Diktatura
mišljenja
Beograd, 5. septembar 2006.
05.09.2006.
Vlada Srbije je propustila priliku da bude
konstruktivni pregovarač međunarodne zajednice u bečkim pregovorima u
vezi sa statusom Kosova. Isto tako, njena nespremnost da isporuči Ratka
Mladića Haškom tribunalu je dovela do suspenzije pregovora sa EU.
Nesposobna da uvaži realnost, kako na Kosovu, tako i u širem kontekstu,
rezultiralo je novim antievropskim zaokretom vlade premijera Vojislava
Koštunice. Cilj je homogenizacija čitavog društva kako bi se odustalo od
pregovora(1) i pokazalo da će rešenje statusa Kosova Srbiji biti
nametnuto. Taj zaokret je praćen novim kampanjama protiv pojedinaca i
organizacija koje izražavaju drugačiji stav u pogledu međunarodnih
obaveza Srbije i suočavanja sa prošlošću.
Neposredan povod za najnoviju kampanju, sada usmerenu
isključivo na predsednice tri nevladine organizacije, protiv Biljane
Kovačević Vučo, Nataše Kandić i Sonje Biserko, bila je izjava Martija
Ahtisarija 8. avgusta 2006, u kojoj je izneo stav da politika koju je
vodio Slobodan Milošević "mora biti uzeta u obzir" prilikom odlučivanja
o budućnosti Kosova i da "svaka nacija na svetu ima teret koji treba da
plati". Ova izjava je naknadno (posle skoro mesec dana) iskorišćena za
početak akcije homogenizacije i skoro svi relevantni činioci društva(2)
su o njoj izneli negativan stav. Pri tome je izjava pogrešno prenesena,
da je "srpski narod kolektivno kriv" i da za to treba da plati cenu.
Međutim, izjava Martija Ahtisarija nije bila dovoljna,
pa su u kampanju uključene i tri liderke pomenutih NVO, koje su inače
poznate po svojim stavovima o ratnim zločinima, Kosovu i suočavanju sa
prošlošću. Dnevne novine Kurir(3) uzele su izjave koje su, manje-više,
korektno prenete, ali je redakcijska oprema od toga napravila
senzacionalnu vest pod naslovom "Tri jahačice srpske apokalipse", koje
su navodno rekle: "Marti, care!" Narednog dana je Ljiljana Smajlović,
glavni urednik najuglednijeg dnevnog lista Politika,(4) napisala tekst
protiv Biljane Kovačević Vučo, u kojem je iznela niz uvredljivih tvrdnji
o njenoj organizaciji i njoj lično, kao nastavak kampanje koja je
pokrenuta protiv JUCOM-a povodom izdavanja knjige "Vojislav Koštunica:
Jedna biografija". Glavni urednik naravno nije propustila priliku da
postavi i pitanje finansiranja JUCOM, ali je pritom uglavnom
apostrofirala američke donatore, čiji je i sama dugogodišnji korisnik.
Ova organizacija je već duže vreme predmet harange tajnih službi i svih
onih koji su na neki način bili povezani sa političkim bacgroundom
Đinđićevog ubistva, isključivo zato što profesionalno zastupa Vladimira
Bebu Popovića, žrtve harange koja se vodi protiv njega, bliskog
saradnika Zorana Đinđića.
Paralelno sa tim, u nedeljniku NIN poslednjih mesec
dana vodi se veoma sofisticirana kampanja protiv autora i izdavača
publikacije "Vojislav Koštunica: Jedna karijera", koja je u prvom
momentu imala naznake stručne rasprave, da bi se na kraju pretvorila u
otvoreni napad na Sonju Biserko i Biljanu Kovačević-Vučo, kao "decu
komunizma". Zanimljivo je da je u kampanju uključen veoma širok krug
ljudi od kojih neki pripadaju krugovima koji su bliski nevladinom
sektoru i alternativnom načinu razmišljanja u odnosu na zvaničnu
politiku vlade Vojislava Koštunice. Očigledno je da se u Srbiji
metodologija naming and shaming jednog dela civilnog društva koje se
bavi tranzicionom pravdom "izvan okvira dozvoljenog i pristojnog".
Siniša Vučinić je, zatim, 3. septembra saopštenjem
obavestio medije da će "strane službe najpre oteti, a potom i
likvidirati ove tri dame s ciljem da međunarodna javnost stekne utisak
da ih je, zbog podrške specijalnom izaslaniku UN za pregovore o Kosmetu
Martiju Ahtisariju, likvidiralo državno rukovodstvo Srbije".(5) On je
još dodao da savetuje "da njih tri hitno zamrznu svoje javno delovanje i
da se sklone na bezbedne destinacije". On je, navodno, o svom saznanju u
pismenoj formi obavestio i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republičko
javno tužilaštvo.
Iste večeri (3. septembar), na televiziji B92 je, u
kultnoj emisiji "Utisak nedelje", učestvovala, između ostalih, i Nataša
Kandić. Tema je opet bila izjava Martija Ahtisarija, a cela emisija se
pretvorila u otvorenu harangu protiv Nataše Kandić, u kojoj je
učestvovala i voditeljica emisije, Olja Bećković. Nataša Kandić je
zastupala stav koji inače javno iznosi kada su u pitanju Kosovo i
odgovornost za ratne zločine. Nakon što je napustila studio, u
neposrednoj blizini televizije B92 čula su se tri pucnja za koje je
policija tvrdila da su petarde. Olja Bećković je izjavila: "U času kada
je Nataša Kandić ušla u taksi i zatvorila vrata, jasno su se čula tri
pucnja. Moram da priznam da ona verovatno nije ni čula šta se dogodilo,
a Stojanović i ja ništa nismo shvatili. Bilo je jasno da su ti pucnji
bili namenjeni njoj i da nisu nikakva slučajnost, a ja nekako mislim da
su to petarde".(6)
Portparol policije Dragana Kajganić je za B92 rekla da
se radi o petardi bačenoj sa jedne od okolnih zgrada, te da su
"policajci koji su se tu nalazili, koji su angažovani zbog povećanog
rizika emisije, pregledali sve i ustanovili da je reč o petardi. To su
iskusni policajci, koji mogu da razlikuju prasak petarde i prasak
pištolja, odnosno vatrenog oružja".(7)
Glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić je izjavio
da bi voleo da se radi o petardama. "Međutim, i ako su to petarde, to je
veoma ozbiljan incident, ozbiljno upozorenje, širenje straha i
ugrožavanje bezbednosti. Još kada pogledate današnji Kurir, u kom Siniša
Vučinić najavljuje da su Nataša Kandić, Biljana Kovačević Vučo i Sonja
Biserko mete i da se može očekivati ugrožavanje njihovih života,
shvatate da je uzuzetno važno da policija reaguje na najozbiljniji
mogući način. Nisam zadovoljan sinoćnom reakcijom policije jer sam od
našeg obezbeđenja dobio informaciju da se policajci više nisu vraćali
pred zgradu B92 pošto su otišli, niti su uzeli izjave o tome ko je sve
bio oko zgrade i ko je primećen, niti je pogledan snimak sa naših kamera
koje su oko zgrade. Nataša Kandić mi je rekla da je čula pucnje, ali da
na njih nije obraćala pažnju dok nije došla kući, gde su je dočekali
policajci koji su se predstavili kao policajci sa Zvezdare i rekli da su
dobili naređenje da dođu jer su dobili obaveštenje o incidentu.
Zabrinjavajuće je to što mi o tome nismo obavešteni i insistiraćemo na
odgovornosti svih, pa i onih koji istragu nisu sproveli do kraja. Nije
jasno zašto nismo obavešteni, ni kako je utvrđeno da je reč o petardi.
Naše obezbeđenje tvrdi da je to mnogo više ličilo na pucnjavu nego na
petardu".(8)
U emisiji Kažiprst radija B92 (4. septembar), Rajko
Danilović, ugledni beogradski advokat i, na suđenju za ubistvo premijera
Đinđića, zastupnik porodice Đinđić, je napad na Natašu Kandić i pismo
Siniše Vučinića dato Kuriru, ocenio kao veoma opasnu pojavu koju je
uporedio sa onim što je prethodilo ubistvu Slavka Ćuruvije, Ivana
Stambolića i Zorana Đinđića, i posebno je naglasio da sada vlada veće
jednoumlje nego u vreme Miloševića, s obzirom da je u to vreme opozicija
imala veći uticaj nego što sada imaju alternativni pogledi na politiku.
SDU je prva reagovala, i u svom saopštenju ističe da
su učestale pretnje i poziv na linč predsednica jednog broja nevladinih
organizacija u Beogradu, koje se, uglavnom, bave zaštitom ljudskih
prava, otvara pitanje da li se u Srbiju vraća atmosfera Miloševićevog
vremena. "Pokušaj zastrašivanja, ako ne i nešto gore od toga, Nataše
Kandić i saopštenje takozvanog četničkog vojvode Siniše Vučinića, koji
najavljuje ubistva Sonje Biserko, Biljane Kovacevic-Vučo i Nataše
Kandić, pokazuje da stvari u zemlji idu u lošem pravcu". U saopštenju se
zahteva od Tužilaštva da hitno reaguje i jasno odgovori na pitanje da li
pretnje smrću mogu nekažnjeno biti štampane u novinama. "Čitav niz
takozvanih uglednih komentatora izlaže linču svakog ko pokuša nešto
kritički da kaže današnjoj vlasti, što, svakako, pokazuje da se iza tih
pretnji kriju krugovi bliski vladi Vojislava Koštunice".(9)
Siniša Vučinić je po sopstvenim rečima saradnik vojnih
službi i u proteklih petnaest godina imao je važnu ulogu u najavljivanju
izvesnih događanja.(10) On je često javno izjavljivao o svojim vezama u
MUP i DB i informacijama koje od njih dobija.(11) Indikativno je da je
2005. godine bio među zvanicama na proslavi MUP u Makišu.(12)
U aprilu prošle godine upao je u B92 sa naoružanom
pratnjom i pretio da će ubiti Čedomira Jovanovića.(13) Takođe, kada je
Legija uhapšen, Vučinić, nekoliko dana po hapšenju, otkriva da će Legija
da optuži Bebu, Čedu (scenario koji je kasnije i potvrđen, o njemu su
pisali Legija i razni tabloidi).(14)
Vučinić je bio uhapšen u akciji "Sablja", 14. marta
2003. godine, i proveo je u pritvoru u samici Centralnog zatvora 30
dana. Nakon dolaska na vlast vlade premijera Vojislava Koštunice, u
tužbi koju je podigao zahtevao je da mu se zbog hapšenja u "Sablji", pod
sumnjom da je bio pripadnik organizovane kriminalne grupe, isplati
milion i po dinara.
Isplaćena mu je odšteta zbog "pretrpljenih duševnih
bolova" u iznosu od 357.000 dinara.(15)
Osim toga, ova kampanja se odvija u situaciji kada
predsednik sudskog veća u postupku za ubistvo premijera Đinđića i protiv
organizovanog kriminalnog klana "Zemunski klan", Marko Kljajević daje
neopozivu ostvaku pod pritiscima kojima je izložen od početka samog
suđenja i neposredno pre svedočenja svedoka saradnika Dejana Milenkovića
Bagzija. Javno mnjenje je anestezirano kao rezultat stalnih medijskih
"patriotskih" kampanja, kao i zbog straha zbog vraćanja
institucionalizovanog nasilja u svakodnevni život.
Atmosfera linča i "pravednog gneva" koji se može u
svakom trenutku izručiti na svaki pokušaj drukčijeg promišljanja
najuspešnije se realizuje preko tri unapred obeležene "izdajnice", žene
koje su do te mere iste da ih niko više i ne razlikuje. U takvoj
situaciji veoma je teško sprovoditi tranzicionu pravdu kao imperativ
svakog postkonfliktnog društva, odnosno novi vrednosni sistem u Srbiji.
Napomene:
1. Nebojša Čović, predsednik Socijaldemokratske
partije, izjavio je da je izjava Ahtisarija "imala za cilj da srpska
strana napusti pregovore", Danas, 30. avgust 2006.
2. SANU je u svom saopštenju istakla da "ceo
narod, bez obzira o kom narodu se radi, se ne može optužiti za nedela
koja su počinili pojedini pripadnici toga naroda". Pregovarački tim
Srbije je uputio pismo Martiju Ahtisariju u kome, između ostalog, stoji:
"Državni pregovarački tim Srbije kategorički odbacvuje takvu
(Ahtisarijevu) tvrdnju, jer ona nema nikakvog činjeničnog osnova, pa je
stoga i potpuno neprihvatljiva s moralne tačke gledišta. Međutim,
tvrdnja pokreće i ozbiljna pitanja koja se tiču vaše nepristrasnosti u
sklopu pregovora o budućem statusu Kosva i Metohije". Večernje novosti,
31. avgust 2006.
3. Kurir, "Martijevke", 2. septembar 2006.
4. Politika, "Tišina Komitet vas sluša", 3.
septembra 2006.
5. Kurir, 4. septembar 2006.
6. www.b92.net, 4. septembar 2006.
7. www.b92.net, 4. septembar 2006.
8. www.b92.net, 4. septembar 2006.
9. www.b92.net, 4. septembar 2006.
10. Danas, 10-11. 2001, "Ne znam zašto svi
napadaju skinhedse. Pa to su divni mladi ljudi", izjavio je Siniša
Vučinić. "Njima treba dozvoliti da legalizuju svoju organizaciju, da
slobodno promovišu ideal - tip rase srpskog naroda. Takvi ljudi su
potrebni ovoj zemlji..." (30)
11. Preko svojih veza u Službi državne
bezbednosti saznao sam da postoje dva scenarija za uklanjanje
Miloševića. Po prvom, Milošević je trebalo da bude otet i poslat u Hag.
Drugi plan, u slučaju da otmica ne uspe, odnosio se na fizičku
likvidaciju. Naime, Milošević je trebalo da bude ustreljen snajperskim
hicem sa jednog od obližnjih zidića u trenucima kada ispred svoje kapije
bude pozdravljao pristalice. Pouzdano znam, i ne bojim se da to kažem,
da su za realizaciju oba plana angažovani kriminalci, a da su tek
naknadno pozvani pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice SAJ.
Sajovcima je naloženo da stave fantomke kako bi ličili na maskirane
prestupnike koji su pre njih već bili krenuli u akciju. Kriminalci su
povučeni. (http://www.politika.co.yu/ilustro/2232/1.htm)
12. Internacional, 19. juni 2005. povodom Dana
Ministarstva unutrašnjih poslova i policije svečano je proslavljen u
Nastavnom centru "Makiš" u Beogradu druženjem najobučenijih jedinica MUP
i velikog broja znatiželjnih građana. Svečani skup su svojim prisustvom
uveličali najviši zvaničnici MUP, kao i veliki broj gostiju. Viđeni su:
Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije, ministri Zoran Stojković
i Zoran Lončar, Vukašin Maraš, kao predstavnik SCG, načelnik
Generalštaba VSCG, general Paskaš, Rade Bulatović, direktor BIA, Sandra
Rašković-Ivić, Siniša Vučinić i brojni drugi.
13.Kurir, 20. april 2005, "Vučinić preti Čedi
Jovanoviću", Siniša Vučinić, predsednik Srpske partije socijalista, upao
je sa naoružanom pratnjom u prostorije TV B92 u ponedeljak uveče.
Vučinić je bio besan zbog toga što ga je Čedomir Jovanović prozvao u
emisiji "Insajder". Prema rečima urednika informativnog programa TV B92
Milorada Vesića, Vučinić je izjavio da će "njegovi ljudi ubiti Čedu
Jovanovića". Vučinić je u jednom momentu zapretio rečima: "U ovom gradu
više nema mesta za nas dvojicu. Čuo sam se sa Makom i sa Legijinom
ženom. Moji ljudi iz Hercegovine će ga ubiti, a ja sam spreman da ga
odrobijam!" ističe Vesić.
14. "Pozivam Vladimira Bebu Popovića, Čedomira
Jovanovića, Zorana Janjuševića i Nemanju Kolesara, da se odmah predaju
MUP-u Srbije, na isti način kako je to učinio Legija, jer kad ih 10.
maja 2004. godine Legija bude optužio za saučesništvo u ubistvu
premijera biće im kasno". Internacional, 5. maj 2004 (par dana posle
hapšenja Legije, Siniša Vučinić najavljuje scenario koji posle tabloidi
bliski vlastima obrađuju. Legija mesec i po dana kasnije na suđenju
lansira priču o "drogi koju je švercovao po nalogu Bebe i Čede").
15. Glas javnosti, 6. juni 2005, Siniša Vučinić,
predsednik Glavnog odbora Srpske partije socijalista, dobio je 357.000
dinara na ime naknade materijalne štete zbog pretrpljenih duševnih
bolova, povrede časti i ugleda, slobode i prava ličnosti nastale
neosnovanim hapšenjem tokom akcije "Sablja". Presudu, kojom se Republika
Srbija i MUP obavezuje da isplati ovu sumu i još 36.000 dinara na ime
troškova parničnog postupka doneo je Prvi opštinski sud u Beogradu.
HCHRS |
