|
Nakon četiri Transnacionalne tematske radionice (TTW) održane
onlajn, u okviru projekta HOPE-Holistička inicijativa za prevenciju
radikalizacije, prvi TTW uz lično učešće je održan u Beogradu 1.
juna 2022. godine.
Helsinški odbor za ljudska prava ugostio je trideset sedam
profesionalaca iz dvanaest zemalja, stručnjaka za prevenciju i
suzbijanje nasilnog ekstremizma (P/CVE), kao i predstavnike
nevladinih organizacija i zajednica iz regiona Zapadnog Balkana i
Srbije, koji se bave/suočavju sa ovim pitanjem. Predstavnici Misije
OEBS-a u Beogradu, Ambasade SAD i Saveta Evrope takođe su
učestvovali u ovom TTW-u pod nazivom „Ekstremistički pejzaž u
Srbiji: Implikacije na službu krivičnog pravosuđa“.
Događaj je imao za cilj da učesnicima pruži znanje o situaciji u
Srbiji od kvalifikovanih praktičara, kao i da obogati debatu o P/CVE
među profesionalcima i istraživačima/stručnjacima.
Ovaj TTW je takođe bio prilika za relevantne zainteresovane strane
da podele podatke o potrebama i nedostacima u sprečavanju i
suzbijanju radikalizacije i nasilnog ekstremizma u regionu, kao i da
razmene najbolje prakse i pristupe i unaprede saradnju.
Nakon pozdrava prisutnima, Izabela Kisić, izvršna direktorka
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kratko je
prokomentarisala sve nasilnije manifestacije ekstremizma širom
Evrope, sa posebnim osvrtom na Srbiju. Kisić je istakla da je
aktuelna agresija Rusije na Ukrajinu dodatno doprinela polarizaciji
srbijanskog društva i ohrabrila desničarske grupe i političke
partije koje otvoreno podržavaju ratnu kampanju Rusije.
Ljiljana Palibrk iz Helsinškog odbora, istraživač i rukovodilac
projekta HOPE u Srbiji, predstavila je multiideološki srpski
kontekst vezan za borce na stranim ratištima, ekstremizam i
radikalizam. Iako u Srbiji nisu prijavljene terorističke aktivnosti,
desničarske grupe i političke stranke su u porastu, a njihove mete
su uglavnom migranti, aktivisti civilnog društva, seksualne manjine
i tzv. “izdajnici” (nevladine organizacije i pojedinci koji
zagovaraju otvoreno i demokratsko društvo). Posebno zabrinjava
pojava neidentifikovanih i često veoma nasilnih grupa za koje se
pretpostavlja da su bliske vladajućoj strukturi, jer su uvek van
domašaja policije i pravosuđa.
O kapacitetima i nedostacima lokalnih zajednica u procesu
deradikalizacije i reintegracije boraca sa stranih ratišta i
njihovih porodica govorili su spoljni ekspert Helsinškog odbora
Jarmila Bujak Stanko i predsednica Kulturnog centra DamaD iz Novog
Pazara Zibija Šarenkapić. Na osnovu nedavno sprovedenog terenskog
istraživanja, Bujak Stanko je zaključila da institucionalni okvir za
borbu protiv nasilnog ekstremizma i terorizma postoji, ali u
zajednicama ne postoji program institucionalne podrške za borce koji
se vraćaju sa stranih ratišta. Zibija Šarenkapić je predstavila
kako se mala zajednica u Novom Pazaru bavi ovim pitanjem, u
nedostatku institucionalne podrške. Ona je istakla da opšta potreba
da se ekstremizam pripiše grupama, a ne faktorima, sprečava pružaoce
usluga u javnom sektoru da preventivno reaguju i na ekstremizam
gledaju kao na dugoročan, sistemski problem.
Neke od aktivnosti državnih institucija u oblasti prevencije i borbe
protiv nasilnog ekstremizma i radikalizma predstavili su Miloš Tišma
iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost (ICOB) i Dejan
Milutinović, predsednik Strukovnog udruženja sektora bezbednosti.
Istraživanje ICOB ukazalo je na postojanje veće ili manje etničke
distance među mladima, nizak nivo bezbednosne kulture i veliki
uticaj interneta i društvenih mreža. Neophodna je intervencija i
podrška institucija na svim nivoima, posebno na jugu Srbije.
Dejan Milutinović je rekao da ne postoji sistemski pristup
prevenciji nasilničkog ponašanja i radikalizacije posebno osetljivih
grupa, dok su, sa druge strane, sve izraženiji faktori koji
negativno utiču na mlade (nezaposlenost, ekonomska neizvesnost,
nedostatak podrške u porodici i širem okruženju, izloženost opasnim
bezbednosnim sadržajima putem medija i interneta itd.).
Dijana Dimovska, psihološkinja u Kazneno-popravnom zavodu Zabela u
Požarevcu, predstavila je svoje iskustvo tokom pilotiranja
specifičnih alata i programa za prestupnike-nasilne ekstremiste
(VEOs), koje sprovodi Savet Evrope u okviru regionalne akcije
„Jačanje zatvorskih kapaciteta u borbi protiv radikalizacije i
nasilnog ekstremizma u zatvorima na Zapadnom Balkanu”. Ona je
istakla da bi bilo prikladno planirati dodatnu podršku i obuku za
zatvorsko osoblje.
Događaj je završen radionicom koju je održao Dorin Muresan, viši
ekspert u IPS_Innovative Prison Sistems (promoter projekta).
Više detalja i prezentacije sa ovog TTW-a dostupno je na
HOPE Radicalisation Network.
GALERIJA::: |
