništva, njegovim istorijskim iskustvima i savremenim sposobnostima da se, u odnosu na preostali deo Srbije, efikasnije ekonomski i administrativno realizuje. Upravo zbog toga pitanje Vojvodine - njenog identiteta i statusa u Srbiji - nakon proglašenja nezavisnoti Kosova postaje osetljivo i često neopravdano paranoično preuveličano.

Mogu se razumeti razlozi aktualne vlasti u Beogradu za strah od daljeg rasparčavanja države (RTV: Boris Tadić je poručio da se varaju svi oni koji očekuju da autonomija Vojvodine sadrži elemente državnosti i da on "nikad neće podržati stvaranje paradržavnosti Vojvodine"), ali se ne može tolerisati oduzimanje prava na regionalnu i kulturnu posebnost, pogotovo kada je u pitanju protivustavno odlaganje usvajanja Statuta Vojvodine. Upravo zbog toga su debate o vojvođanskom identitetu važne ne samo u ovom zborniku, već i u buduće.

Nesporno je da je Statut Vojvodine jedan od većih demokratskih izazova vlasti u Beogradu. Kao što u ovom zborniku iznosi predsednica Helsinškog odbora za ljudska prva u Srbiji Sonja Biserko da "ne postoji bolji i primereniji test za vladu koja hoće u Evropu od Autonomije Vojvodine". Ta teza se jasno nadovezuje na mišljenje dr Latinke Perović da je, parafraziram, SFR Jugoslavija bila svojevrstan test za priključenje Evropskoj uniji koji ta zemlja iz poznatih razloga nije položila.

Kada je reč o budućnosti ovakvih debata i njihovih štampanih izdanja, dozvolite mi da se osvrnem na pojedine momente iz teorije demokratske tranzicije i konsolidacije. Kada je reč o pitanju nezavisnosti Kosova i stavu naše vlade da ga smatra svojom teritorijom, jedan od osnovnih uslova da jedna država konsoliduje demokratiju, jeste da ima realan suverenitet i uspostavljenu državnu administraciju nad celom svojom teritorjiom. Jer podeljene teritorije mogu iznedriti demokratiju u jednoj komponenti, ali će shvatanja elite o pretnji bezbednosti eventualno doneti privilegije vojnim i (tajnim) policijskim organizacijama (Huan Linc, Alfred Stepan, Demokratska tranzicija i konsolidacija, "Filip Višnjić", Beograd, 1998, str.32-35.). Time se ne samo dodatno komplikuje proces demokratizacije Srbije, već je otežana i njena integracija u Evropsku uniju. Ne treba pogrešno izvlačiti zaključke iz teze da Srbija može biti uslovljena da se priznanjem Kosova integriše u Evropsku uniju. Problem je u tome što će se Srbija teško integrisati u Evropsku uniju ako ne konsoliduje demokratiju, što je - sudeći po ovoj teoriji - skoro nemoguće dok je očuvanje Kosova politički prioritet Beograda.

U takvim uslovima, budućnost regionalnog identiteta Vojvodine može biti neopravdano i nedemokrastki ugrožena.

Kritičari ovog zbornika (Slobodan Antonić, "Od purger-špricerske nostalgije do malograđanskog fašizma", časopis Pečat i internet) pomalo cinično tvrde da je zbornik Multietnički identitet Vojvodine "ideološka platforma "druge Srbije", koja se verovatno nada da će bar jedna od tih knjiga postati osnova za nekakav građanistički pokret koji će nas konačno "osloboditi" nacionalnog identiteta i nacionalne kulture, i tako "denacifikovane" odvesti u obećanu zemlju (Evropsku uniju - B.V.)". Iskreno se nadam da će se takve skeptične sumnje i kritike obistiniti.

Prema mom vlastitom mišljenu, zbornik Multietnički identitet Vojvodine doista je pluralni izliv relevantnih misli i činjenica koje izobražavju svojevrsno realno stanje dinamičnog vojvođanskog identiteta u 2007-08. godini. Lično mislim da takvom kompleksnom vojvođanskom identitetu nedostaje hrabrosti i prilike da se nametne ostatku države kao model razvoja, posebno po pitanju integracije u EU-u.

Država i vlasti bi trebali da uvaže mišljenja iz zbornika kao što je Multietnički identitet Vojvodine u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. A posebno preporuke u vezi unapređenja vojvođanskog identiteta koji Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji preporučuje političkim i civilnim akterima.

GALERIJA:::