PROJEKTI

ARHIVA

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

INFO   :::  Projekti > Kampanja civilnog društva za efikasnu zaštitu osoba sa mentalnim poremećajima – II faza > Tekst

 

KAMPANJA CIVILNOG DRUŠTVA ZA EFIKASNU ZAŠTITU OSOBA SA MENTALNIM POREMEĆAJIMA – II FAZA

 

Zaštita mentalnog zdravlja u zajednici

 

Nakon više od dve godine primene Zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, koji je donet još u maju 2013. godine, jedva da je učinjen bilo kakav pomak na planu stvaranja preduslova za lečenje u zajednici. U okviru zdravstvenog sistema otvoreno je samo jedno Savetovalište za mentalno zdravlje, u Kragujevcu, koje bi u budućnosti trebalo da preraste u Centar za mentalno zdravlje. Sa druge strane, u Vršcu i Kikindi su krajem leta otvoreni prvi centri, ali kao organizacione jedinice specijalnih psihijatrijskih bolnica iz Novog Kneževca i Vršca i zahvaljujući projektnom finansiranju od strane Evropske komisije. U međuvremenu, država nije dovršila proces izrade podzakonskih akata neophodnih za rad centara za mentalno zdravlje, a ne zna se ni kako će oni biti finansirani nakon isteka projekta.

Ovi, i drugi problemi koji prate proces prelaska sa institucionalnog na lečenje u zajednici bili su i tema konferencije za novinare koju je Helsinški odbor za ljudska prava organizovao 23.oktobra u Medija centru. Na konferenciji su predstavljene aktivnosti koje je Odbor sproveo tokom druge godine projekta pod nazivom „Kampanja civilnog društva za efikasnu zaštitu osoba sa mentalnim smetnjama“. Ovaj projekat se realizuje u partnerstvu sa Međunarodnom mrežom pomoći-IAN, a finansira ga Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

Na konferenciji su govorili Ljiljana Palibrk, koordinatorka projekta, Jelena Mirkov, asistentkinja na projektu i dr Vuk Vuković, specijalizant psihijatrije u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici “Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu i jedan od učesnika studijskog putovanja u Trst, koje je organizovano od 31.maja do 5.juna.

U svom uvodu, Jelena Mirkov je upoznala predstavnike medija i nevladinih organizacija o aktivnostima koje su do sada realizovane, sa posebnim osvrtom na značaj projekta. Mirkov je podsetila prisutne na ozbiljne primedbe koje je Evropska komisija iznela u svom poslednjem, ali i u ranijim izveštajima o napretku Srbije, u kojima je konstatovano da su položaj i prava osoba u tzv.zatvorenim ustanovama (zatvori, psihijatrijske bolnice, socijalne ustanove) daleko od standarda i prakse EU. Srbiji je posebno sugerisano da na planu deinstitucionalizacije mora učiniti mnogo više. U tom smislu, ovaj projekat Helsinškog odbora, kao i komplementarni projekat o reformi forenzičke psihijatrije koji Odbor realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije, predstavljaju važan podsticaj državi i relevantnim ministarstvima da preduzmu ozbiljne korake na stvaranju uslova za prelazak iz institucionalnog tretmana na lečenje u otvorenoj zajednici.

Ljiljana Palibrk je konstatovala da, na žalost, država do sada nije učinila gotovo ništa na ovom planu. Naime, uprkos Zakonu o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama koji predviđa otvaranje centara za mentalno zdravlje, jedino je u Kragujevcu otvoreno savetovalište koje bi trebalo da preraste u Centar, nakon što se obezbede neophodni preduslovi. Nada da se i taj jedan jedini Centar za mentalno zdravlje realizuje sopstvenim snagama, veoma je mala, istakla je Palibrk i dodala da su zdravstvene ustanove i zaposleni potpuno neinformisani i nezainteresovani, te da je za pokretanje procesa neophodno obavezujuće uputstvo Ministarstva zdravlja.

U međuvremenu, značajan korak je učinjen otvaranjem dva centra za mentalno zdravlje u sklopu projekta “Otvoreni zagrljaj” koji finansira Evropska komisija. Radi se o centrima u Kikindi i Vršcu, a koji su otvorile specijalne psihijatrijske bolnice “Sveti vračevi” iz Novog Kneževca i “Dr Slavoljub Bakalović” iz Vršca. Tim Helsinškog odbora, u kome su bili i predstavnici Zaštitnika građana, NPM, Yucom-a i Udruženja korisnika psihijatrijskih usluga “Duša”, obišao je ove centre, kao i Dom zdravlja u Subotici, koji je razvio sopstveni model zaštite osoba sa mentalnim smetnjama u zajednici i Savetovalište za mentalno zdravlje u Kragujevcu. Helsinški odbor je konstatovao brojne prednosti i dobra iskustva u radu sve četiri ustanove, ali je uočio i velike probleme koji dovode u pitanje njihovu održivost.

Dr Vuk Vuković je u svom izlaganju govorio o ličnim impresijama i iskustvu koje je stekao tokom studijskog boravka u Trstu, gde je sa još troje psihijatara imao priliku da se upozna sa funkcionisanjem njihove službe za mentalno zdravlje. Prema njegovim rečima, način i organizacija rada u četiri tršćanska centra za mentalno zdravlje deluju iznenađujuće zbog otvorenosti i pristupa lišenog formalizma i stroge hijerarhije, koji daje odlične rezultate u lečenju. Međutim, to nije nedostižno i uprkos trenutnom stanju u zdravstvenom sistemu u Srbiji i otporima jednog dela stručne javnosti, moguće je da se takav sistem ustanovi i kod nas. Međutim, ono što je fascinantno jeste kontinuirana briga za pacijente koji imaju probleme u svakodnevnom funkcionisanju, a koja je u Trstu detaljno organizovana kroz sveobuhvatan sistem podrške u koji su uključene sve gradske institucije. Dr Vuković je istakao da je za njega ovo iskustvo veoma dragoceno, jer svoju i budućnost psihijatrije uopšte, vidi upravo u razvoju centara za mentalno zdravlje u zajednici.

Pored posete Službi za mentalno zdravlje u Trstu, Helsinški odbor je u okviru ovog projekta organizovao i seminar za medicinske sestre i tehničare, koji su vodili stručnjaci iz dva tršćanska centra za mentalno zdravlje.

 

Konferenciju za štampu možete pogledati putem linka:

http://www.webtv.rs/play/81763/zastita-mentalnog-zdravlja-u-zajednici

 

GALERIJA:::

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

PROJEKTI

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment