KRAGUJEVAC: EVROPEIZACIJA - DOMETI I OGRANIČENJA

Treća tribina u okviru projekta "Helsinška povelja: promovisanje evropeizacije Srbije"
koji se realizuje uz podršku Norveškog komiteta za ljudska prava

Kragujevac, 18. juni 2010.

Treća tribina na kojoj je promovisan dvomesečnik Helsinškog odbora, "Helsinška povelja" održana je u Gradskoj biblioteci u Kragujevcu pod nazivom "Evropeizacija - dometi i ograničenja".

Govoreći o istorijatu i profilu časopisa, glavna urednica Seška Stanojlović je izdvojila dva ključna oslonca uređivačkog koncepta, oba u funkciji doprinosa modernizaciji srbijanskog društva. Sa jedne strane, to je neizbežno suočavanje sa nedavnom prošlošću, kao preduslovom moralne obnove društva, a sa druge, promocija evropskih vrednosti i podrška procesu evroatlanskih integracija. U tom kontekstu ona se posebno fokusirala na promenu okolnosti i unutrašnja preispitivanja u samoj Evropskoj uniji, što sam proces proširenja čini neizvesnijim u odnosu na prethodno razdoblje. Za domaće aktere i zagovornike proevropske opcije, uključujući i glasilo kakva je "Helsinška povelja", to će u narednom razdoblju biti svojevrsni izazov koji će iziskivati i određenu "novu kreativnost".

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko govorila je o potrebi evropeizacije kao prvenstveno unutrašnjeg procesa u samoj Srbiji. Izdvojila je pri tome obavezu lokalnih zajednica i lokalnih aktera da tom procesu daju doprinos u skladu sa sopstvenim potrebama i vizijama. Takođe je govorila o negativnoj ulozi države kada je reč o Haškom tribunalu i suđenjima koja se tamo odvijaju, odnosno o nastojanju zvanične politike da nametne svoju interpretaciju uzroka i glavnih aktera raspada Jugoslavije ("međunarodni faktori" i "secesionističke republike"). Takva državna politika je uglavnom uspela da minira rad Haškog tribunala, jer se "zvanična verzija" o srpskom narodu kao isključivoj žrtvi, posredstvom medija i brojnih knjiga najšire percipira i prihvata u javnosti, pogotovo među mladima koji se obrazuju na takvim tezama. Govoreći o aktuelnom trenutku u svetu, globalnoj krizi koja iziskuje i novu međunarodnu paradigmu, Biserko je naglasila da je Srbija to "dočekala potpuno dezorijentisana". Pod pritiskom ekonomske krize, ona se ipak opredeljuje za EU kao jedino realnu alternativu i, u tom kontekstu, uz posredovanje EU pokazuje veću spremnost za regionalnu saradnju. Međutim, kako je naglasila, vizija budućnosti, pogotovo kada je reč o regionalnim odnosima, neće biti moguća bez iskrenog i odgovornog odnosa prema prošlosti.

Govoreći o Helsinškom odboru, istoričarka Latinka Perović je naglasila da krug ljudi oko te nevladine organizacije nastoji da pronikne u suštinu zbivanja koja su u Srbiji dovela do čvrstog savezništva "između laži, između pljačke i - između zločina". Kako je rekla, veoma je važno da postoji empatija, razumevanje i svest o dimenziji počinjenih zločina, što je prvenstveno potrebno samom srpskom narodu, ali i u obnovi regionalnog poverenja. Latinka Perović je takođe, posebno naglasila potrebu unutrašnje transformacije društva u pravcu razvoja moderne proizvodnje, vladavine prava, modernog obrazovnog sistema. Drugim rečima, "treba se odreći snova o teritorijalnoj ekspanziji, širenju granica i slično, i koncentrisati se na unutrašnju izgradnju države i njenih institucija".

Nakon tribine, sve tri učesnice bile su zamoljene da daju posebne izjave za lokalne medije.

GALERIJA:::