DIKTATURA MIŠLJENJA
Beograd, 5. septembar 2006.
05.09.2006.
Vlada Srbije je propustila priliku da bude konstruktivni pregovarač
međunarodne zajednice u bečkim pregovorima u vezi sa statusom Kosova. Isto tako, njena
nespremnost da isporuči Ratka Mladića Haškom tribunalu je dovela do suspenzije
pregovora sa EU. Nesposobna da uvaži realnost, kako na Kosovu, tako i u širem kontekstu,
rezultiralo je novim antievropskim zaokretom vlade premijera Vojislava Koštunice. Cilj je
homogenizacija čitavog društva kako bi se odustalo od pregovora(1) i pokazalo da će
rešenje statusa Kosova Srbiji biti nametnuto. Taj zaokret je praćen novim kampanjama
protiv pojedinaca i organizacija koje izražavaju drugačiji stav u pogledu međunarodnih
obaveza Srbije i suočavanja sa prošlošću.
Neposredan povod za najnoviju kampanju, sada usmerenu isključivo na
predsednice tri nevladine organizacije, protiv Biljane Kovačević Vučo, Nataše Kandić
i Sonje Biserko, bila je izjava Martija Ahtisarija 8. avgusta 2006, u kojoj je izneo stav
da politika koju je vodio Slobodan Milošević "mora biti uzeta u obzir"
prilikom odlučivanja o budućnosti Kosova i da "svaka nacija na svetu ima teret koji
treba da plati". Ova izjava je naknadno (posle skoro mesec dana) iskorišćena za
početak akcije homogenizacije i skoro svi relevantni činioci društva(2) su o njoj
izneli negativan stav. Pri tome je izjava pogrešno prenesena, da je "srpski narod
kolektivno kriv" i da za to treba da plati cenu.
Međutim, izjava Martija Ahtisarija nije bila dovoljna, pa su u kampanju
uključene i tri liderke pomenutih NVO, koje su inače poznate po svojim stavovima o
ratnim zločinima, Kosovu i suočavanju sa prošlošću. Dnevne novine Kurir(3) uzele su
izjave koje su, manje-više, korektno prenete, ali je redakcijska oprema od toga napravila
senzacionalnu vest pod naslovom "Tri jahačice srpske apokalipse", koje su
navodno rekle: "Marti, care!" Narednog dana je Ljiljana Smajlović, glavni
urednik najuglednijeg dnevnog lista Politika,(4) napisala tekst protiv Biljane Kovačević
Vučo, u kojem je iznela niz uvredljivih tvrdnji o njenoj organizaciji i njoj lično, kao
nastavak kampanje koja je pokrenuta protiv JUCOM-a povodom izdavanja knjige "Vojislav
Koštunica: Jedna biografija". Glavni urednik naravno nije propustila priliku da
postavi i pitanje finansiranja JUCOM, ali je pritom uglavnom apostrofirala američke
donatore, čiji je i sama dugogodišnji korisnik. Ova organizacija je već duže vreme
predmet harange tajnih službi i svih onih koji su na neki način bili povezani sa
političkim bacgroundom Đinđićevog ubistva, isključivo zato što profesionalno zastupa
Vladimira Bebu Popovića, žrtve harange koja se vodi protiv njega, bliskog saradnika
Zorana Đinđića.
Paralelno sa tim, u nedeljniku NIN poslednjih mesec dana vodi se veoma
sofisticirana kampanja protiv autora i izdavača publikacije "Vojislav Koštunica:
Jedna karijera", koja je u prvom momentu imala naznake stručne rasprave, da bi se na
kraju pretvorila u otvoreni napad na Sonju Biserko i Biljanu Kovačević-Vučo, kao
"decu komunizma". Zanimljivo je da je u kampanju uključen veoma širok krug
ljudi od kojih neki pripadaju krugovima koji su bliski nevladinom sektoru i alternativnom
načinu razmišljanja u odnosu na zvaničnu politiku vlade Vojislava Koštunice.
Očigledno je da se u Srbiji metodologija naming and shaming jednog dela civilnog društva
koje se bavi tranzicionom pravdom "izvan okvira dozvoljenog i pristojnog".
Siniša Vučinić je, zatim, 3. septembra saopštenjem obavestio medije
da će "strane službe najpre oteti, a potom i likvidirati ove tri dame s ciljem da
međunarodna javnost stekne utisak da ih je, zbog podrške specijalnom izaslaniku UN za
pregovore o Kosmetu Martiju Ahtisariju, likvidiralo državno rukovodstvo Srbije".(5)
On je još dodao da savetuje "da njih tri hitno zamrznu svoje javno delovanje i da se
sklone na bezbedne destinacije". On je, navodno, o svom saznanju u pismenoj formi
obavestio i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republičko javno tužilaštvo.
Iste večeri (3. septembar), na televiziji B92 je, u kultnoj emisiji
"Utisak nedelje", učestvovala, između ostalih, i Nataša Kandić. Tema je opet
bila izjava Martija Ahtisarija, a cela emisija se pretvorila u otvorenu harangu protiv
Nataše Kandić, u kojoj je učestvovala i voditeljica emisije, Olja Bećković. Nataša
Kandić je zastupala stav koji inače javno iznosi kada su u pitanju Kosovo i odgovornost
za ratne zločine. Nakon što je napustila studio, u neposrednoj blizini televizije B92
čula su se tri pucnja za koje je policija tvrdila da su petarde. Olja Bećković je
izjavila: "U času kada je Nataša Kandić ušla u taksi i zatvorila vrata, jasno su
se čula tri pucnja. Moram da priznam da ona verovatno nije ni čula šta se dogodilo, a
Stojanović i ja ništa nismo shvatili. Bilo je jasno da su ti pucnji bili namenjeni njoj
i da nisu nikakva slučajnost, a ja nekako mislim da su to petarde".(6)
Portparol policije Dragana Kajganić je za B92 rekla da se radi o
petardi bačenoj sa jedne od okolnih zgrada, te da su "policajci koji su se tu
nalazili, koji su angažovani zbog povećanog rizika emisije, pregledali sve i ustanovili
da je reč o petardi. To su iskusni policajci, koji mogu da razlikuju prasak petarde i
prasak pištolja, odnosno vatrenog oružja".(7)
Glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić je izjavio da bi voleo da se
radi o petardama. "Međutim, i ako su to petarde, to je veoma ozbiljan incident,
ozbiljno upozorenje, širenje straha i ugrožavanje bezbednosti. Još kada pogledate
današnji Kurir, u kom Siniša Vučinić najavljuje da su Nataša Kandić, Biljana
Kovačević Vučo i Sonja Biserko mete i da se može očekivati ugrožavanje njihovih
života, shvatate da je uzuzetno važno da policija reaguje na najozbiljniji mogući
način. Nisam zadovoljan sinoćnom reakcijom policije jer sam od našeg obezbeđenja dobio
informaciju da se policajci više nisu vraćali pred zgradu B92 pošto su otišli, niti su
uzeli izjave o tome ko je sve bio oko zgrade i ko je primećen, niti je pogledan snimak sa
naših kamera koje su oko zgrade. Nataša Kandić mi je rekla da je čula pucnje, ali da
na njih nije obraćala pažnju dok nije došla kući, gde su je dočekali policajci koji
su se predstavili kao policajci sa Zvezdare i rekli da su dobili naređenje da dođu jer
su dobili obaveštenje o incidentu. Zabrinjavajuće je to što mi o tome nismo obavešteni
i insistiraćemo na odgovornosti svih, pa i onih koji istragu nisu sproveli do kraja. Nije
jasno zašto nismo obavešteni, ni kako je utvrđeno da je reč o petardi. Naše
obezbeđenje tvrdi da je to mnogo više ličilo na pucnjavu nego na petardu".(8)
U emisiji Kažiprst radija B92 (4. septembar), Rajko Danilović, ugledni
beogradski advokat i, na suđenju za ubistvo premijera Đinđića, zastupnik porodice
Đinđić, je napad na Natašu Kandić i pismo Siniše Vučinića dato Kuriru, ocenio kao
veoma opasnu pojavu koju je uporedio sa onim što je prethodilo ubistvu Slavka Ćuruvije,
Ivana Stambolića i Zorana Đinđića, i posebno je naglasio da sada vlada veće
jednoumlje nego u vreme Miloševića, s obzirom da je u to vreme opozicija imala veći
uticaj nego što sada imaju alternativni pogledi na politiku.
SDU je prva reagovala, i u svom saopštenju ističe da su učestale
pretnje i poziv na linč predsednica jednog broja nevladinih organizacija u Beogradu, koje
se, uglavnom, bave zaštitom ljudskih prava, otvara pitanje da li se u Srbiju vraća
atmosfera Miloševićevog vremena. "Pokušaj zastrašivanja, ako ne i nešto gore od
toga, Nataše Kandić i saopštenje takozvanog četničkog vojvode Siniše Vučinića,
koji najavljuje ubistva Sonje Biserko, Biljane Kovacevic-Vučo i Nataše Kandić, pokazuje
da stvari u zemlji idu u lošem pravcu". U saopštenju se zahteva od Tužilaštva da
hitno reaguje i jasno odgovori na pitanje da li pretnje smrću mogu nekažnjeno biti
štampane u novinama. "Čitav niz takozvanih uglednih komentatora izlaže linču
svakog ko pokuša nešto kritički da kaže današnjoj vlasti, što, svakako, pokazuje da
se iza tih pretnji kriju krugovi bliski vladi Vojislava Koštunice".(9)
Siniša Vučinić je po sopstvenim rečima saradnik vojnih službi i u
proteklih petnaest godina imao je važnu ulogu u najavljivanju izvesnih događanja.(10) On
je često javno izjavljivao o svojim vezama u MUP i DB i informacijama koje od njih
dobija.(11) Indikativno je da je 2005. godine bio među zvanicama na proslavi MUP u
Makišu.(12)
U aprilu prošle godine upao je u B92 sa naoružanom pratnjom i pretio
da će ubiti Čedomira Jovanovića.(13) Takođe, kada je Legija uhapšen, Vučinić,
nekoliko dana po hapšenju, otkriva da će Legija da optuži Bebu, Čedu (scenario koji je
kasnije i potvrđen, o njemu su pisali Legija i razni tabloidi).(14)
Vučinić je bio uhapšen u akciji "Sablja", 14. marta 2003.
godine, i proveo je u pritvoru u samici Centralnog zatvora 30 dana. Nakon dolaska na vlast
vlade premijera Vojislava Koštunice, u tužbi koju je podigao zahtevao je da mu se zbog
hapšenja u "Sablji", pod sumnjom da je bio pripadnik organizovane kriminalne
grupe, isplati milion i po dinara.
Isplaćena mu je odšteta zbog "pretrpljenih duševnih bolova"
u iznosu od 357.000 dinara.(15)
Osim toga, ova kampanja se odvija u situaciji kada predsednik sudskog
veća u postupku za ubistvo premijera Đinđića i protiv organizovanog kriminalnog klana
"Zemunski klan", Marko Kljajević daje neopozivu ostvaku pod pritiscima kojima
je izložen od početka samog suđenja i neposredno pre svedočenja svedoka saradnika
Dejana Milenkovića Bagzija. Javno mnjenje je anestezirano kao rezultat stalnih medijskih
"patriotskih" kampanja, kao i zbog straha zbog vraćanja institucionalizovanog
nasilja u svakodnevni život.
Atmosfera linča i "pravednog gneva" koji se može u svakom
trenutku izručiti na svaki pokušaj drukčijeg promišljanja najuspešnije se realizuje
preko tri unapred obeležene "izdajnice", žene koje su do te mere iste da ih
niko više i ne razlikuje. U takvoj situaciji veoma je teško sprovoditi tranzicionu
pravdu kao imperativ svakog postkonfliktnog društva, odnosno novi vrednosni sistem u
Srbiji.
Napomene:
1. Nebojša Čović, predsednik Socijaldemokratske partije, izjavio
je da je izjava Ahtisarija "imala za cilj da srpska strana napusti pregovore",
Danas, 30. avgust 2006.
2. SANU je u svom saopštenju istakla da "ceo narod, bez
obzira o kom narodu se radi, se ne može optužiti za nedela koja su počinili pojedini
pripadnici toga naroda". Pregovarački tim Srbije je uputio pismo Martiju Ahtisariju
u kome, između ostalog, stoji: "Državni pregovarački tim Srbije kategorički
odbacvuje takvu (Ahtisarijevu) tvrdnju, jer ona nema nikakvog činjeničnog osnova, pa je
stoga i potpuno neprihvatljiva s moralne tačke gledišta. Međutim, tvrdnja pokreće i
ozbiljna pitanja koja se tiču vaše nepristrasnosti u sklopu pregovora o budućem statusu
Kosva i Metohije". Večernje novosti, 31. avgust 2006.
3. Kurir, "Martijevke", 2. septembar 2006.
4. Politika, "Tišina Komitet vas sluša", 3. septembra
2006.
5. Kurir, 4. septembar 2006.
6. www.b92.net, 4. septembar 2006.
7. www.b92.net, 4. septembar 2006.
8. www.b92.net, 4. septembar 2006.
9. www.b92.net, 4. septembar 2006.
10. Danas, 10-11. 2001, "Ne znam zašto svi napadaju
skinhedse. Pa to su divni mladi ljudi", izjavio je Siniša Vučinić. "Njima
treba dozvoliti da legalizuju svoju organizaciju, da slobodno promovišu ideal - tip rase
srpskog naroda. Takvi ljudi su potrebni ovoj zemlji..." (30)
11. Preko svojih veza u Službi državne bezbednosti saznao sam da
postoje dva scenarija za uklanjanje Miloševića. Po prvom, Milošević je trebalo da bude
otet i poslat u Hag. Drugi plan, u slučaju da otmica ne uspe, odnosio se na fizičku
likvidaciju. Naime, Milošević je trebalo da bude ustreljen snajperskim hicem sa jednog
od obližnjih zidića u trenucima kada ispred svoje kapije bude pozdravljao pristalice.
Pouzdano znam, i ne bojim se da to kažem, da su za realizaciju oba plana angažovani
kriminalci, a da su tek naknadno pozvani pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice
SAJ. Sajovcima je naloženo da stave fantomke kako bi ličili na maskirane prestupnike
koji su pre njih već bili krenuli u akciju. Kriminalci su povučeni.
(http://www.politika.co.yu/ilustro/2232/1.htm)
12. Internacional, 19. juni 2005. povodom Dana Ministarstva
unutrašnjih poslova i policije svečano je proslavljen u Nastavnom centru
"Makiš" u Beogradu druženjem najobučenijih jedinica MUP i velikog broja
znatiželjnih građana. Svečani skup su svojim prisustvom uveličali najviši zvaničnici
MUP, kao i veliki broj gostiju. Viđeni su: Predrag Marković, predsednik Skupštine
Srbije, ministri Zoran Stojković i Zoran Lončar, Vukašin Maraš, kao predstavnik SCG,
načelnik Generalštaba VSCG, general Paskaš, Rade Bulatović, direktor BIA, Sandra
Rašković-Ivić, Siniša Vučinić i brojni drugi.
13.Kurir, 20. april 2005, "Vučinić preti Čedi
Jovanoviću", Siniša Vučinić, predsednik Srpske partije socijalista, upao je sa
naoružanom pratnjom u prostorije TV B92 u ponedeljak uveče. Vučinić je bio besan zbog
toga što ga je Čedomir Jovanović prozvao u emisiji "Insajder". Prema rečima
urednika informativnog programa TV B92 Milorada Vesića, Vučinić je izjavio da će
"njegovi ljudi ubiti Čedu Jovanovića". Vučinić je u jednom momentu zapretio
rečima: "U ovom gradu više nema mesta za nas dvojicu. Čuo sam se sa Makom i sa
Legijinom ženom. Moji ljudi iz Hercegovine će ga ubiti, a ja sam spreman da ga
odrobijam!" ističe Vesić.
14. "Pozivam Vladimira Bebu Popovića, Čedomira Jovanovića,
Zorana Janjuševića i Nemanju Kolesara, da se odmah predaju MUP-u Srbije, na isti način
kako je to učinio Legija, jer kad ih 10. maja 2004. godine Legija bude optužio za
saučesništvo u ubistvu premijera biće im kasno". Internacional, 5. maj 2004 (par
dana posle hapšenja Legije, Siniša Vučinić najavljuje scenario koji posle tabloidi
bliski vlastima obrađuju. Legija mesec i po dana kasnije na suđenju lansira priču o
"drogi koju je švercovao po nalogu Bebe i Čede").
15. Glas javnosti, 6. juni 2005, Siniša Vučinić, predsednik
Glavnog odbora Srpske partije socijalista, dobio je 357.000 dinara na ime naknade
materijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova, povrede časti i ugleda, slobode i
prava ličnosti nastale neosnovanim hapšenjem tokom akcije "Sablja". Presudu,
kojom se Republika Srbija i MUP obavezuje da isplati ovu sumu i još 36.000 dinara na ime
troškova parničnog postupka doneo je Prvi opštinski sud u Beogradu.
HCHRS |
