PROJEKTI

ARHIVA

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

INFO   :::  Projekti > Sloboda izražavanja, medijske slobode i (samo)cenzura u OEBS regionu - Međunarodna... > Tekst

 

SLOBODA IZRAŽAVANJA, MEDIJSKE SLOBODE I
(SAMO)CENZURA U OEBS REGIONU – MEĐUNARODNA
KONFERENCIJA

 

Sloboda medija i sloboda izražavanja interes su čitavog društva

Izabela Kisić

Beograd, 20-21. jul 2015.

“Ako sloboda išta znači,
znači pravo da se ljudima kaže ono što ne žele da čuju”
Džordž Orvel

 

Ekselencije,

dame i gospodo,

drage kolege,

 

Želim da vam se zahvalim što ste se prepoznali značaj ove konferencije i odazvali se pozivu da učestvujete na njoj, kao i da vam poželim dobrodošlicu u ime Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Konferencija je organizovana u okviru mreže civilnog društva, uključene u sprovođenje obaveza iz humane dimenzije OEBS (Platforma građanske solidarnosti), jedne od vodećih mređa civilnog društva u zemljama OEBS.

Ova konferencija ne bi bila moguća bez podrške Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.

Cilj konferencije je da ponudi odgovore kako na najbolji način promovisati i ohrabriti slobodu izražavanja i pluralizam medija, kao i potiskivati (samo)cenzuru u zemljama-članicama OEBS. Intencija je da se identifikuju konkretni mehanizmi koji će voditi ostvarenju tog cilja, ukazati na to koja medijska legistlativa, politika i praksa na najbolji način doprinose otvorenom, informisanom društvu i odgovornosti vlada.

Sloboda medija i sloboda izražavanja interes su čitavog društva, a ne samo medija i medijskih organizacija. Stoga je ova konferencija okupila predstavnike civilnog društva i po tome je jedinstvena. Ovo je doprinos pluralizaciji medijske scene i nalaženju mehanizama za uključivanje civilnog društva u definisanje javnog interesa.

Pretpostavka za slobodu izražavanja i slobodu misli je demokratsko društvo koje dozvoljava slobodnu razmenu informacija posredstvom medija i u javnom prostoru. Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, član 10, zaštićene su infomacije ili mišljenja kojima se država protivi.

Dunja Mijatović, predsednica Kancelarije za slobodu medija, naglašava: „Novinari su ljudi koji otvaraju procese u mnogim državama, ti procesi mogu dovesti do mnogo dobrih, ali i loših stvari. Svjedoci smo novinarstva na ovim prostorima iz devedesetih godina i nadam se da je to nešto što je prošlost. U svemu tome bitna je solidarnost“.

Naša društva su tek na samom početku osvajanja sloboda, pa i slobode izražavanja. Zato je veoma značajno da institucije OEBS prepoznaju da ugrožavanje slobode izražavanja ugrožava demokratizaciju i pluralizaciju naših društava, kao i njihovu celokupnu bezbednost.

Naše kolege i prijatelji u nekim zemljama OEBS suočavaju se sa drastičnim kaznama zbog toga što govore ono što vodeće elite ne žele da čuju. Suočeni su sa nelegalnim suđenjima, zatvorskim kaznama, pretnjama batinaša, nasilnim napadima, ubistvima, a zločinci ostaju nekažnjeni.

U Azerbejdžanu, Rasul Jafarov, aktivista koji je postao poznat po svojim kampanjama podrške umetničkoj slobodi izražavanja i političkim zatvorenicima, sad je i sam poltički zatvorenik.

Srbija je kao predsedavajuća OEBS, u saradnji sa Kancelarijom za slobodu medija OEBS, u martu organizovala u Beogradu konferenciju koja je razmatrala veoma značajna medijska pitanja, pre svega bezbednost novinara i kažnjivost za nasilje protiv novinara.

Propaganda je važna tema za sve zemlje OEBS, jer podstiče mržnju i podele među ljudima i narodima. Sa zadovoljstvom konstatujem da je OEBS propagandu uvrstio u svoje prioritete. Zapadni Balkan u tom smislu je dobra “studija slučaja” iz koje mogu da se izvuku pouke ne samo za postkonfliktna društva i zemlje u tranzicji.

Jer, propaganda ne staje kada stane rat. Njene posledice su dugotrajne i duboke, jer trajno utiče na stavove društva. Na promeni tih stavova i dekonstrukciji stereotipa, predrasuda i laži na kojima je zasnovana mora se raditi otvaranjem dijaloga o uzrocima konflikta.

Suočavanje sa prošlošću i nasleđem devedesetih opterećuje svaku zemlju pojedinačno, kao i regionalne odnose. Mediji u tome imaju posebnu ulogu, jer su često u funkciji održavanja atmosfere koja sprečava otvoreni dijalog. Etnički diskurs u medijima je i dalje veoma snažan i marginalizuje manjinsko mišljenje.

U tome svakako, prednjače mediji u Srbiji, relativizacijom, ili negiranjem odgovornosti Srbije. Obeležavanje
20-godišnjice genocida u Srebrenici je još jednom pokazalo snagu manipulativnosti medija.

Mediji su ipak i deo šire društvene slike, koja je, kad je reč o Zapadnom Balkanu i mnogim drugim zemljama, veoma nepovoljna. Postsocijalistička društva su se retradicionalizovala i u mnogima su uočeni trendovi regresije. Sve to objašnjava i jake pritiske političkih elita na slobodu izražavanja.

Zbog represivne političke klime, autocenzura, konformizam i oportunizam najveći su neprijetelji slobode izražavanja, umetničkih i akademskih sloboda. U tim zemljama, izazov je kako zaštiti slobodu izražavanja i rad novinara u privatnom sektoru, a u skladu sa sopstvenom savešću i profesionalnim kodeksom.

Privatizacija medija i njihovo transparentno finansiranje jesu preduslovi medijskog pluralizma. Međutim, to donosi i neke kontraverze. Model privatizacije i komercijalizacije medija koji je primenjen na Zapadnom Balkanu, u sriomašnim ekonomijama, ali i van tog regiona, nije doneo željene rezultate u pogledu medijskog pluralizma i podizanja nivoa slobode izražavanja.

Mnoge zemlje Zapadnog Balkana, usvojile se novo medijsko zakondavstvo, gotovo u celosti vođene standardima Evropske unije. Međutim, pokazalo se da nije dovoljno imati dobro zakonodavstvo, neophodne su politička volja i društvena atmosfera koja pogoduje razvijanju kulture slobode izražvanja.

Slučaj medijske kuće B92 najbolje ilustruje negativne posledice privatizacije. Iz televizijskog programa uklonjene su sve emisije koje su imale važnu ulogu u otvaranju dijaloga u Srbiji. Pre nekoliko dana ugašen je i informativni program Radija B92. Stanica je devedetih godina imala misionarsku ulogu i bila je jedan od šampiona slobode izražavanja na Zapadnom Balkanu. Osnovana je 1989, u veoma skromnim uslovima, emitovala je radio-program tokom ratnih godina, suprotstavljajući se neetičkom izveštavanju medija i nacionalizmu u homogenom nacionalistickom okruženju.

Radio B92 godinama je gradio kredibilitet i danas nema drugog medija koji bi imao takav uticaj.

Diskusija na našoj konferenciji morala bi da ukaže na najindikativnije slučajeve i na pouke iz njih. Rasizam, nacionalizam, mizoginija, homofobija, grub jezik mržnje u velikom su porastu u medijima (ofline i online) u celoj OEBS regiji.

Osim principa zaštite slobode izražavanja u medijima, pokušaćemo i da rearfimišemo i principe koje se odnose na akademske i umetničke slobode.

Samo kroz reafirmaciju etičkih i profesionalnih standarda u medijima moguće je uspostaviti balans između borbe protiv govora mržnje, na jednoj strani, i sačuvati slobodu izražavanja, na drugoj.

Konferencija će doneti preporuke koje će se uputiti OEBS, predsedavajućem i drugim institucijama OEBS. Isto tako, radićemo na preporukama za Deklaraciju o slobodi izražavanja koja se priprema za paralelnu konferenciju civilnog društva koja će se održati uoči ministarskog sastanka OEBS u Beogradu (decembar 2015).

  

PROJEKTI

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment