KAO DVE NADNACIONALNE ORGANIZACIJE, EU I NATO,
POČIVAJU NA ISTOM SISTEMU VREDNOSTI

Peta tribina u okviru projekta "Helsinška povelja: promovisanje evropeizacije Srbije" koji se realizuje uz podršku
Norveškog komiteta za ljudska prava

Pančevo, 1. decembar 2010.

Promocija časopisa Helsinška povelja održana je u holu Gradske uprave Pančeva. U organizaciji ovog veoma uspelog susreta autora i saradnika Helsinške povelje i njenih sadašnjih i potencijalnih čitalaca, osim Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji učestvovala je i lokalna nevladina organizacija, Građanska akcija.

Nakon što je predstavila uređivački koncept časopisa koji se temelji na dve odrednice - suočavanju sa prošlošću i promociji evropskih vrednosti u Srbiji, glavna urednica Seška Stanojlović prepustila je reč saradnicima Povelje.

Ekonomista Vladimir Gligorov naglasio je, između ostalog, da u sadašnjim ekonomskim i društvenim okolnostima Srbija praktično nema alternativu članstvu u Evropskoj uniji. Uvažavajući i činjenicu da je priključivanje svih zemalja regiona neupitno i sa stanovišta politike Unije prema proširenju, Gligorov je detaljnije predočio "mapu" evropskog puta Srbije. Prema njegovim rečima, realno se može očekivati da se Srbija kao punopravni član pridruži EU za šest do osam godina, odnosno oko 2020.

O manipulacijama, poluistinama i falsifikatima kojima se uticajni predstavnici konzervativnog bloka služe da bi srbijansku javnost učinili odbojnom prema NATO, govorio je stručnjak za Aktivnosti i univerzitetski nastavnik Zoran Dragišić. Podsećajući na to da su sve evropske postkomunističke zemlje pre ulaska u EU postale članice NATO, on je posebno insistirao na sistemu vrednosti koji dele obe nadnacionalne organizacije.

O neposrednim "opipljivim" prednostima članstva u Evropskoj uniji govorio je novinar i publicista Teofil Pančić, ilustrujući ih slikovitim praktičnim primerima. Osim što se od Ljubljane do Lisabona putuje bez pasoša preko "nevidljivih granica", kaže Pančić, svaki Slovenac, na primer, može da ode da živi i radi u Nemačkoj, Francuskoj ili Španiji na isti način i pod istim uslovima kao i građani tih zemalja.

Publika je postavljanjem pitanja uvodničarima pokazala živo zanimanje za niz pokrenutih tema - da li je Srbija "zrela" za takve manifestacije kakva je "parada ponosa", da li je stepen demokratičnosti nekog društva u neposrednoj vezi sa njegovom ekonomskom razvijenošću, mogu li se aktuelni neformalni centri moći odreći svog uticaja i preneti ih na institucije, što je jedno od osnovnih merila demokratičnosti društva, itd. Dinamična razmena mišljenja trajala je gotovo dva sata.

Takođe, glavna urednica Helsinške povelje dala je kratki intervju lokalnoj televiziji, a promocija časopisa prezentirana je i na web portalu Gradske uprave Pančeva.